Škola u Beogradu danima zataškavala slučaj prosute žive: Nastava nastavljena u laboratoriji i neposredno posle incidenta

Prema saznanjima “Vremena”, u ponedeljak 26. februara, tokom prepodnevne smene, dvoje nastavnika sa laborantkinjom i učenicima odeljenja III9 pokušali su da snime eksperiment sa živom (Hg) za film o školi. U jednom momentu iz manometra (merač razlike pritiska) pod visokim pritiskom izletela je veća količina žive sa vodom. Očevici kažu da je iz aparature izletelo od 200 do 500 grama žive. Primera radi, u toplomerima se nalazi maksimalno 2 grama tog tečnog metala.

Međutim, direktorka škole Nataša Parezanović za “Vreme” tvrdi da se prosulo najviše oko 50 grama žive i da to ne predstavlja “nikakvu opasnost”.

“O svemu smo odmah obavestili referenta za bezbednost u školi, a zatim i Institut za bezbednost i zdravlje na radu. Takve situacije su se i decenijama ranije dešavale, znaju se procedure. Mi radimo u laboratorijama, sve je u malim količinama, u suprotnom bi mogli da zatvorimo i laboratoriju i škole,” navodi Parezanović.

Šta se stvarno desilo

Prema saznanjima “Vremena” živa i voda koje su izletele iz manometra najpre su poprskale đake, nastavnike i laborantkinju, a zatim je srebrnkasti metal završio na podu. Deo prosute žive u kapljicama se razleteo po laboratoriji koja se nalazi u podrumu, a jedna gomilica je ostala na patosu.

Prema rečima svedoka iz škole, nastavnica je odmah otišla kući da se presvuče. Đaci su nastavili sa nastavom, a laborantkinja i nastavnik naložili su spremačici da navuče rukavice, stavi masku i da sa papirnim ubrusima sakupi prosutu živu i stavi je u crni džak.

Svedoci iz škole na Banovom Brdu kažu i da je spremačica do sad već nekoliko puta menjala priču, te sumnjaju da to radi pod pritiskom rukovodstva. Najpre je, kako tvrde, spremačica ostalim nastavnicima i njihovim pomoćnicima rekla da je živu skupljala papirom, a nekoliko dana kasnije dodala je da je živa, pre nego što ju je sakupila, bila posuta sumporom te da je od svega napravljena pasta koju je onda uklonila.

Inače, posipanje mesta gde je živa pala sumporom je ispravno uklanjanje tragova te vrste metala, ali se takva smesa mora sastrugati špatulom ili sličnom opremom.

Suprotstavljene priče

Direktorka Parezanović tvrdi da su poštovane procedure kod uklanjanja žive i da su živu skupili u zaštitne posude, te da je prostor tretiran sumpornom pastom, cinkom u prahu, pa deterdžentom i vodom, a narednih dana i sirćetnom kiselinom.

Prema rečima svih svedoka sa kojima smo razgovarali, crni džak sa sakupljenom živom ostao je u laboratoriji još najmanje pet dana.

Direktorka škole, pak, tvrdi da je džak sa zaštitnom posudom u koju je smeštena prosuta živa odložen u jedno bure koje se nalazi u posebnom magacinskom prostoru škole.

“Zvaćemo one koji se bave odlaganjem takvog otpada, odnosno skladištenjem. Malo je takvih u Srbiji. Zvaćemo ovih dana Vinču,” kaže Parezanović.

U medicinskim udžbenicima se navodi da se živa, kao tečni metal, lako raznosi po čvrstim površinama u vidu brzopokretljivih kapljica. Posebno je opasna i otrovna ako završi u vodi, ali su opasna i njena isparenja. Naime, elementarna živa vrlo lako isparava na sobnoj temperaturi, a njena isparenja su bez boje i mirisa. Udisanjem para prolaza u pluća i ulazi u krvotok te lako dolazi do središnjeg nerva i truje ga. Deca su posebno osetljiva grupa ukoliko udišu isparenja žive, s obzirom na to da još nemaju razvijen živčani nerv. Simptomi mogu biti nesanica i premor, a potom i gubitak pamćenja, pa čak i emotivna nestabilnost.

Nastava je nastavljena, pa odložena zbog "deratizacije"

Đaci koje je isprskala živa tokom eksperimenta nisu jedini koji su prošlog ponedeljka bili u laboratoriji u kojoj se desio nemili slučaj. Dva sata posle prosipanja žive učenici popodnevne smene sa profesorkom ulaze u isti prostor. Tu satima rade hemijske vežbe, potpuno neobavešteni o situaciji sa živom i manometrom koja je prethodila njihovoj nastavi.

Posle njih je druga grupa đaka trebalo da uđe u prostoriju. Prema rečima očevidaca, u tome ih je sprečila laborantkinja koja je prisustvovala eksperimentu sa živom i rekla im da je u laboratoriji urađena deratizacija i da će ona biti zatvorena do daljnjeg. Ipak, profesorka koja je trebalo da drži taj čas nije bila obaveštena o navodnoj “deratizaciji” i ona je, neko vreme, sama sedela u učionici i čekala đake, dok i njoj nisu rekli da napusti prostoriju.

S druge strane direktorka Parezanović odlučno tvrdi da niko nije spominjao deratizaciju, već da je nastava u podrumskoj prostoriji obustavljena zbog panike koja je nastala među kolektivom.

U Hemijsko – prehrambrenoj tehnološkoj školi u Beogradu ima oko 650 đaka. Zgrada sa laboratorijama koja se sastoji od podruma, prvog sprata i prizemlja odvojena je od zgrade u kojoj su učionice. Prema rečima velikog broja nastavnika sa kojima su novinari “Vremena” razgovarali aparatura u laboratorijama je izuzetno stara, kao i hemikalije i često se dešava da fale delovi, te neulaganje u opremu vide kao jedan od mogućih uzroka da iz manomentra izleti živa.

Prećutkivanje i ignorisanje zahteva nastavnika

Laboratorija u podrumu bila je zatvorena i narednih dana. Ostale laboratorije su normalno radile. Rukovodstvo škole nikome od nastavnika, đaka ili njihovih roditelja ni reč nije saopštilo o događaju sa živom. U četvrtak se proneo glas da je opasni metal izleteo iz manomentra i završio na podu. Nastaje veliko uznemirenje, najpre među hemičarima i tehnolozima koji odbijaju da decu vode ponovo u laboratorije dok ne dobiju objašnjenje o nemilom događaju, kao i objašnjenje zašto je slučaj zataškavan. Tražili su i uverenje da su prostorije bezbedne za rad.

U petak i početkom ove nedelje vežbe iz tehnologije i hemije umesto u laboratorijama održavaju se u učionicama.

Te zahteve nastavnika direktorka škole Nataša Parezanović je ignorisala do vikenda. Umesto zvaničnog mejla, za vikend direktorka Parezanović preko posrednika kolektivu šalje poruku na Viber. U poruci navodi da “ničija bezbednost nije ugrožena, da su kontaktirane sve relevantne ustanove i da je traženo da se izvrše potrebna merenja u laboratoriji od strane specijalizovane ustanove.”

O kojim “relevantnim ustanovama” je reč direktorka škole nije podelila sa nastavnicima, niti je dala objašnjenje zašto se sve danima zataškava. Tek pod pritiskom nastavnika odlučila je da u utorak sazove vanredno nastavničko veće.

Relativizacija događaja

Tokom sastanka veća, prema rečima sagovornika portala “Vreme”, rukovodstvo škole relativizuje čitav događaj: direktorka je nastavnicima rekla da je u četvrtak pozvala ovlašćenu instituciju koja se bavi merenjem žive, te da je analiza vazduha obavljena u ponedeljak, a da se sutra očekuju rezultati istraživanja.

“Na šta to liči, da se radi analiza vazduha na isparenja tek nedelju dana kasnije? Pa sve štetno je već izvetrilo. Mi zapravo nikada nećemo saznati kakva je situacija bila toga dana kad se živa izlila i po đacima i po nastavnicima, kada je isparenje bilo u toku i kada su i drugi đaci boravili u toj prostoriji samo dva sata kasnije,” kaže jedan od sagovornika za “Vreme” koji ne želi da bude imenovan.

Nastavnici, koji su uglavnom hemičari i tehnolozi po struci, zahtevaju da se i deca, i nastavnici, laboranti i spremačica koji su bili u laboratorijama podvrgnu zdravstvenim pregledima.

Direktorka škole na to odgovara da nema mesta uznemirenju, te da će “već sutra dobiti rezultate.”

Na pitanje, zašto se toliko dana kasni sa analizama i koliko su ti rezultati onda relevantni, direktorka kaže za „Vreme“:

“Niko ne bi ostavio decu u laboratoriji da sve nije urađeno po predviđenim procedurama”, piše Vreme.