Sindikat pravosuđa premijerki: Nismo hobotnice, ni stonoge

Brnabić je izjavila ranije da će „prvi prioritet Vlade biti da zada udarac mafiji“ ali da to ne zavisi samo od rada Vlade nego i od sudske vlasti i kao primer navela to da se iz republičkog budžeta izdvaja do 13 miliona evra za kazne zbog predugih sudskih procesa, a da toga ne bi bilo da ona ima uticaj na sudstvo koje je, inače, nezavisna grana vlasti."Gospođo prethodna, sadašnja i buduća predsednice Vlade, u pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge. Imajući u vidu vašu izjavu, prvi zaključak navodi na pomisao da ste u zabludi i da niste upoznati sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema. Pošto je nemoguće da ste toliko neinformisani, krajnji zaključak jeste da je u pitanju vaša namera da dovodite građane u zabludu. Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i finansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština. Kako biste bolje razumeli, počeću od broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda koje, evidentno, ne čitate", navodi ovaj sindikat kojim predsedava Slađanka Milošević.

"Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su blizu 18 miliona predmeta. Samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja a osoblje čine sudijski pomoćnici, državni službenici i nameštenici, rešili su 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta stiče se utisak da ništa nismo radili", navodi se u otvorenom pismu.Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije sudovi nisu krivi za ovakvu situaciju u pravosuđu."Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Međutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, opet prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, odnosi se na izvršenje pravosnažnih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, na šta sudovi nisu imali uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet da bi se sada šteta isplaćivala iz sredstava namenjenih za rad sudova. Drugačije rečeno, povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti vaše kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova", navode u pismu.Iz sindika su se osvrnuli i na premijerkine najave da je prvi prioritet Vlade da zada udarac mafiji."Što se tiče "udarca mafiji", ova vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosuđe zadavalo udarce mafiji, “žestoko i brzopotezno“, dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes građana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali. Kada je reč o srpskim tužilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, što se vidi iz priložene tabele. Iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je “stopa kriminaliteta smanjena”, navode oni.

U pismu navode i da je uvođenje tužilačke istrage zahtevalo i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici."Značajna promena ogleda se u prilivu krivičnih prijava, kao i obimu radnji koje preduzima tužilac prilikom vođenja istrage, što se vidi iz prethodne tabele, s tim što je različita i opterećenost između tužilaštava. Nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700 na toliko veliki broj predmeta, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere", navode u otvorenom pismu premijerki i dodaju:"Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Međutim, tužioci nemaju obezbeđen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku. Oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbeđuje i daktilograf. Pored vođenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju  suđenjima, idu na uviđaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove", navodi se u otvorenom obraćanju Brnabićevoj."U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva a prema Pravilniku o merilima za određivanje javnotužilačkog osoblja određeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca raspoređuje jedan zapisničar. U stvari, na jednog tužioca određeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač,  Dakle, uvedena tužilačka istraga od 2013. kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine", ističu iz sindikata.Kako dalje tvrde, na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku."Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Ali, to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju. Ovde vi nastupate jer je obaveza Vlade da obezbedi sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i tako omogućite građanima brži pristup pravdi. No, vaša blagovremena reakcija izostaje jer na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja. U stvari, vašim reakcijama zatrpavate pravosuđe", navodi se u pismu.Iz sindikata dodaju i da pravosudni radnici, osim što kritikuju, predlažu i rešenja."Na kraju, ljubazno vas molim da nam kažete ili pokažete koja to organizacija, ustanova, javno preduzeće, opština ili ministarstvo ima ovakve, veličanstvene, rezultate rada. Osim što kritikujemo, mi predlažemo i rešenja. Jedan od načina za rešenje problema jeste da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja. Drugi način za rešenje problema mogao bi da bude smanjenje stranačkih apetita, odnosno smanjenje broja direktora, ministara, njihovih pomoćnika, zamenika, zamenika zamenika, sekretara, savetnika", piše u pismu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram