"Izbori u pravosuđu s kratkim rokovima i netransparentni"

"Kada bi ljudi shvatali da su izbori za pravosuđe, za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, od skoro istog značaja kao politički izbori jer su to dva najjača tela sudske uprave koji treba treba da budu kišobran koji pravosuđe štiti od političkog uticaja i ako u njih uđu poslušne sudije i tužioci, onda će problem biti veliki, pritisak političke vlasti biće mnogo veći tada nego sada....A kad postoji taj pritisak, sve što postoji pošteno u sudstvu i tužilaštvu biće pristisnuto maskimalno i neće dati kvalitet koji bi mogao da da", kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.Objašnjavajući zbog čega je Društvo sudija Srbije pozvalo Visoki savet sudstva da otkloni nedostatke izbornog procesa i da obezbedi jednake uslove za sve sudije kandidate za Visoki savet sudstva, ona je za N1 rekla da bi izborni postupak sudija za to visoko telo trebalo da bude transaparentan i da svi kandidati imaju mogućnost da se predstave.Ističe da bi sudije koje ih biraju trebalo da upoznaju kandidate, a sa druge strane i da znaju za šta se oni zalažu.Naglasila je da se u Visokom savetu sudstva sada bira pet članova, a šesti će biti izabran sledeće godine a da je ostavljeno praktično od zaključenja liste kandidacione pa do izbora koji su 7. decembra u ponedeljak (što znači da liste treba da budu zaključene do petka. 4. decembra), da kandidati imaju mogućnost da se predstave za svega 23 radna dana.Za kandidate koji dolaze iz baze Osnovnih i Prekršajnih sudova, gde se bira dvoje, važi da moraju da se predstave za 23 dana u 110 sudova, a za kandidate koji se biraju iz reda sudija Privrednih i Viših sudova, oni treba da se predstave u 41 sudu za 23 dana sudijama biračima."U jednom slučaju, to je tri suda dnevno, a u drugom dva suda dnevno", rekla je Boljević i ukazala da je rok za predstavljanje prekratak.Ističe da je te rokove moguće promeniti, da nije bilo potrebe da 7. decembar bude dan izbora.

"Mogao je da bude 7. februar ili čak i 7. mart, pa da ljudima bude dovoljno vremena da se predstave. Oni uz to rade i svoj normalni posao i uz to treba da putuju po Srbiji i plaćaju to iz svojih sredstava, a istovremeno postoje kandidati koji su viđeni da budu izabrani, postoje pritisci na određene birače, čula sam to i među tužiocima, da se biraju određeni kandidati", naglasila je Boljević.Ona je dodala da su takvi pritisci postojali i ranijih godina i da je na izborima 2015. godine jedan kandidat iz Privrednog suda iz malog mesta u Vojvodini dobio 90 odsto glasova u Višem sudu u Nišu."Kad neko iz malog mesta u Vojvodini dobije 90 posto glasova iz Višeg suda to je jasno da ga te sudije iz Višeg suda ni ne znaju i da im je neko rekao da glasaju za njega", kaže Boljević.Istakla je i da kandidati nemaju jednake uslove, ni teoretske mogućnosti da se predstave.Ona je naglasila da Društvo sudija Srbije smatra da bi kandidati trebalo da dostave svoje programe, da se uspostavi praksa objavljivanja biografija na internet stranici Viskog saveta sudstva, da kandidati budu snimani i da se objave snimci predstavljanja.Ističući da ne postoji pravni okvir kojim se regulišu ovakva pitanja, rekla je da ne bi bio na odmet pravni okvir za to, ali da čak i kad nema pravnog okvira postoje pravila dužne pažnje - kako bi se ponašao dobar domaćin ili stručnjak.Kaže i da bi svaki kandidat trebalo da posnese i pisani program za šta se zalaže, a potom i usmeno da ga obrazloži."Hoćemo i da ga čujemo jer neko može divan program da mu napiše, ali hoćemo da ga pitamo kako bi reagovao u određenoj situaciji, kako ćeš reagovati na sednici Visokog saveta sudstva, da li ćeš gledati kako ministarka glasa ili ćeš na neki drugi način glasati?".