4
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objavio je zvanične podatke Evropske agencije za bezbednost saobraćaja u kojoj se navodi da Srbija ima najviše poginulih u saobraćaju na milion stanovnika i da je situacija na srpskim putevima gora nego 2014. godine, iako je u međuvremenu uloženo dosta novca u bezbednost saobraćaja i doneto je više strategija. Saobraćajni stručnjaci u razgovoru za Nova.rs ističu da država pod hitno mora nešto da promeni, kako bi se smanjio broj tragedija na srpskim putevima.
Damir Okanović, za Nova.rs ističe da u onome što je on objavio postoje najstrašnije je to da je broj poginulih na milion stanovnika veći u 2024. godine, nego 2014. godine Prema njegovim rečima, to predstavlja jako poražavajući podatak, a ako se sagleda šira slika — sve je stvar sistema i njegovih mera.
4
1
„Suština je sledeća: 2015. godine Republika Srbija je donela Nacionalnu strategiju o bezbednosti u saobraćaju, kao prvi strateški dokument u oblasti bezbednosti saobraćaja. Godine 2017. usvojen je Akcioni plan, i po tom dokumentu Srbija je do 2020. godine trebalo da broj stradalih u saobraćaju svede na 365 godišnje, sa stalnim trendom pada. Mi nismo uspeli da ostvarimo taj cilj“, objašnjava Okanović.
On ističe da je 2020. godine bilo oko 500 poginulih, čime se nije prišlo ni blizu ostvarivanju cilja.
„Godine 2023. doneta je nova strategija sa rokom važenja do 2030, gde je zacrtano da se prepolovi broj poginulih u odnosu na 2020. godinu. Trend koji je postavljen tom strategijom opet nije ispunjen. Umesto da iz godine u godinu imamo sve manje poginulih, nama se dešava da u 2024. godini imamo više stradalih nego 2014, s tim što je najveći rast bio u broju poginulih mladih i motociklista. Drastično je porastao taj broj“, kaže naš sagovornik.
Okanović naglašva i da je 2023. godine Vlada Srbije usvojila Akcioni plan koji sadrži veliki broj mera koje bi trebalo da se realizuju kako bismo došli do toga da se smanji broj poginulih.
„Međutim, problem je što većina tih mera nije realizovana. Dakle, kada hoćeš do cilja — treba da ispuniš zadatke. Mi te zadatke nismo ispunili i upravo je to jedan od razloga zašto se nalazimo bukvalno na poslednjem mestu u Evropi po bezbednosti saobraćaja. Primera radi, pre 10 godina mi smo bili otprilike u istom rangu sa Hrvatskom po broju poginulih na milion stanovnika. Čak smo neko vreme imali i manji broj od Hrvata. A mi smo sada na 78, a oni su na 52“, pojašnjava on.
Sagovornik našeg portala objašnjava i da su od Srbije tradicionalno lošije stajale Bugarska i Rumunija, ali da je Srbija, u negativnom smislu, uspeli i njih da pretekne.
„Najveći poraz jeste to što je 2014. bilo bezbednije nego 2024. Akcioni plan detaljno sadrži, između ostalog, institucije odgovorne za sprovođenje mera. Ne mogu da kažem koja institucija u najvećem broju nije sprovela mere, ali najveći broj mera jeste pod odgovornošću Agencije za bezbednost saobraćaja. Agencija većinu mera koje su predviđene nije sprovela u propisanom roku“, ističe advokat.
Prema njegovim rečima, potrebno je dosledno sprovoditi Akcioni plan i poštovati njegove rokove.
„Imamo Akcioni plan, njega je izradila grupa najboljih eksperata u Srbiji: profesori Saobraćajnog fakulteta, ljudi iz javne uprave i javnih preduzeća. Preko 60 ljudi je bilo uključeno u njegovu izradu i samo treba da se držimo strategije i akcionog plana. Mi imamo putokaz, ali je problem što se ne radi po njemu. Koga treba pre svega pitati zbog čega je to tako? Agenciju za bezbednost saobraćaja“, ističe Damir Okanović.
On naglašava da su podaci koje je objavio zvanični i da potiču od Evropske agencije za bezbednost saobraćaja — tela koje radi za potrebe Evropske komisije.
„Imamo dve strategije, dva plana, tolike izmene zakona, razne lokalne strategije — svaka opština ima svoju strategiju i akcioni plan. Toliko dokumenata je napisano… I još jedna jako bitna stvar — za ovih 10 godina uloženo je preko pola milijarde evra u bezbednost saobraćaja. Sve pare od kazni išle su opštinama i MUP-u, radi unapređenja bezbednosti saobraćaja. Uložene su tolike pare u unapređenje sistema, a imamo više poginulih nego pre deset godina“, rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Profesor saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac za portal Nova ističe da je tačan podatak da je u Srbiji 2014. javni rizik smrti u saobraćaju bio 75 poginulih na milion stanovnika, a da je u 2024. porastao na 78 i naglašava da je ovo prvi put smo lošiji od svih država bivše Jugoslavije.
“Umesto da se približavamo evropskom proseku, razlika se svake godine povećava – Srbija ima čak četiri puta veći rizik smrti u saobraćaju od skandinavskih zemalja. Ovo je neprihvatljivo i zahteva ozbiljniji angažman najviših državnih organa. Umesto da se za svaku nesreću krivica prebacuje na pojedince, mora se prihvatiti da najveću odgovornost imaju kreatori sistema. Umesto populističkih pohvala i minimalnih akcija, neophodno je primeniti najbolje svetske prakse i sprovesti korenite promene – ne samo u saobraćaju, već i u kulturi ponašanja, obrazovanju, odgovornosti institucija i odnosu države prema građanima. Ovi loši rezultati posledica su nerada i loše koordinacije institucija”, kaže profesor Lipovac.
On ističe da bezbednost saobraćaja zavisi od sistemskog rada i saradnje, dok nebezbednost pokazuje izostanak posvećenosti. Smatra da najodgovorniji i dalje ne shvataju da je odgovornost za svaku nesreću na njima, a ne na pojedincima i tu su posebno zakazale državne institucije, pre svega Nacionalno telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja i nadležni organi na svim nivoima.
Profesor saobraćajnog fakulteta ističe da je Vlada Srbije usvojila napredne strategije bezbednosti saobraćaja za periode 2015–2020. i 2023–2030, ali sa velikim kašnjenjem u odnosu na globalne planove UN. Prvu strategiju doneli smo pet godina kasnije od predviđenog, a drugu sa zakašnjenjem od tri godine.
“Iako je ove godine trebalo da počnu pripreme novog akcionog plana za period posle 2026, one još nisu ni započete. Većina mera iz prve strategije nije sprovedena, a nijedan cilj nije ostvaren. Vlada i Skupština nikada nisu analizirale te neuspehe, iako su po zakonu bile obavezne. Ista situacija se ponavlja i sa aktuelnom strategijom – institucije formalno izveštavaju, bez stvarne posvećenosti. Broj poginulih, naročito dece, ponovo raste, dok država i dalje problem rešava isključivo većim angažovanjem policije, bez sistemskih promena”, objašnjava sagovornik Nove.
Jedan od najvećih problema je, kako smatra sagovornik, finansiranje, jer je još zakon iz 2009. predvideo da se aktivnosti finansiraju iz kazni za saobraćajne prekršaje, ali sredstva nikada nisu trošena namenski, niti je postojao nadzor.
“Kada je uvedeno „projektno finansiranje“, sredstva su kasnila, aktivnosti se sprovodile u nerealno kratkim rokovima, a nauka je ostala bez podrške. Ove godine situacija je još gora – budžet je smanjen, a sredstva do oktobra nisu ni odobrena. Država je, u suštini, ukinula održiv sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja, što je dovelo do pada aktivnosti i većeg rizika stradanja na putevima”, objašnjava Krsto Lipovac.
Prema njegovi rečima, prvi korak ka bezbednijem saobraćaju je prihvatanje pristupa „bezbednog sistema“ i novog koncepta odgovornosti. Po tom principu, svaka nezgoda je rezultat greške sistema, jer ljudi uvek prave greške, a ljudsko telo ima ograničenu otpornost na sudarne sile i zato sistem mora biti osmišljen tako da smanji rizik ljudske greške i težinu posledica.
“Kreatori sistema moraju obezbediti razumna pravila i efikasne mehanizme da se ona poštuju. Ako pojedinac prekrši pravila, odgovornost ponovo leži na sistemu koji nije sprečio takvo ponašanje. Tek kada se ovakav pristup prihvati kao opšti princip, moguće je trajno smanjiti rizik stradanja i približiti se najuspešnijim državama EU. Država mora uključiti sve relevantne aktere – institucije, nevladine organizacije i akademsku zajednicu”, naglašava profesor.
Vera Janković, majka male Nikoline i osnivač Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju, već nekoliko godina vodi aktivnu borbu sa namerom daa se smanji broj stradale dece, ali i drugih učesnika u saobraćaju. Ističe da su podaci poražavajući.
„Sem marketing kampanja, ne postoji ozbiljan odgovor saobraćajne struke, niti nadležnih institucija na stanje u saobraćaju. Kontrole koje MUP sprovodi se unapred najavljuju. Evidentirani prekršaji i krivična dela se sporo rešavaju, a čak i kad dobiju sudski epilog u formi zatvorske kazne to bude neprimereno počinjenom delu i posledicama. Kad je ovako blaga reakcija nadležnih, čitavo društvo dozvoljava sebi da ne poštuje propise i ograničenja“, ističe Vera Janković.
Ona naglašava da joj je i dalje veoma teško da prihvati da nadležni okreću glavu i svode svoj posao na medijsko pojavljivanje i apele.
„Za to vreme roditelji sa decom u kolicima idu ulicom, jer su trotoari neprohodni. Deca nemaju odgovarajuće prilaze školi. Noću se često održavaju ulične trke za koje svi znaju, a javni prevoz je rizičan. Ne vidim svrhu apelovanja na društvo i pojedince. Udruženje zahteva da sve saobraćajne institucije shvate svoj posao ozbiljno i da nacionalnu strategiju ne sprovode praznim pričama po medijima“, oštra je Vera Janković, čija je ćerka Nikolina stradala kada je pijani i drogirani muškaraca udario na pešačkom prelazu u Kragujevcu.
Portal Nova.rs povodom ovih zabrinjavajućih podataka uputio je i pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova Srije, a prema dosadašnjim informacijama u Srbiji je od početka ove godine bila više od 25.000 nesreća, u kojima je stradalo više od 370 osoba.
„Od početka godine do 9.10.2025. godine na putevima u Republici Srbiji evidentirano je ukupno 25.176 saobraćajnih nezgoda. U pomenutim nezgodama 374 lica su izgubila život, dok je 14.345 lica zadobilo telesne povrede. U navedenim saobraćajnim nezgodama poginulo je 20, dok je povređeno 1.805 maloletnih lica“, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova za portal Nova.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare