Poverenik za samostalnost javnih tužilaca "izbegao" da se izjasni o Vučićevim pretnjama da će "promeniti tužioce koji ne štite poredak"

Na reakciju poverenika, čitava javnotužilačka organizacija čekala je još od druge polovine marta, kada im je predsednik, revoltiran postupanjem policije i niškog tužilaštva prema građanima i aktivistima koji su članove SNS gađali jajima i polivali vodom, uputio direktnu pretnju razrešenjem. Tužilačkom savetu je tim povodom dostavljeno više zahteva za zaštitu od neprimerenog uticaja predsednika. Svi ti zahtevi su, zajedno sa još pet koji su se odnosili na druge pojedince i subjekte, dospeli na dnevni red VST tek pre desetak dana, i to vanredne sednice.

Uoči ove sednice, na sajtu VST je objavljen dnevni red, na kom se odmah videlo da su kao posebne i pojedinačne tačke postavljene odluke poverenika za pet zahteva, i to onih koje se nisu odnosile na predsednika. Šesta tačka uključivala je objedinjenih šest zahteva za zaštitu od neprimerenog pritiska, a koji su se upravo odnosili na pretnje predsednika izrečene tokom stranačkog skupa u Leskovcu.

Za razliku od prvih pet tačaka, koje su naslovljene sintagmom "Razmatranje predloga poverenika", poslednja šesta je naslovljena sa "Razmatranje zahteva", pa je odmah bilo jasno da je Tkalac šestu tačku lišio sopstvene odluke i ostavio u formi razmatranja. U prvih pet, u kojima je Savet, po predlogu Tkalca, ztvrdio neprimereni pritisak odnosio se na Dragana Đilasa, Vladimira Đukanovića, Dragana J. Vučićevića, jedan režimski portal i demonstrante koji su nakon novosadske tragedije zgradu tužilaštva i suda nekoliko dana držali u blokadi.

"To najprostijim jezikom znači da je postupio kukavički, ne želeći da se o prijavama svojih kolega koje se odnose na nastupe predsednika republike, izjašnjava samostalno, već je pokušao da podeli odgovornost sa ostalim članovima Saveta. To, međutim, nije uspeo da realizuje, jer ga Pravilnik o njegovom postupanju jasno obavezuje da je on taj koji razmatra svaki zahtev pojedinačno, ispituje dokaze, a potom donosi zaključak jeste li ili nije bilo neprimerenog uticaja na određenog tužioca. Potom, svoju gotovu odluku, kao u slučaju prvih pet tačaka dnevnog rada, iznosi pred članove Saveta, koji nakon diskusije donose zajednički zaključak", kaže izvor "Nove".

Dodaje da se u ovakvom postupanju poverenika Tkalca ogleda prvenstveno strah i nespremnost da preuzme odgovornost za odluku koja verovatno ne bi naišla na odobravanje "vršioca neprimerenog pritiska“.

Da Poverenik nema spremnu odluku po prijavama protiv predsednika, te da pokušava da izvrda Pravilnik, nije se dopalo nijednom od članova Saveta, dok je predsedniku tog tela Branku Stamenkoviću, sudeći po izrazu lica, bilo najteže dasakrije reakciju:

"Izostankom odluke, Tkalac je najpre poručio svojim kolegama da mu je mnogo bitnije šta će o njemu i njegovoj odluci misliti predsednik i vladajuća kasta, a ne oni koje bi trebalo da zastupa kao član i poverenik u savetu. Sa druge strane, predsedniku je poručio da slobodno nastavi da preti, vređa, disciplinuje i zastrašuje javne tužioce, jer tome nema ko da se suprotstavi i isto spreči. A kad nekog na takav način okuražite, onda verovatno ne bi trebalo da bude čudno što su predsednik države, a za njim i predsednik njegove partije pozvali na blokadu suda u Novom Sadu", dodaje izvor.

Ovim su, kako kaže, svi zahtevi za zaštitu, koji su povereniku podneti zbog predsednika države, ostali u statusu nerešenih, uprkos podsećanja ostalih članova Saveta da je to nedopustivo i da se kosi s Pravilnikom. Preciznije, poverenik je utvrdio da su pojedine tužioce pritiskali jedan od lidera opozicije, jedan narodni poslanik vladajuće većine, režimski medij i urednik, kao i građani, studenti, aktivisti koji su uz podršku pojedinih opozicionara protestovali i naguravali se s policijom ispred tužilaštva u Novom Sadu.

"Po tom pitanju bili su saglasni svi članovi Saveta, dok su pojedinci stigli i da iznesu svoj stav o tome kakva bi odluka trebalo da bude. Tako je tužilac Predrag Milovanović, jedan od dvojice izopštenih članova Saveta, pokušao da skrene pažnju da je sama činjenica što predsednik države izgovara tako opasne pretnje dovoljna da se konstatuje neprimereni uticaj kako zbog težine izgovorenog, tako i funkcije koju uživa. Sa druge strane, član Saveta iz reda "istaknutih pravnika", advokat Vladimir Simić, insistirao je da zaključak poverenika bude da predsednik republike nije vršio neprimeren uticaj.

"Nadahnutim" govorom o demokratskom legitimitetu predsednika republike, čitanjem izveštaja RIK-a iz 2022, te optužbama da je tokom istog prekidan od strane drugih članova Saveta, advokat Simić je, ako ništa drugo, uspeo da stavi tačku na višegodišnju misteriju o tome, u čemu se tačno ogleda njegova "istaknutost", odnosno šta ga je konkretno, osim supruge koja je šefica kabineta ministra pravde, kvalifikovalo da baš on bude član Saveta.

"Smatram da je u pitanju osoba koja ima najveći demokratski legitimitet u Republici Srbiji da poziva na striktno poštovanje zakona. Dakle, izjava koju je predsednik dao u vezi s radom javnih tužilaca kada je rekao da će svi tužioci koji ne budu poštovali zakon i koji ne budu štitili ustavne odredbe biti promenjeni, apsolutno ne može da se tumači kao pretnja, niti kao neprimereni pritisak. Zašto? Zato što Ustav jasno propisuje ovlašćenja predsednika republike, a među njima nije ovlašćenje da bira niti da razrešava javne tužioce. Dakle, takva izjava realno nije ostvariva i ne može da se tumači kao zastrašivanje" , kazao je Simić koji je sednici prisustvovao "onlajn", napominjiući da politika nije izvršila upliv u tužilaštvo, već da su javni tužioci, koji su zatražili zaštitu od predsednikovih pretnji, ti koji su uvukli politiku.

Simić je očigledno, pripremajući svoj monolog, "zaboravio" da u datom trenutku "gazimo" duboko tekuću 2025. godinu, te da izborni "rezultati"  predsedničkih izbora niti imaju veze sa predmetnom raspravom o Vučićevom neprimerenom uticaju na tužioce niti sa pitanjem demokratskog legitimiteta njegovog predsednikovanja, čemu takođe nije mesto na sednici Tužilačkog saveta.

Budući da je insistirao na ovim podacima, nije zgoreg podsetiti ga, da je u međuvremenu, pred većinskim delom, kako domaće tako i svetske javnosti, raskrinkan naprednjački izborni inžinjering, čime su automatski dovedeni u pitanje i ovi bajati rezultati na koje se pozivao.

Da je "neprimereni pritisak" neostvariv, kako je rekao Simić, jer predsednik nema ovlašćenja da učestvuje u izboru i razrešenju tužioca, verovatno bi bila na mestu da se tog jutra probudio u Finskoj. Predsednik Srbije još nijednom, za mandat i po, nije 15 minuta, delovao u granicima svojih ustavnih ovlašćenja, po bilo kom pitanju, a posebno u odnosu na to ko će biti izabran, nagrađen ili kažnjen u javnotužilačkoj organizaciji.

Simićev politički pamflet pokušao je, uz podršku drugih članova saveta da prekine predsednik VST Branko Stamenković , koji opet na svom licu, nije uspeo da sakrije reakciju što se na sednici o neprimerenim pritiscima na javne tužioce, poteže pitanje legimiteta predsednika. Simić se međutim, nije dao omesti, zamerajući da nema isti tretman kao ostali članova saveta, nakon čega je dobio reč da završi svoj bespredmetni monolog.

Potom se predsednik Saveta još jednom osvrnuo na navode Simića da se Vučićevo reagovanje odnosilo na one tužioce koji ne poštuju zakon. Pošto je izgovoreno da će biti zamenjeni oni tužioci koji "ne štite poredak", Stamenković se latio Ustava i pročitao da su javni tužioci dužni da štite javni interes, a ne poredak.