1
Za Vladu Srbije strateški je cilj da svi izvršioci ratnih zlocicna budu procesuirani i na adekvatannačin sankcionisani, poručila je danas ministarka pravde Maja Popović na skupu povodom prestavljanja Nacrta Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina od 2021. do 26. godine i akcionog plana za njeno sprovođenje.
Ona je istakla da su ova dva dokumenta „broj jedan u našim evropskim integracijama“, i ukazala da se u Nacrtu strategije ističe da Srbija ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnu, rasnu i etičku pripadnost i kada su u pitanju počinioci i kada je reč o žrtvama.
Podsetila je da je Vlada Srbije je 2016. godine usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina radi adresiranja preporuka iz izveštaja o skriningu za Poglavlje 23.
„Imajući u vidu da je Vlada Srbije u junu 2020. godine usvojila revidirani Akacioni plan za Poglavlje 23, kao i da prethodna strategija iz jula 2016. nije bila zasnovana na sadržini prelaznih merila za to poglavlje, bilo je neophodno pristupiti izradi novog strateškog dokumenta u ovoj oblasti. Predlog Nacrta ove strategije izrazila je radna grupa Ministarstva pravde, a on je od avgusta ove godine na javnoj raspravi i dostpuna je na internet stranimi ministarstva“, naglasila je Popović.
Procesuiranje ratnih zločina za Srbiju predstavlja jedno od posebno značajnih pitanja u okviru procesa pridruživanja EU, a istovremeno je i jedna od najvažnijih tema imajući u vidu naše regionalne odnose.
„Posvecenost Republike Srbije do sada je iskazana višegodišnjim naporima da se svi optuženi za ratne zlocicne procesuiraju i budu privedeni pravdi, kako kroz procesuiranje počinilaca pred domaćim pravosuđem tako i kroz saradnju sa Međunaronim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivicne sudove“, podsetila je ministarka.
Takođe je ukazala da je za jačanje demokratskog društva neophodno je omogućiti i pristup pravdi žrtvama, imajući u vidu da se radi i o najosetljvijim društvenim grupama.
Istovremeno je za efikasan nastavak procesa pomirenja i razvoj dobrosusedniskih odnosa u regionu u svim zemljama biveše Jugoslavije potrebno uložiti dodatne napore ka negovanju kulture sećanja i kulture dijaloga, smatra Popović.
Govoreći o strategiji ona je navela da je kao njen opšti cilj definisano osnaživanje procesnih i vanprocesnih mehanizama za suzbijanje nekažnjihovsti ratnih zločina, zaštita i podrška žrtvama, otkirvanje sudbine nestalih lica i izgradnja društvenohg ambijenta tolerancije i pomirenja.
Savetnik Ministra za evropske integracije Jugoslav Milačić podsetio je da je strateško opredeljenje Vlade da naša država postane punopravni član EU i u tom smislu je posvećena procesu reformskom procesu.
Jedno od najvažnih pregovaračkih pitanja u procesu pristupanja EU, kako je istakao, predstavlja osnovna prava i tretira oblast pravosuđa i političkih kriterijuma bitnih za napredovanje u procesu evropskih integracija.
Milačić je napomenuo da je Srbija dokazala da je pravna država koja je spremna da kroz jačanje svojih institucijalnih mehanizama nastavlja da unapređuje primenu vladavine prava.
„Jačanje vladavine prava jedan je od glavnih prioriteta, a efikasna suđenja za ratne zločine, omogućavanje pristupa pravdi za žrtve, rasvetljavanje sudbine nestalih lica i negovanje kulture sećanja i dijaloga, neodvojivi su deo vladavine prava i demoktarskog društva“, naglasio je on.
Šef Minisje OEBS Jan Bartu ocenio je da je izrada i primena strategije važan, težak i vrlo osteljiv posao, te da OEBS pomaže sprskom pravosuđju u tom poslu u cilju dostizanja pravde za sve.
Ukazao je da njegova Misija prati suđenja za ratne zločine, daje preporuke i radi na pomirenju.
Istakao je da Akcioni plan od 139 strana pokazuje ozbiljnost koju država pokazuje za ovu oblast, imajući u vidu da, kako je rekao, broj predemta koji tek treba da se procesuiraju.
„Mi želimo da što više žrtava vidi pravdu“, naveo je Bartu , podsećajući da vreme prolazi, izvršioci zločina umiru….
Zamenik šefa Delegacije EU Matea Norčić ukazala je da je pitanje ratnih zločina izuzetno važno u procesu pregovora sa EU, i standarda koji se moraju ispiniti za ulazak u članstvo.
„Od 20 pitanaj u poglavlju 23 koje se odnosi a pravosduđe , 6 je posvećeno ratnim zločinima“, napomenula je Norčić, posebo ističući obavezu saradnje sa Hagom i pitanje nestalih lica.
U toku je drugi krug javne rasprave o ovom strateškom dokumentu.
Današnji skup održan je u Klubu poslanika, a prisustvovali su mu predstavnici pravosuđa, Komisije za nestala lica i drugi stručnjaci iz ove oblašti.
Bonus video: Hapšenja u Novom Sadu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
