„Ne želimo da žene izbegavaju ulice, već da učinimo da one budu bezbedne“: Varvara Lazarević za Nova.rs o platformi za anonimnu prijavu nebezbednih mesta i planovima za širenje širom Srbije

Najvažnije je to što su sve prijave anonimne, dok se njihov rad zasniva na ideji "Zajedno možemo učiniti grad sigurnim mestom za sve“. Ovakav vid građanskog delovanja predstavlja novinu u Srbiji, posebno u trenutku kada smo sve češće svedoci napada i različitih oblika nasilja kojima su naročito izložene žene.

O bezbednosti građanki i građana, problemima sa kojima se suočavaju, ali i platformi Safe Steps koja treba da doprinese da takva iskustva budu vidljiva, razgovarali smo sa Varvarom Lazarević, koja je govorila o tome kako je nastala ideja za ovu platformu i šta ona donosi građanima.

Kako je nastala ideja za pokretanje platforme Safe Steps i šta je bilo ključno za njeno pokretanje?

Ideja za Safe Steps sazrevala je godinama i zapravo je prirodan nastavak svega onoga čime se Omladina JAZAS Novi Sad bavi skoro 30 godina: radom sa mladima, podrškom osetljivim grupama, unapređenjem kvaliteta života i promocijom ljudskih prava.

Kod mene lično, toj ideji su prethodile godine profesionalnog i istraživačkog rada. Više od 30 naučnih i stručnih radova koje sam pisala povezano je sa komunikacijama, medijima, ljudskim pravima i odnosom novih tehnologija i društva. Pet godina sam bila na čelu Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada, a kroz dugogodišnji volonterski rad u Omladini JAZAS Novi Sad imala sam priliku da svakodnevno razgovaram sa mladima, novinarima i ljudima koji se suočavaju sa različitim problemima.

Šta vam je višegodišnje iskustvo pokazalo?

Iz svih tih iskustava stalno mi se vraćalo isto pitanje: šta možemo da uradimo sa tehnologijom da ona zaista bude korisna ljudima?

Posebno su mi bila važna ona iskustva koja često nikada ne dođu do institucija, niti uđu u bilo kakvu statistiku. Žena koja promeni ulicu kojom ide kući, neko ko ubrza korak kada prolazi određenim delom grada, osoba koja nekome šalje poruku „stigla sam“ ili izbegava neki park, prolaz ili stajalište, sve su to stvarna iskustva nebezbednosti, ali često ostaju prećutana.

Istraživanja su nam dodatno pokazala da ovo nije samo subjektivan osećaj pojedinca, već ozbiljan društveni problem. Istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici?“ pokazalo je da je 35 odsto ispitanih žena doživelo neki oblik nasilja, odnosno više od svake treće. Istovremeno, podaci KOMS-a i druga istraživanja pokazuju koliko su različiti oblici nasilja i diskriminacije prisutni među mladima, uključujući podatak da je svaka treća mlada osoba u Srbiji trpela digitalno nasilje.

Slični podaci dolaze i iz istraživanja drugih relevantnih institucija i međunarodnih organizacija koje se bave položajem žena i mladih u Srbiji i regionu. Oni nam pokazuju da ne govorimo o izolovanim slučajevima, već o problemu koji je mnogo širi. Tada smo počeli da razmišljamo kako da ta iskustva učinimo vidljivim, a da istovremeno zaštitimo osobu koja ih deli. Tako je nastao Safe Steps.

Koliko je važno da iskustva građana o nebezbednosti budu javno vidljiva i zabeležena, čak i kada nije došlo do konkretnog incidenta?

Mislim da je važno upravo zato što nam omogućava da o problemu razgovaramo pre nego što se dogodi nešto mnogo ozbiljnije. O nasilju često govorimo tek kada se dogodi napad. Ali šta je sa svim onim situacijama koje mu mogu prethoditi: dobacivanje, uznemiravanje, diskriminacija, seksualno uznemiravanje, osećaj da na nekom mestu nismo sigurni?

Neko neće prijaviti takvo iskustvo jer misli da „nije bilo dovoljno ozbiljno“. Neko će jednostavno promeniti put do kuće. Neko više neće prolaziti određenom ulicom ili delom grada. Safe Steps pokušava da upravo takva iskustva učini vidljivim, jer kada se pojedinačna iskustva ponavljaju, možemo da prepoznamo obrazac. A obrazac nam daje mogućnost da postavimo pitanje: šta možemo da promenimo?

To je za mene mnogo važnije od same statistike. Podaci imaju smisla tek kada mogu da pomognu da razumemo problem i da pokrenemo razgovor o njegovom rešavanju.

Da li je planirano širenje platforme Safe Steps i na druge gradove u Srbiji?

Da. Novi Sad je početak, a ne kraj. Važno nam je da prvo vidimo kako će platforma funkcionisati u lokalnoj zajednici, kako će je građani koristiti, kakva ćemo iskustva prikupljati i koje ćemo probleme moći da prepoznamo.

Ali ideja jeste da se Safe Steps razvija i u drugim gradovima Srbije. To se već sada vidi i kroz činjenicu da na mapi imamo prijave i sa drugih lokacija u našoj zemlji. Volela bih da jednog dana imamo mogućnost da kroz iskustva građana vidimo kakva je situacija u različitim delovima Srbije i gde su napravljena poboljšanja.

Jer cilj nije da napravimo mapu „opasnih mesta“. Cilj je da razumemo šta se u tim prostorima dešava i šta možemo da uradimo da oni budu sigurniji i da Safe Steps bude alat koji će nam pomoći da probleme prepoznamo, ali i da napravimo konkretne korake ka njihovom rešavanju.

Da li Safe Steps već sarađuje sa institucijama i organizacijama koje mogu da doprinesu rešavanju problema registrovanih putem platforme? Ukoliko takva saradnja još nije uspostavljena, da li je u planu?

Jedan od osnovnih ciljeva Safe Steps-a upravo jeste da se na osnovu iskustava prikupljenih putem platforme prepoznaju problemi, lokacije i obrasci koji zahtevaju pažnju, a zatim da se o njima razgovara sa onima koji mogu da utiču na njihovo rešavanje.

Tako, na primer, ako se određena lokacija više puta prijavljuje zbog lošeg osvetljenja, uznemiravanja ili nekog drugog problema, to može biti signal lokalnoj zajednici i nadležnima da tom prostoru treba posvetiti pažnju. Zato nam je važna saradnja sa lokalnom samoupravom, javnim službama, školama, fakultetima, organizacijama civilnog društva i medijima.

Građani najbolje znaju kako doživljavaju prostor u kojem žive. Organizacije mogu da prikupe i analiziraju ta iskustva, mediji mogu da otvore temu, a institucije imaju mogućnost da, kada postoji dovoljno relevantnih informacija, preduzmu određene korake. Cilj je da iskustvo pojedinca ne ostane samo njegovo iskustvo, već da postane osnov za razgovor i zajedničko rešavanje problema.

Kako funkcioniše proces prijave na platformi Safe Steps, na koji način se štiti anonimnost korisnika i koliko je prijava do sada pristiglo? Koji problemi se najčešće prijavljuju?

Safe Steps je napravljen tako da prijava bude jednostavna, anonimna i bezbedna. Građanin može da podeli iskustvo verbalnog ili fizičkog nasilja, diskriminacije, uznemiravanja, ali i da označi prostor u kojem se jednostavno osećao nebezbedno.

Pri izradi tehničkog rešenja i dizajna (IT inženjer Vladimir Uzelac) posebno se vodilo računa o privatnosti korisnika, ali i same lokacije. Ne ostavljaju se nikakvi lični podaci poput imena, broja telefona ili drugih podataka koji bi otkrili identitet korisnika. Lokacija se bira približno, tako da se ne otkriva tačna pozicija osobe, već stotinka metara od označene tačke. Platforma je dostupna na 20 jezika (računajući jezike nacionalnih manjina koje žive u našoj zemlji, ali i stranih građana i posetilaca).

Važno nam je i šta se dešava nakon prijave. Na platformi se nalazi više od 20 kontakata različitih službi i organizacija kojima osoba može da se obrati, od policije i drugih relevantnih službi do psihološke, savetodavne i druge specifične podrške.

U kojoj je faza je platforma?

Platforma je sada u fazi aktivnog prikupljanja prvih prijava i zato nam je veoma važno da što više ljudi sazna da Safe Steps postoji. Svako iskustvo je važno. Mogu da se prijave verbalno ili fizičko nasilje, diskriminacija, uznemiravanje, ali i mesto na kojem se jednostavno ne osećamo sigurno. I upravo je to jedan od najvažnijih principa Safe Steps-a.

Žena na Safe Steps-u nije žrtva, već postaje akter promene. Anonimnost joj daje slobodu da podeli iskustvo bez straha da će njen identitet biti otkriven. To iskustvo onda može pomoći da se vidi širi problem. Ne želimo da žena zbog jednog iskustva izbegava određeni deo grada. Želimo da razumemo zašto se tamo ne oseća sigurno i šta možemo da uradimo da taj prostor bude sigurniji. Zato je naša poruka: Anonimno, bezbedno, zajedno.

Koji su, prema vašim iskustvima i dostupnim istraživanjima, najveći problemi kada je reč o bezbednosti građanki i građana u Srbiji?

Mislim da je važno da bezbednost ne posmatramo samo kroz pitanje da li će neko biti fizički napadnut. Bezbednost je i pitanje diskriminacije, uznemiravanja, verbalnog nasilja, seksualnog uznemiravanja, ali i stalnog osećaja straha zbog kojeg ljudi menjaju svoje ponašanje i ograničavaju svoje kretanje.

Istraživanja Poverenika, KOMS-a, kao i druga istraživanja relevantnih institucija, pokazuju da su različiti oblici nasilja široko prisutni i da se žene i mladi ne osećaju jednako bezbedno u prostoru u kojem žive. Poverenik je, između ostalog, u istraživanju o neprijavljivanju nasilja utvrdio da je 35 odsto ispitanih žena doživelo neki oblik nasilja, dok istraživanja o bezbednosti mladih ukazuju na visok nivo izloženosti različitim oblicima nasilja. To je ozbiljan signal.

Jer ako neko zbog osećaja nebezbednosti prestane da ide određenim putem, izbegava park, ne koristi javni prevoz u određeno vreme ili se stalno nekome javlja kada stigne kući, onda je njegov život već promenjen zbog nebezbednosti, čak i ako se formalno nije dogodio „incident“.

Zato bezbednost moramo da posmatramo i kao pitanje ljudskih prava, slobode kretanja, ravnopravnosti i opšteg kvaliteta života. Ne bi trebalo da prihvatimo kao normalno da se građani prilagođavaju nebezbednom prostoru tako što će ga jednostavno izbegavati.

Šta biste izdvojili kao najvažniji korak ka unapređenju bezbednosti građanki i građana i kakvu poruku imate za javnost?

Mislim da moramo da promenimo perspektivu. Prečesto ženama govorimo šta treba da urade da bi bile bezbedne - kojim putem da idu, kada da se vrate, da ne idu same, da se jave kada stignu kući. Mnogo ređe postavljamo pitanje: šta možemo da promenimo u prostoru u kojem živimo?

Ne želim da Safe Steps bude mapa koja će ženama reći: "Nemoj tamo da ideš". To bi značilo da ponovo odgovornost prebacujemo na osobu koja se već oseća nebezbedno. Želim da jednog dana možemo da kažemo: "Ovaj prostor je unapređen. Sada je bezbedniji". Za to nisu dovoljni samo građani, niti samo institucije. Potrebni su obrazovanje, prevencija, odgovorno medijsko izveštavanje, dostupna podrška, rad sa mladima i spremnost da svi zajedno prepoznamo problem i tražimo rešenje.

I potrebno je da promenimo još jednu važnu stvar, a to je način na koji posmatramo osobu koja je doživela nasilje, diskriminaciju ili nebezbednost. Ne treba da je posmatramo samo kao žrtvu kojoj je potrebna pomoć. Ona može biti i akter promene. Jedna osoba može da ukaže na problem. Više ljudi može da pokaže da problem postoji. A onda možemo da razgovaramo sa onima koji mogu da ga rešavaju. To je suština Safe Steps-a.

Ne mapiramo ljude. Mapiramo probleme i zajedno tražimo rešenje. Safe Steps nije kraj prijave. To je početak razgovora. Ako ste doživeli nešto zbog čega ste se osećali nebezbedno, podelite svoje iskustvo anonimno na SafeSteps.rs.