Ova država vrvi od balkanskih kriminalaca: Srpski diler koji je kokain vredan 12,5 miliona prevozio u čamcu u obliku patke samo je jedan u nizu

Istrorija srpskih i crnogorskih kriminalaca u Južnoafričkoj republici (JAR) traje tridesetak godina, ali je poslednjih desetak obeležena brojnim krvavim obračunima i ubistvima, najverovatnije motivisana borbom za prevlast na tržištu kokaina. Motiv za odlazak Srba i Crnogoraca u JAR početkom devedeseih godina je bilo mahom bekstvo od rata i siromaštva, ali za mnoge i bekstvo od zakona. Južna Afrika ima reputaciju zemlje koja nevoljno izručuje ljude sa poternica, čak i kada su u pitanju dokazani kriminalci.

Mnogi mafijaši i ubice našli su tu sigurno utočište i uglavnom su bili "niskoprofilni" i trudili se da budu nevidljivi za policiju. Ali onda su se dogodila dva momenta -  krimnalci sa Balkana su se povezali sa lokalnim kriminalnim grupama, a takođe su ušli na velika vrata u kokainski biznis i postali jedni od glavnih, ako ne i glavni, snabdevači za evropsko tržište. Većina kokaina je transportovana iz Južne Amerike do Evrope direktno preko Atlantika, ali je poslednjih desetak godina sve aktuelnija i "afrička ruta", pokazuju studije Ujedinjenih Nacija i Europola. Srbi i Crnogorci, što pokazuje i primer nedavno uhapšenog Marka Ninića, imaju značajnu ulogu u tome.

U JAR se dogodilo nekoliko spektakularnih likvidacija čije su žrtve Srbi i Crnogorci, a pretpostavlja se da i iza napada stoje njihovi zemljaci.  Upravo ti zločini bili su ključni da se otkrije da se na jugu Afrike nalaze i neka zvučna imena iz balkanskog podzemlja.

Nesumnjivo najzvučnije ime je ime ubice Željka Ražnatovića Arkana, bivšeg policajca Dobrosava Gavrića koji je osuđen u Srbiji za ubistvo Ražnatovića, Milenka Mandića i aktivnog policajca Dragana Garića u lobiju beogradskog hotela "Interkontinental" 15. januara 2000. godine. Gavrić je teško ranjen prilikom ubistva, uspeo je da pobegne ali je kasnije uhapšen. Pošto se suđenje oteglo, optuženi su pušteni da se brane sa slobode i većina njih se razbežala, uključujući i Dobrosava Gavrića.

Bežeći od zatvorske kazne koja ga je čekala u Srbiji, i navodne osvete na koju je sumnjao, Gavrić je „nabavio“ lažna dokumenta na ime Saša Kovačević i otišao najpre u Hrvatsku, zatim u Italiju, na Kubu, u Evkador, da bi 2007. stigao u JAR.

Iako je znao da mu u rodnoj zemlji preti zatvor i da slovi za traženog kriminalca, Gavrić je i u novoj domovini nastavio da se bavi kriminalom i da se predstavlja lažnim imenom. Uspeo je da se krije sve dok se 2011. godine nije našao u središtu pucnjave na lokalnog kriminalca za kog je radio kao vozač. Gavrić je tada priveden jer je u automobilu pronađena manja količina kokaina i tada se predstavio policiji kao Saša Kovačević, ali su ga odali otisci… Tada počinje njegova bitka za status izbeglice, doduše neuspešna, ali ga i pored toga JAR godinama ne izručuje Srbiji.

Prijatelj mu ponudio smeštaj dok se ne snađe, on ga ubio

Srbin Nebojša Jeftić (61) osuđen je za ubistvo Mileta Veljkovića (63) na doživotnu robiju pred Višim sudom u Midelburgu u Južnoafričkoj Republici i to sedam godina nakon što je izvršio zločin, pošto je izazvao saobraćajku automobilom koji je prilikom likvidacije ukrao od žrtve. Tek tada policajci su shvatili o kome je reč i stavili mu lisice na ruke. Jeftićev slučaj nije usamljen. Mediji iz Južne Afrike preneli su 7. novembra da je Jeftić osuđen na doživotni zatvor jer je 2011. godine ubio svog sunarodnika iz Srbije Mileta Veljkovića (63). Njih dvojica su bili prijatelji, Veljković je ubici ponudio smeštaj u JAR, dok se ne snađe, ne pronađe posao i stane na noge.

Veljković je živeo sa 16-godišnjim sinom koji je kobnog dana zatekao telo svog oca u lokvi krvi kada se vratio iz škole. Svetlo sumnje je odmah palo na njihovog „gosta“ iz Srbije, posebno imajući u vidu da u garaži nije bilo očevog automobila.

Tek sedam godina kasnije, kada je došlo do saobraćajke u drugom gradu u JAR, policija se shvatila da je za volanom automobila ubica.

Ubistvo trgovca dijamantima

Trgovac dijamantima i zlatom, Srbin Đorđe Mihaljević (44) izrešetan je u Johanesburgu u septembru 2018. godine u klasičnoj sačekuši, u naselju Bedfrodvju kada je u automobilu čekao zeleno svetlo na semaforu. Dvojica napadača na motoru prišli su njegovom automobilu i osuli paljbu. Uspeo je da se odveze još stotinak metara, ispao iz kola i preminuo na licu mesta.

Ovakav „modus operandi“ ubica primećen je kod gotovo svih sumnjivih Srba koji su svoje utočište iz različitih razloga pronašli na jugu Afrike, a veruje se da godinama, unutar tamošnjeg podzemlja, vode ratovri dve srpske kriminalne grupe.

Mediji su pisali da je Mihaljeviću „stavljena meta na čelo“ onog trenutka kada je ušao u sukob sa svojim navodnim saradnikom, osuđivanim mafijaškim bosom iz Češke, Radovanom Krejcirom. Njih dvojica su bili u sukobu jer je Krejcir započeo biznis sličan onom koji je vodio Mihaljević u „Sandton Goldu“ i „Diamond Excange“-u. Mihaljevićev otac preminuo je nakon što je bio otet i mučen, a policija je verovala da bi iza toga mogao da stoji upravo Krejcir.

Međutim, Mihaljević je to uvek poricao.

Ubijeni Mihaljević blisko je sarađivao i sa najbližim ortacima narko-bosa Darka Šarića, pisali su tada mediji.

Osim što je Mihaljević bio vlasnik kompanije za trgovinu zlatom i dijamantima u JAR i na taj način bio povezan sa Šarićevim saradnikom Krejčirom, on je zajedno sa Smiljanom Samardžićem iz Kotora, poslovnim partnerom ubijenog Dragana Dudića Frica, otvorio zajedničku firmu u Herceg Novom, pisali su ranije crnogorski mediji.

Braća Ždrokinac

Među prvim Srbima koji su otišli na sam jug Afrike i koji su „utabali“ put drugim jugoslovenskim mladićima iz podzemlja bili su blizanci Vojin i Dejan Stanković iz Kruševca, poznatiji kao braća Ždrokinac, koji su posle kriminalne karijere u domovini, ali i pljačkama po državama Zapadne Evrope, sklonili u Južnoafričku Republike. Sedamdesetih godina je još vladao aparthejd, gde je belcima bilo dozvoljeno da rade sve bez ikakvih sankcija.

Koliko su se brzo probili u sam vrh govori podatak da su jedno vreme bili i telohranitelji tamošnjeg predsednika. Kada su se politička strujanja u toj državi promenila, braća su se vratila u domovinu, ali tim povratkom nisu stali sukobi koji su vezani za njih.

Veruje se, naime, da je upravo Dejan Stanković odgovoran za likvidaciju Gorgija Darmanovića Gorga, Crnogorca koji je bio dvostruki agent za tamošnje službe. Darmanović je ubijen na Novom Beogradu maja 2019. godine.

Rafal u Gavrićevog saradnika

Pored Dobrosava Gavrića, u Johanesburgu se krio i Milan Đuričić Miki. On je u Johanesburg pobegao dan uoči izricanja pravosnažne presude zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana i njegovih prijatelja 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu “Interkontinental”, kojom je osuđen na 30 godina zatvora.

Kada je u tamošnjim medijim objavljena inforamcija da je ubijen još jedna Srbin, nije bilo zvanične potvrde da je reč o Arkanovom egzekutoru, ali je odmah zatim Interpol prosledio MUP-u Srbije otiske ubijenog muškarca i utvrđeno je da se podudaraju sa Đuričićevim koje policija ima u arhivi.

Njega je ubica presreo takođe na semaforu i u njegovo telo ispalio je rafal.

Bonus video: Prvoosumnjičeni za Dankino ubistvo negirao zločin: Advokatica pojašnjava koja su njegova prava do kraja postupka