Otkrivamo: Bojana je kolima ubio sin bivšeg šefa CZ

Nesreća koju je izazvao Rakočević dogodila se 12. februara 2020. godine oko 4.10 sati ujutru na raskrsnici ulica Cara Dušana i Tršćanske u Zemunu. Do nesreće je došlo, kada je Rakočević, upravljajući "pežoom" pod dejstvom marihuane, prošao velikom brzinom na crveno svetlo i zakucao se u autobus na liniji 45, koji je udario u 15-icu, za čijim je volanom bio stradali Bojan.

Perać je poginuo na licu mesta, dok su vozač i putnica autobusa na liniji 45 povređeni, kao i Adam.Manje od godinu dana kasnije, nakon nekoliko ročišta, prvostepenom presudom, Adam Rakočević osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Istom presudom izrečena mu je i kazna od još tri meseca zatvora zbog posedovanja narkotika, kao i dodatnih šest meseci zbog toga što nije odslužio raniju kaznu na koju je osuđen još u novembru 2017. godine.

Suzana Perać, pomajka poginulog Bojana, isprićala je za Nova.rs da je prinuđena da u ime cele porodice razgovara sa medijima i obaveštava javnost o svim detaljima događaja, kako bi pravda za Bojana bila zadovoljena."Njegov otac i ja živimo u Austriji. Bojan je više puta bio kod nas, imali smo jako dobar kontakt i odnos, čak je i posedovao boravišnu vizu. Ja sam u ime cele porodice preuzela brigu za borbu da Bojan dobije zasluženu pravdu. Zbog nesreće koja se dogodila, Bojanova majka nije u dobrom stanju i njeno fizičko zdravlje je već mesecima jako zabrinjavajuće", kaže za portal Nova.rs Suzana, koja dodaje da je i Bojanov brat puno propatio zbog gubitka brata.Suzana kaže da je porodica Perać čestita familija, koja ceo život živi i radi u Zemunu, i koja nikada nije imala posla sa policijom, sve do nesreće. Takođe je skrenula pažnju na nekoliko neobičnih okolnosti sa suđenja, napominjući da sudija Bojan Mišić nije hteo da uzme u razmatranje rezultate veštačenja obavljenog u Austriji, koji se bitnije razlikuje od onog koji je obavljen u Beogradu."Održana su tačno tri ročišta, nakon čega je doneta presuda. Prvo ročište nije ni održano, jer se okrivljeni nije pojavio. Na trećem je već trebalo da bude presuda, tako da je treće održano pro-forme. Našem advokatu nisu dozvolili nikakvu dopunu. Mi smo uradili veštačenje u Austriji, koje se dosta razlikuje od onog koji su radili u Srbiji. Brzina kojom je okrvljeni vozio je smanjena, a povećali su brzinu Bojanovog autobusa, Takođe, vozač 45-tice nije reagovao kako je trebalo, jer je profesionalni vozač, a vozio je 60 nekoliko sekundi pre udesa, a trebalo je da vozi sa ne više od 40. Takođe, snimci sa obe kamere u autobusima nisu dostavljeni, jer su navodno rekorderi uništeni", objašnjava Suzana.Ona dodaje i da, kako kaže, koliko im se žurilo da što pre zatvore postupak, da se ništa nije saznalo a to porodici jeste problem."Nijedan snimak iz autobusa nemamo, snimak koji je kružio internetom, on je sa kamere iz obližnje trafike skinut. Nije mi jasno da se tako nešto dogodi, gradski autobus u udesu, a neko uništi rekorder i kao to je to. Niko nije video da li mogu da se spasu, ti snimci valjda treba da idu u centralu, meni je to logično. Znači mogu da ubijem ljude, izvučem rekorder i to je to", priča Perać.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram