Nekada njihove desne ruke, sigurne luke i utočišta, a danas njihovi ljuti neprijatelji. Kako su žene srpskih mafijaša postale najveća mora podzemlja?
Ana Simić, supruga Cvetka Simića, ili lepotica „stare garde“ kako je još nazivaju, bila je okidač za raskol preostalih članova zemunskog klana koji su se uveliko skrivali te 2010. godine. Danas verovatno mnogo njih ne bi znalo ko je Ana Simić da u Hrvatskoj nije ubijen njen suprug, a zatim je do pucnjave.
Naime, dok je za njima bila raspisana Interpolova poternica zbog umešanosti u ubistvo premijera Zorana Đinđića, koji je likvidiran 2003. godine, Sretko Kalinić zavani Zver i Miloš Simović krili su se u Zagrebu pod lažnim imenom.U skrivanju im je pomagao u Cvetko Simić.
Te 2010. godine najpre je pronađen „mercedes“ koji je pripadao Cvetku Simiću, a desetak dana kasnije i raskomadani leš na dnu jezera Jarun. DNK analizom otkriveno je da je reč o Simiću. Tada se prvi put čulo za Anu, pošto je u više navrata pretila novinarima da će ih tužiti želeći da prikrije još veću tajnu – svoju vezu sa Sretkom Kalinićem.
Četiri meseca nakon Simićeve smrti, prilikom rošitljanja na jednom drugom hrvatskom jezeru došlo je do oružanog sukoba.
Simović je tada ispalio dva hica Kaliniću u leđa i pobegao, misleći da ga je likvidirao. Ipak, Kalinić je preživeo samo zahvaljujući slučajnom susretu sa slučajnim prolaznikom koji je, videvši da je gadno povređen, pozvao Hitnu pomoć.
Hitno je operisan, a nakon što se probudio iz kome policajcima se i predstavio. Kazao je da ga je upucao njegov „kolega“ iz klana. Hrvatski istražni organi su ubrzo izjavili i da je Simović u Kalinića pucao iz ljubomore.
Nakon Kalinića, uhapšen je i njegov dojučerašnji prijatelj dok je rekom pokušavao da prebegne iz Hrvatske u Srbiju. Obojica su pred policijom progovorili, a Simović je tvrdio da je Kalinić ubio Cvetka jer je bio bolesno zaljubljen u Anu. Navodno, Kalinićeva i Anina veza raskinuta je posle Cvetkovog ubistva.
„Kalinić mi je ispričao da je Simića ubio u jednoj opuštenoj šetnji opalivši mu metak u glavu, a kasnije delove tela bacio u jezero Jarun da bi se ovaj vodio kao nestao, a on nesmetano bio s njegovom ženom. Bio je patološki zaljubljen u Anu! Bili su u tajnoj vezi, samo je o njoj pričao. Želeo je sve što je Simićevo, njegov život, njegovu ženu i decu s njom“, pričao je Simović.
Kontroverzna surčinska domaćica Ljiljana Buha, kako su je mediji nazivali dvehiljaditih godina, našla se u žiži javnosti kao vlasnica firme „Difens“ za asfaltiranje puteva. Mediji su tada pisali da je reč o firmi podignutoj na krvavom novcu, pošto je osnovana zahvaljujući prihodu od kriminalnih radnji. U to vreme, njena majka je prijavila nestanak svoje ćerke i to je bacilo novo svetlo na ceo slučaj „Ljiljane Buhe.
Istovremeno, pročulo se i da je unazad nekoliko meseci njen muž Čume „sistematski trovan”. On sam izrazio je sumnju da je to činila njegova supruga, a po nalogu vođa zemunske bande Dušana Spasojevića Šiptara, Mileta Lukovića Kuma i Milorada Lukovića Legije.
Oni su, kako je tvrdio ovaj novokomponovani biznismen iz Surčina, a pisale Novosti, iskoristili njenu ljubomoru kako bi ga uklonili. Ubrzo posle toga, a nakon neuspelog pokušaja da ga ubiju, Čume se sklonio iz zemlje. Neki mesec kasnije, tačnije septembra 2002, Ljiljana počinje da šalje pisma, koja su objavljivana u dnevnom listu “Nacional” i u njima optužuje Buhu za ubistva, trgovinu narkoticima, veze sa vrhom srpske vlade…
„Buha je primljen u popodnevnim satima na intenzivnu negu VMA u besvesnom stanju. Nije disao i imao je jedva opipljiv puls. Tada nismo znali ko je on niti zašto je u takvom stanju, ali s obzirom na ozbiljnost situacije odmah je započela je njegova reanimacija“ rekao je kardiolog Nenad Ratković sa VMA svedočeći na suđenju Buhinoj bivšoj supruzi Ljiljani Stojić koja je optužena da je pokušala da ga ubije.
Policija je tada izražavala sumnje da Ljiljana nije nestala, već da se priključila zemunskom, to jest surčinskom klanu, i da bi sa te pozicije policiji i sudu mogla da pruži odlične informacije o podzemlju.
Ona je u svedočenju u Specijalnom sudu tokom procesa protiv pripadnika „zemunskog klana“ 30. novembra 2005. priznala da je 2002. godine, zastrašena pretnjama tadašnjeg vođe „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića Šiptara da će joj ubiti sina i silovati ćerku, pristala da izvrši njegov nalog i suprugu sipa otrov u piće.
Tada je detaljno ispričala kako su joj Spasojević i „zemunac“ Mile Luković Kum dali otrov, presrevši je na putu do pijace.
Muža je, kako je tada ispričala, pokušala da ubije sipajući mu otrov u sok, ali je on preživeo.
Skrivanje kriminalcima vremenom postaje deo životne rutine, bilo da se kriju od policije i službi ili od suparničkih grupa. Takav je bio slučaj Stevana Stamatovića i Igora Dedović, istaknutih pripadnika škaljarskog klana kojima su, po svemu sudeći, pripadnici kavačke grupe, došli glave tako što su upali u restoran u predgrađu Atine u kom su večerali sa suprugama i decom i sasuli rafale u njih.
Šta je prethodilo ovom sukobu, osim utvrđene priče oko rata kavačke i škaljarske grupe koja bukti godinama i sa sobom nosi na desetine života, još se isptuje, međutim grčki istražitelji koji su radili na ovom slučaju izrazili su sumnju da su do Dedovića i Stamatovića ubice došle zahvaljujući njihovim ženama.
Naime, nešto pre kobne večere u atinskom restoranu, supruge Stamatovića i Dedovića doputovale su u Grčku, gde su se dvojica kriminalaca skrivali duže vreme u različitim štek-stanovima, dobro pazeći da ne otkriju trag. Druga verzija koja se još ispituje jeste da je neko od njihovih „saboraca“ iz klana propevao za suparnički klan i otkrio njihove lokacije.
Kada su četvorica egzekutora nonšalantno ušetala u restoran i otvorila vatru na škaljarce naočigled njihovih žena i dece, čime je pogažen svaki kodeks podzemlja, jedan hitac je pogodio i jednu od supruga u nogu. Ipak, i pored svega čemu su svedočile, nisu htele da otkriju pratkično ništa o životima svojih muževa, pravdajući se da zapravo ništa ne znaju.
I Dejan Milenković Bagzi, kao i Dedović i Stamatović, lociran je u Grčkoj, ali u Solunu 2004. nakon što je policija pratila telefonske razgovore njegove supruge Jasne. U to vreme „zemunac“, a kasnije svedok-saradnik, uhapšen je nakon što je njegova supruga došla u Grčku. Aleksandar Simović takođe „zemunac“ uhapšen je u Beogradu, u novembru 2006, a do policiju je do ovog begunca odvela njegova supruga Zorana.
Da supruga Baranina Zijada Nurkovića, kuma Alana Kožara, vođe barske kriminalne grupe bliske škaljarcima, nije objavljivala zajedničke fotografije na društvenoj mreži Instagram, možda ubice nikada ne bi pronašle Nurkovića. Nurkovićeva supruga inače je bila „influenserka“ na ovoj društvenoj mreži. Nurković je ubijen u Malagi, naočigled supruge i ćerkice, pre dve godine.
Spektakularno hapšenje Luke Bojovića u Valensiji, nakon duže potrage za odbeglim „mladim zemuncem“ koji je nakon pada zemunskog klana preuzeo brigu o preostalim živim i slobodnim članovima, izazvao je veliku pažnju javnosti jer, osim što je reč o jednom od najvećih kriminalaca i begunaca, tada je otkriven i njegov modus operandi.
Naime, kada je situacija sa preostalim zemuncima poput Sretka Kalinića i Miloša Simića počela da se zakuvava u Srbiji a njih dvojica da rafalno iznose optužbe na njegov račun, Bojović je spakovao kofere i otputovao u Valensiju. Ispostavilo se da ga je na tom putu pratila i Barbara. Španski policajci otkrili su da je otvorila poslastičarnicu u Španiji.
Španski dnevnik „ABC“ pisao je tada da je Bojović bio spreman da suprugu prati i živi gde god bi ona poželela, a o njihovoj ljubavi svedoči i nekoliko ljubavnih pisama sa probodenim srcima koje mu je Barbara slala, a koje su nađeni u stanu u kome su bili i oružje i više od pola miliona evra zarađenih, kako se sumnja, od prodaje droge. Verovalo se da su upravo ta pisma dovela policiju do Bojovića, a prema nekoj drugoj verziji, do hapšenja je došlo pošto se Luka sastao sa osobama koje su praćene iz Srbije.
Bonus video: Veliki požar u Kineskom tržnom centru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
