U nezgodi koja se pre dva dana dogodila u beogradskom naselju Dorćol, kada je automobil "uleteo" u rupu na gradilištu, na svu sreću nije bilo povređenih. Nadležni utvrđuju kako je automobil završio u rupi i da li je odgovornost na vozaču, koji nije ispratio signalizaciju ili na investitoru i izvođaču, zbog nedostatka signalizacije. Međutim, neke od nesreća koje su se dogodile zbog neadekvatne signalizacije, a u kojima je bilo stradalih ili povređenih, opomena su da vozači u svakom trenutku moraju imati "četvoro" otvorenih očiju i da se ne mogu uzdati samo u signalizaciju. Naravno, najčešće su krivi vozači, ali podatak da je za poslednjih pet godina samo na pružnim putnim prelazima poginulo 32 ljudi govori o aljkavo postavljenoj i održavanoj signalizaciji.
Sredinom novembra 2017. godine, u udesu koji se oko 4.00 sata dogodio na tada neotvorenoj deonici Koridora 11 od Lajkovca do Uba poginula je jedna, dok su dve osobe teže povređene. Do nesreće je došlo u ataru sela Stublenica kod Uba, na tada još uvek za saobraćaj zatvorene deonice puta.
Vozač „mercedesa“ nemačkih registarskih tablica, udario je na 12. kilometru puta u betonsku barijeru, koja je označavala da autoputa dalje nema, a polemika u javnosti se vodila oko toga da li je deonica koja nije u funkciji bila jasno označena, da li je postojala fizička barijera na uključenju i ko je vodio računa o bezbednosti saobraćaja na tom delu Koridora 11, o čemu je N1 pisao.
Vozač je najverovatnije pratio saobraćajni znak koji je vodio na auto-put za Beograd, iako ta deonica nije bila u upotrebi, a otežavajuća okolnost je bila što je sa uključenja na auto-put sklonjena betonska prepreka.
Nedvosmisleno, stručnjaci za saobraćaj tada su rekli da je odgovornost, sve dok se put zvanično ne preda, na onome ko ga gradi, kao i za njegovo korišćenje.
„Nije smeo da bude takav da može slučajno, neovlašćeno – bilo kako da neko uđe na taj put. Čovek koji vozi putem, ne očekuje da taj put nema kraj, mislim da naprosto padne u neku rupu“, kazao je tada profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.
Izvođač radova, firma „Planum“, podsetila je tada da su put odavno predali Koridorima i Putevima Srbije, a odgovor iz Ministarstva građevinarstva tada nije bilo.
Nedelju dana pre nesreće, kako je Blic pisao, deonica Ub-Lajkovac na Koridoru 11 dospela je u žižu javnosti pošto je Ministarstvo građevinarstva podnelo krivičnu tužbu protiv 14 osoba među kojima i protiv bivšeg ministra građevinarstva Milutina Mrkonjića zbog toga što je tokom njegov mandata završen ovaj deo auto-puta u čijoj osnovi se, kako je utvrđeno, nalazi glina.
Nakon nesreća, patrola Saobraćajne policije je obezbeđivala Koridor 11 u Nepričavi kod Lajkovca i sprečavala vozače da se eventualno uključe na taj put.
Nažalost, nesreća u Srbiji je bilo i zbog nedovoljno osvetljenog dela puta, iako je saobraćajna signalizacija bila u potpunosti postavljena.
Petorica mladića poginula na obilaznici
Petorica drugova poginula su u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na obilaznici oko Beograda kod Batajnice sredinom juna 2014. godine, kada su oko 3.30 sati „audijem A3“ u kojem su bili pri velikoj brzini uleteo u deo puta koji je zbog radova zatvoren za saobraćaj i zakucao se u nadvožnjak u izgradnji.
Mladići su bili na žurci, a nakon toga su odlučili da krenu za Novi Sad. Kada su stigli do nove Batajničke petlje, koja nije bila u funkciji, umesto da idu obeleženom trakom, produžili su trakom koja je zatvorena za saobraćaj.
„Nakon što je vozač prošao barikade, išao je pravo nekih 400 metara, a onda primetio da nema asfalta. Pokušao je da se zaustavi, jer su tragovi kočenja na licu mesta bili oko 80 metara, ali nije uspeo. Auto je udario u nadvožnjak, a od siline udarca mladići su ispali iz kola“, ispričao je nakon nesreće jedan od svedoka.
Ceo prednji deo „audija“ bio je potpuno smrskan, delovi su odleteli na sve strane, a akumulator je nađen na čak 50 metara od mesta udara. Šoferšajbna, hauba, menjač, instrument tabla, sve se raspalo u paramparčad, a automobil je bukvalno ostao u komadićima.
Jedan od putara koji je dan kasnije bio na licu mesta rekao je da sumnja da je „audi“ ušao na deo puta koji je zatvoren za saobraćaj jer je neko prethodno sklonio zaštitnu bankinu.
„Te bankine su plastične i lako se pomeraju. Moguće je da je neki nesavesni vozač ranije sklonio zaštitu i nije je vratio, pa se momci u mraku nisu snašli i, umesto da odu levo, nastavili su pravo. Malo je verovatno da su uspeli da se provuku između dve bankine“, objasnio je tada putar.
Tadašnji v. d. načelnik Uprave saobraćajne policije Vladimir Rebić istakao je posle nesreće da je potrebno preispitati da li je svako u oblasti bezbednosti saobraćaja uradio ono što mu je zakon naložio i doprineo, odnosno onemogućio, da se takve velike tragedije događaju.
Javno preduzeće „Putevi Srbija“ izrazilo je tada žaljenje zbog tragedije i saopštilo da je „preduzelo sve što je po Zakonu bilo neophodno da uradi, na ovom delu puta“.
„Saobraćajna signalizacija bila je postavljena prema Projektu tehničkog regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova na izgradnji infrastrukturnog objekta, koji je odobren od nadležnih institucija“, naveli su u saopštenju.
Pružni prelazi
Inače, tokom prethodnih pet godina, kako je krajem jula ove godine objavila Politika, poginule su 32 osobe na putno-pružnim prelazima, a povređeno je 285 ljudi u 525 saobraćajnih nezgoda. Neki od njih poginuli su upravo zbog nedostatka signalizacije odnosno neadekvatno obeleženih pružnih prelaza, o čemu su mediji izveštavali.
Pa ipak, najgora je nesreća iz sredine decembra 2019. godine kada je u Donjem Međurovu kod Niša, voz „prošao“ kroz autobus, a život je tada izgubilo osmoro ljudi, troje na licu mesta, a nažalost još petoro je preminuli tokom lečenja u niškom Kliničkom centru.
Zbog nesreće, na maksimalnu zakonsku kaznu od osam godina zatvora, osuđen je vozač autobusa „Niš ekspresa“ Milan Zdravković, a advokati oštećenih najavili su nakon suđenja krivične prijave i protiv Železnice i protiv Grada Niša.
Advokat okrivljenog Predrag Tomović tražio je da odgovornost za nesreću bude podeljena između vozača autobusa i mašinovođe. Ponovio je da vozač Zdravković nije stao na znak „stop“, ali je ponavljao pitanje – zašto je sve vreme mašinovođa dodavao brzinu, zašto nije na vreme dao zvučni signal i ukazivao da preglednost pružnog prelaza nije bila dobra, prenele su tada Južne vesti.
U ime oštećenih porodica advokat Branislav Stojanović naveo je da je zadovoljan kaznom koju je dobio vozač Zdravković, ali i najavio krivične prijave protiv Infrastrukture železnice i lokalne samouprave – Grada Niša.
Posle 3 dana uređen je pružni prelaz Međurovo. Ne zato što je Infrastruktura Železnice bila zainteresovana da se ubuduće ne dese nesreće, već zbog toga da se sakriju tragovi sa mesta nesreće. Zato što je putni prelaz bio pun rupa, nije bio u skladu sa obavezama i upravljača puta i lokalne samouprave – da bude asfaltiran i gumiran – naveo je Stojanović i dodao da je ta lokalna samouprava Grad Niš, pa će i oni dobiti krivične prijave, posle angažovanja veštaka i stručnjaka i dobijanja njihovih analiza.
Tek nakon nesreće je postavljena rampa na prelazu za koji su meštani godinama zahtevali da bude bolje obeležen.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare