Za jedno od najmisterioznijih ubistava policijskih funkcionera u poslednjih 30 godina smatra se likvidacija policijskog inspektora Odeljenja za krvne i seksualne delikte, tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova Dragana Radišića, koji je likvidiran 1. februara 1996. godine u ranim jutranjim časovima , na ulazu u zgradu u ulici Marijane Gregoran 49 na Karaburmi, u Beogradu.

Radišić je ubijen dok se vraćao iz prodavnice i kad je ulazio u zgradu nepoznati napadač je iz automatskog oružja sa prigušivačem ispalio hice u policijskog inspektora u trenutku kada je otvorio ulazna vrata i zakoračio u hodnik. Likvidator je prema podacima iz uviđaja u Radišića ispalio čak 18 hitaca. Zbog korišćenja prigušivača pucnja niko od stanara nije ništa ni čuo ni video.

Prema tadašnjim navodima njegovo telo otkrila je njegova supruga, a pretpostavlja se da je ubijen oko sedam časova izjutra. Interesantno je i da niko od prolaznika ili radnika u obližnjim trafikama i prodavnicama u ulici koja je uvek puna ljudi nije ništa neobično primetio ili možda nisu smeli ništa da govore plašeći se za svoj život.

Mediji su tad navodili i da su neki meci radišića pogodili u šaku i rame, pa se pretpostavljalo da je ovaj policijski inspektor po svaku cenu pokušao da se zaštiti.

Ovo ubistvo bilo je šokantno za beogradsku policiju, jer niko do tad nije ubio policajca na kućnom pragu.

Ovaj slučaj je dobio veliki stepen važnosti, pa se policija bacila na posao kako bi što pre otkrila ubicu svog kolege. U istoriji kriminala srpske prestonice ostaće zapisano da je u ovom slučaju saslušano 3.000 ljudi, među njima i stanari zgrade, Radišićevi prijatelji, prolaznici koji su se zadesili na ulici u trenutku ubistva, pa sve do saradnika i policijskih doušnika u Beogradu. Neki su tvrdili i da su videli dvojicu mladića kako su ušli u jedan automobil i odjurili velikom brzinom niz ulicu. Interesantno je da se niko nije mogao da se seti nekih opštih generalija o tim mladićima opis, visina, odeća, kao i tim vozila kojim su pobegli. Tako da je to bio još jedan ćorsokak.

Međutim, ni jedna ifnormacija koja bi dovela do nekog traga ka Radišićevom ubici nije pronađena. Policija je na osnovu nekih izjava napravila i foto robot potencijalnog likvidatora, ali i to je bilo toliko nepouzdano, da nikakvog rezultata nije bilo.

Zatim se došlo i do „Zoće“, zatvorenika koji je izdržavao sedam godina robije zbog dva ubistva, koja je uspešno rasvetlio inspektor Radišić, a koji je u vreme ubistva policajca pobegao iz valjevskog zatvora. Policija je uspela da uhapsi Zoću u jednom gradu u unutrašnjosti Srbije, daleko od Beograda. Zoća je imao alibi koji je potvrdilo čak 30 osoba da se upravo tu skrivao i boravio, pa je i ova teorija pala u vodu.

Slučaj preprodavac cigara

Interesovanje medija za ubistvo inspektora Radišića potkrepila je i tvrdnja da je za ovu istragu ključan jedan ulični prodavac cigareta ( sasvim obično zanimanje u Srbiji 1990- tih godina) koji je nosio na glavi vunenu kapu prevučenu preko očiju . Navodno on se pojavio u ulici Marijane Gregoran nekoliko dana pre ubistva i ljudi su ga navodno viđali, da bi posle ubistva policjskog inspektora isčezao i više ga niko nikada nije video. Inače ova teorija pojavila se nekoliko meseci posle likvidacije Radišića.

U periodu od skoro 20 godina pojavljivale su se razne teorije i verzije o ubistvu inspektora Radišića.

Jedna od teorija govorila je da je Radišićevo ubistvo naručilo beogradsko podzemlje jer im je bio na tragu da ravetli velike zločine koje su oni počinili u periodu od nekoliko godina (treba imati u vidu da je stopa kriminala u Beogradu od 1993 drastično porasla, a posebno broj ubistava).

Zatim spominjala se i verzija da je Radišić bio na tragu rešenja jednog velikog krivičnog dela i da je trebalo da usledi realizacija hapšenja, ali je on iznenada ubijen. Na kakvom „velikom tragu“ je bio Radišić ni danas nije otkriveno niti je sasvim jasno, ali i ova teorija je ostala zabeležena.

Treća teorija koja nije imala nikavog utemljenja bilo je da je razlog učešće u nekim poslovima mimo zakona. Međutim, ta teorija se odmah odbacila kao klasično podmetanje jer se radilo o policajcu besprekorne karijere pred kojim je bio munjeviti uspon. Radilo se o policajcu koji je ulagao sebe u svaki posao koji je radio. U svom policijskom poslu radio je i na Kosovu i Metohiji gde je uspešno rešavao neke slučajeve. Istrajnost i temeljitost ubrzo su mu omogućili napredovanje u karijeri i bili najbolja preporuka za najelitnije odeljenje Seketarijata unutrašnjih poslova u Beogradu,  Treće odeljenje poznatije i kao Odeljenje za krvne i seksualne delikte Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP- a Beograd. Zahvaljujući njemu u Beogradu policija je uspela da reši mnoga ubistva u prestonici.

Zatim usledila je tišina i to punih 20 godina. Doduše ovo ubistvo se stalno pominjalo, kada su navođena brojna nerazjašnjena ubistva u srpskoj prestnici tokom 1990- tih godina, a onda početkom maja 2016. usledio je bum.

Slučaj dilera deviza u Islamskoj državi

Srpski mediji su tad pod oznakom „HITNO“ objavili vest da je beogradska policija pred rešenjem jednog od najmisterioznijih slučajeva, ubistva policijskog inspektora Dragana Radišića. Policija je kako su mediji pisali uspela uz pomoć „ruskog sistema“, koji registruje i slabo vidljive papilarne linije na otisku uporedila jedan otisak prsta na zidu sa Radišićeve zgrade koji je uzet tokom uviđaja na dan njegovog ubistva. Krenulo je upoređivanje ovog otiska sa više hiljada raznih uzoraka koji su bili u bazi policije. Tokom pregleda došlo je do poklapanja sa jednim otiskom, a koji prema toj ruskoj metodi garantuje 100 posto da je reč o istoj osobi.

Prema tom poklapanju kao ubica identifikovan je Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu. Interesantno je da mediji nisu naveli njegovo ime i prezime, ali pozivajući se na neimenovane izvore iz policije tako smo saznali da je on bio početkom 1990 tih hapšen zbog dilovanja deviza na ulici, da je imao svoju „ekipu“, kao i da mu je navodno Radišić bio na tragu zbog nekog krivičnog dela i da ga je on likvidirao, a onda otišao na Kosovo i Metohiju gde mu se gubi svaki trag, a da je on onda posle tačno dve decenije od ubistva otkriven u Iraku gde je zarobljen kao pripadnik Islamske države i da će Srbija tražiti od Iraka njegovu ekstradiciju. Onda je usledio tajac i oko ove priče, za koju se ispostavilo da je reč o senzacionalizmu i privlačenju čitaoca, a ne zaista u pomaku rešavanja ovog ubistva, koje se ni posle 24 godine nije pomaklo sa mrtve tačke, kako bi konačno mogli da saznamo ko je zapravo ubio inspektora Radišića i zbog čega i da ovu likvidaciju konačno izbrišemo sa liste nerešenih ubistava.

Prema tvrdnjama njihovog izvora, navodno osumnjičeni Albanac lociran je na Bliskom istoku gde se godinama skrivao. Iako ime ovog Albanca nije objavljeno, novine su kao gotovo izvesno navele da je naša policija uspela da utvrdi gde se nalazi i da će “uskoro započeti postupak za njegovu ekstradiciju”.

Više od dve godine posle objavljivanja ove vesti ispostavilo se da su “gotovo rešeno ubistvo, pronalaženje zločinca i njegovo izručenje Srbiji” plod neodgovornog novinarskog senzacionalizma.