Kako su Vučić i SNS obesmislili srpsku policiju: Umesto da štite građane, služe za propagandu vladajućeg režima

Broj ljudi na skupovima širom Srbije jako teško je odrediti precizno. Studentska borba rasplamsala se proteklih godinu dana i održan je veliki broj protesta širom zemlje. Kao odgovor na to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da organizuje svoje kontramitinge. I dok se prilikom svakog studentskog skupa Ministarstvo unutrašnjih poslova trudilo da drastično umanji broj prisutnih, kada je reč o skupovima SNS-a, situacija je potpuno drugačija. Potrudili su se da drastično povećaju broj, koji ne približno ne odgovora istini, odnosno snimcima i fotografijama pomenutih skupova.

Povodom jučerašnjeg skupa naprednjaka oglasio se Arhiv javnih skupova, koji je do sada vršio procene svih većih skupova i procenio da je u "ćacilendu" oko 14 hiljada ljudi, dok je na skupu podrške Dijani Hrki bilo prisutno oko 10.000 ljudi. Prema ovim informacijama, Ministarstvo unutrašnjih poslova je čak četiri puta umanjilo broj okupljenih na studentskom skupu, dok je broj pristalica vlasti uvećalo za tri puta.

Nesumnjivo se stiče utisak da je u proteklih godinu dana policija praktično postala oruđe aktuelnog režima, tokom najveće političke krize koja je zadesila vlast Aleksandra Vučića. Policajac u penziji Milan Dumanović za Nova.rs objašnjava da ne postoji, po Zakonu o policiji, institucija koja može da reaguje u ovakvim slučajevima i spreči policiju da uporno, kroz zvanična saopštenja, iznosi lažne podatke i informacije.

"Po istom zakonu, jedino što se može uraditi jeste podnošenje prijave protiv lica koje je to saopštilo u MUP-u. To je, ispred MUP-a, saopštio Biro za informacije, pa se može podneti prijava. Ali MUP se brani tako što ne odgovara i to traje i traje. Pravno gledano, postupci protiv MUP-a su iscrpljujući i jako dugo traju. Čak i kada se donesu prvostepene, pa i drugostepene presude, po njima se ne postupa u zakonom predviđenim rokovima, pa se mora intervenisati, posebno kada se traže informacije od javnog značaja", kaže Dumanović.

On ističe da se svaki slučaj obavlja po istom šablonu kada je reč o informacijama od javnog značaja, odnosno da se obavezno prekrši rok od 15 dana, zatim ide rok do 40 dana, koji se takođe prekrši, i na kraju se sve završi time što MUP saopšti da nema tražene informacije.

"U konkretnom slučaju, najbolje je poslati pitanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pitati kako je MUP utvrdio koliko tačno lica ima, ko je to utvrdio (ime i prezime) i na osnovu kog načina računanja — da li imaju tačkasti softver ili šta već koriste", ističe naš sagovnornik.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo unutrašnjih poslova čine ljudi, ne kompjuterski sistem, koji očigledno ne shvataju da će ta institucija morati da postoji i nakon njih.

"Ti ljudi koji su na čelu MUP-a već deceniju i nešto kao da ne shvataju da će MUP postojati i posle njih. Oni tu rade i odlaze u penziju, ali MUP ostaje. Urušavanje poverenja građana prema policiji sve je veće i veće. Posle onoga što se desilo sa ubistvom Dalibora Dragijevića, gde je MUP zvanično saopštio da je lice preminulo u Policijskoj stanici Bor, a potom se utvrdilo da je zapravo preminulo od prebijanja, dakle da je to lice ubijeno u stanici — poverenje je dodatno narušeno", kaže Dumanović.

U konkretnom slučaju, sam MUP više od godinu dana nije izašlo sa informacijom koja su to lica bila u policijskoj stanici u Boru, već je javnost takve podatke dobijala iz medija i do danas se zvanično nisu oglasili šta je preduzeto po pitanju ovog slučaja.

"Onda nam MUP saopšti da su Lazara Baćića (prim.out.žandarm udaren na protestu ispred RTS) udarili studenti, a na kraju vidimo na video-snimku da ga je udario pripadnik Žandarmerije. Postavlja se važno pitanje — kako građani da veruju MUP-u, odnosno njihovim saopštenjima? To je ono najgore: urušavanje poverenja u policiju je takvo da će se desiti da čak i policajac koji postupa potpuno zakonito i ispravno, kao na primer saobraćajni policajac koji zaustavi vozača i zatraži dokumenta, izazove odbojnost kod građana", ističe policajac u penziji.

On ističe da celokupna sistuacija predstavlja veliki problem, a sve to prouzrokuje upravo ponašanje samog MUP-a.

"Poverenje u MUP može da se vrati isto tako brzo koliko je bilo potrebno i da se uruši. To bi se desilo kada bi MUP izašao i javno se izvinio, priznao konkretne greške i rekao šta je zaista bilo. Na primer, da kaže da na jednom skupu nije bilo 47.000 građana, a na drugom 2.600, već tačno koliko ih je bilo. Poverenje se može povratiti — MUP mora da se izvini i da dođu ljudi sa integritetom, koji mogu javno da kažu: 'Informacije koje su iznete nisu tačne, ovo je tačan podatak'", objašnjava sagovornik Nove.

Prema njegovim rečima, poverenje se gradi međusobno, a ukoliko MUP nastavi sa ovakvim ponašanjem, to će izazvati velike problem, počev od svakodnevnog ponašanja pripadnika policije.

"Više niko neće poštovati one koji svoj posao rade pošteno. Oni neće moći da ga rade, jer će svaki građanin prema njima imati odbojnost. Još jedan primer urušavanja je i sledeći: kada sam upisivao Visoku školu unutrašnjih poslova, bilo je prijavljeno četiri do pet kandidata na jedno slobodno mesto. Kada sam se zapošljavao, bila je navala ljudi koji su želeli da rade u policiji. Međutim, od tada se svašta izdešavalo — kadrovske promene, zatim slučajevi kao sa kolegama Slobodanom Milenkovićem i Dušanom Mitićem, gde policajci koji bi trebalo da budu nagrađeni za svoj rad bivaju „čerečeni“ u medijima i sklonjeni na niža ili nepostojeća mesta", navodi Dumanović.

Kako ističe Milan Dumanović, policajac u penziji, takve pojave odvraćaju mlade ljude, koji shvataju da ne žele da se bave ovim poslom, a da oni koji se odluče da se zaposle u MUP-u danas, ulaze samo zbog egzistencije i redovne plate, dok sve ostalo gubi smisao ako se ovako nastavi.

Brojne neistine MUP-a

Tokom serije protesta koji su ovog leta zadesili Srbiju desio se veliki broj incidenata. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije više puta do sada je saopštilo da su demonstranti napadali pristalice Srpske napredne stranke, u Beogradu, Vrbasu i drugim mestima, iako su snimci sa lica mesta pokazali totalno drugačiju sliku. Pristalice vladajuće partije su građane gađale pirotehnikom, flašama vode i kamenicama, a u nekim ovim incidentima čak su i udareni ili povređeni sami pripadnici MUP-a koji nisu smeli da reaguju i privedu pristalice Aleksandra Vučića.

Jedan od najvećih skandala dogodio se tokom velikog studentskog protesta 15. marta u Beogradu, kada je na ulicama bilo više stotina hiljada ljudi. Nepoznato zvnučno oružje iskorišćeno je na mirne demonstrante, tokom 15 minuta tišine. Ministarstvo unutrašnjih poslova u ekspresnom roku završilo je istragu i reklo je da nije bilo upotrebe zvučnog oružja. Međutim, u javnosti su se pojavile informacije o korišćenju LRAD uređaja.

Ministar Ivica Dačić prvobitno je saopštio da Srbija ne poseduje takvo oružje, pa je potom promenio priču i rekao da ga poseduju, ali da stoji u magacinu neraspakovano. Međutim, tada se pojavila slika i snimak uređaja montiranog na vozilo Žandarmerije kod Skupštine.

Do danas nije utvrđeno čime su demonstranti napadnuti 15. marta, a nadležni izbegavaju odgovore, istragu i detaljnije infromacije, uprkos brojnim snimcima i oštećenima.