Kriminalne bande u srcu države: Ceo tekst francuskog Le Monde o Vučiću i Milu

Hronika 03. avg. 202112:43 > 12:4411 komentara
Podeli:
Milo Djukanovic i Aleksandar Vucic
Milo Đukanović i Aleksandar Vučić Foto:EPA-EFE/MALTON DIBRA

Francuski Le Monde objavio je tekst Remija Urdana u okviru serijala "Geopolitika mafije", pod naslovom "Na Balkanu, kriminalne bande u srcu državnog sistema".

„Razlozi za eksploziju nasilja poslednjih godina između razbojnika iz Srbije i Crne Gore ponekad ostaju misteriozni. Pucnjave u kafićima, eksplozije automobila, leševi pronađeni na ulicama Beograda, Kotora ili Podgorice, da ne pominjemo nepoznat broj nestalih – sedam godina rata bandi, atentata i osveta, ostavili su bilans od najmanje pedeset mrtvih“, piše list.

Dodaje se da su glavni okidači poznati i oba su se dogodila 2014. godine.

„S jedne strane, nestanak najmanje 200 kilograma kokaina u španskoj luci Valensija očigledno je izazvao podele u kartelu na čelu sa Darkom Šarićem i obeležio izbijanje ‘Kotorskog rata’ između dve rivalske bande, klana škaljaraca i klana kavčana. S druge strane, hapšenje samog Šarića otvorilo je rat za nasledstvo između njegovih najvernijih saradnika, koji vode njegovu imperiju dok je on u zatvoru, i ambicioznih pojedinaca, koji sanjaju o većoj samostalnosti i profitu koji je prati“, navodi se u tekstu.

Rat bandi dobio je novi zamah dve godine kasnije, 2016, posle ubistva Aleksandra Stankovića, poznatijeg kao „Sale Mutavi“, vođe bande Janjičari, sastavljene od najekstremnijih navijača beogradskog fudbalskog kluba Partizan. Tradicionalno, u Srbiji su grupe huligana plodni rezervoar za podzemlje, kao što su to bile za paravojne milicije tokom ratova devedesetih godina, piše Le Monde.

„Ikona ovog paralelnog sveta bio je, za vreme vladavine predsednika i ratnog komandanta Slobodana Miloševića (1989-2000), Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan, lider navijača Crvene zvezde, drugog fudbalskog kluba u Beogradu, a zatim i vođa Arkanovih tigrova, paravojne grupe koja je radila po naređenju srpske tajne policije. Arkan, koji je međunarodnim sudom optužen kao i Milošević za zločine protiv čovečnosti, ubijen je u hotelu Interkontinental u Beogradu, neposredno pre pada predsednika Srbije, od strane ubice koji je, kao i on, u jednoj ruci imao mafijaški pištolj, a u drugoj policijsku značku“, piše Le Monde.

Glavni centri za pranje novca od trgovine ljudima su građevinarstvo, ugostiteljstvo, turistička infrastruktura itd, piše francuski list.

„Od pada komunizma i ratova u bivšoj Jugoslaviji, balkanske mafije su se toliko razvile da se danas smatraju glavnim akterima međunarodnog organizovanog kriminala. Srpske, crnogorske i albanske bande, koje su počele da bujaju pre tri decenije, od krijumčarenja oružja i cigareta, sada su glavni faktor prispeća južnoameričkog kokaina u Evropu. One takođe trguju heroinom i proizvode marihuanu i sintetičke droge. Njihov profit je takav da su uložili veliki deo prihoda u legalne ekonomske tokove“, navodi se u tekstu.

„Zaostavština jugoslovenske tajne policije“

Dok su albanski kriminalci u početku proistekli iz povezanosti sa italijanskim mafijašima, oni u Srbiji i Crnoj Gori u u startu su imali prilično originalni adut, koji se, na tom nivou, može naći samo u Rusiji – njihova bliska veza sa državom, navodi list.

Satkana u vreme komunizma jugoslovenske tajne policije, pojačana u vreme ratova Miloševićevih specijalnih službi, ta veza je i dalje izuzetno jaka, konstatuje Le Monde.

Stručnjaci se čak pitaju da li se Srbija i Crna Gora mogu opisati kao „mafijaške države“ i, s obzirom na finansijsku moć koju je stekao svet organizovanog kriminala, da li se još uvek radi o razbojnicima koji su u službi države ili su sada te dve države te koje su u službi razbojnika.

U Srbiji razlikujemo tri različita perioda.

„Milošević je bio kum kriminalaca i paravojnih formacija. Onda je 2000. godine premijer Zoran Đinđić pokušao da reši problem, pa su ga ubili 2003“, priča Vuk Cvijić, novinar nedeljnika NIN.

Za vreme vladavine Demokratske stranke, između 2000. i 2012. godine, „iako je još uvek bilo korupcije, više nije postojala direktna veza između srpskih vlasti i organizovanog kriminala“, smatra Cvijić.

Vuk Cvijić Foto:FoNet/Aleksandar Barda

U to vreme izvedene su dve velike policijske operacije, u saradnji sa Interpolom i stranim policijskim službama – Operacija Sablja, protiv zemunskog klana i Đinđićevih ubica (2003) i Operacija Balkanski ratnik, protiv kartela Darka Šarića (2009).

„Danas, pod Vučićem, država i mafija ponovo sarađuju do te mere da više ne postoji jasna razlika između njih“, kaže Vuk Cvijić.

Neko bi se čak mogao zapitati da li je mafija postala jača od države.

U Crnoj Gori je priča drugačija, jer je isti čovek Milo Đukanović na vlasti od pada komunizma 1991.

„Đukanović je gazda. Svi crnogorski klanovi imaju istog poslodavca – predsednika države“, optužuje Jova Martinović, poznati novinar koji dvadeset godina istražuje organizovani kriminal.

Razlika sa Latinskom Amerikom je u tome što je Pablo Eskobar bio bandit koji je delovao protiv države. U Crnoj Gori, Pablo je predsednik, dodaje Martinović.

Blizak odnos između političkih vlasti i organizovanog kriminala očigledno je teško dokazati s obzirom da, čak i ako neke istrage ponekad ukažu na nekog političara ili biznismena, „organska veza istorijski ide putem tajnih službi“, primećuje evropski diplomata koji odavno poznaje svu zamršenost srpske i crnogorske vlasti.

„Trgovinu organizuju vlasti Srbije i Crne Gore. Mnogi kriminalci imaju značke tajne službe ili policije. Dvojica predsednika rade zajedno i imaju zajedničke interese“, kaže Jovo Martinović.

Eksperti takođe ukazuju na ulogu, pored svakog predsednika, rođenog brata koji upravlja porodičnim poslovima. Andrej Vučić u Beogradu i Aco Đukanović u Podgorici tako igraju ključnu ulogu na ivici politike, biznisa i prljavog novca, piše Le Monde.

„Droga je jedno“, kaže diplomata.

Međutim, Đukanović je svoje bogatstvo nesumnjivo još više izgradio na privatizaciji nego na ilegalnoj trgovini. Njegov brat Aco je milijarder, konstatuje novinar Le Monde Remi Urdan.

„Niko na međunarodnoj sceni ne zna kako da se uhvati u koštac sa pitanjem organizovanog kriminala u Srbiji i Crnoj Gori“, kaže Stevan Dojčinović, istražitelj na srpskom istraživačkom sajtu Krik, „jer niko ne razume srž problema – to nije problem korupcije pojedinaca, to je državni sistem“.

To je već bio slučaj u Miloševićevo vreme, a nastavlja se i sa Vučićem i Đukanovićem. To je državna operacija koju je teško dokazati, dodaje.

Italijansko pravosuđe, koje je u nekoliko navrata pokušavalo da istraži odnos između političara i kriminalaca na Balkanu, posebno sa Milom Đukanovićem u slučajevima vezanim za italijansku mafiju, slomilo je zube u tom nastojanju. Ni pravosuđe u drugim evropskim zemljama nije uspelo da dolija naredbodavcima ozloglašenih trgovaca drogom. Oni koji već dugo istražuju organizovani kriminal u bivšoj Jugoslaviji takođe smatraju da taj kriminal, vezan za državne tajne službe, druge obaveštajne službe, američke i evropske, štite, u zamenu za informacije, ili čak kroz političke dilove, piše Le Monde.

Haotična galaksija

„Zapad pokušava da dovede Srbiju u Evropu, dok Aleksandar Vučić ima bliske odnose sa Moskvom i srdačne odnose sa Pekingom. A Milo Đukanović je istorijski posmatrano još i najiskreniji prozapadni, pro-NATO, proevropski lider u regionu“, analizira jedan evropski diplomata.

Milo Djukanovic i Aleksandar Vucic
Milo Đukanović i Aleksandar Vučić Foto:EPA/ARMANDO BABANI

U ime geopolitike, žmuri se na nedozvoljene aktivnosti ovih inače krhkih država, dodaje se u tekstu Le Monde.

Pored vrlo netransparentnog pitanja umešanosti tajnih službi u kriminalne radnje, razumevanje zamršenosti bandi nije lak zadatak za istražitelje.

„Balkanski organizovani kriminal nikada nije imao bosa svih bosova kao italijanska mafija. To su nezavisne ćelije, koje se brzo razvijaju, unutar grupa koje se same dele i ponovo spajaju. Na Balkanu postoji oko 300 kriminalnih grupa“, kaže Dojčinović.

„Ne postoji balkanski kartel, to je saradnja između bandi, čiji je glavni zadatak transport kokaina iz Latinske Amerike u Evropu“, potvrđuje Saša Đorđević iz Beogradske kancelarije Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, nezavisne organizacije sa sedištem u Ženevi.

U Srbiji se, posle ubistva premijera Zorana Đinđića i operacije „Sablja“, srpski krijumčar crnogorskog porekla Darko Šarić etablirao kao jedini koji je donekle uspeo da ujedini ovu haotičnu galaksiju. Šarić je smatran najmoćnijim narko-bosom kojeg su ove zemlje imale u poslednjih trideset godina. U zatvoru je od 2014. osuđen na petnaest godina zbog trgovine drogom, zatim na devet godina zbog pranja novca 2020. godine. Još uvek su u toku apelacioni postupci.

„U međuvremenu, na jadranskoj obali, doajen crnogorskih krijumčara Branislav Mićunović etablirao se kao moćan koordinator između klanova koji motre na pristizanje kokaina. Mićunović vodi mirnu starost u Budvi, živeći na poslednjem spratu svog hotela-kazina, Splendid“, ističe se u tekstu.

Navodi se da je posao kriminalaca cvetao za vreme vladavine Darka Šarića, uprkos neprijateljstvu sa tadašnjim vlastima u Beogradu.

„Neke balkanske grupe su se uzdigle u hijerarhiji unazad dve decenije, od malih siledžija i glasnika, do velikih dilera droge“, ističe Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala u svom izveštaju „Transnacionalni pipci“ 2020. godine.

Balkanske grupe postale su ključni igrači u organizovanom kriminalu u Evropi, Turskoj, Latinskoj Americi, kao i u Južnoj Africi i Australiji. Za južnoamerički kokain deluju uglavnom iz Kolumbije i Ekvadora, kao i Urugvaja, Perua i Brazila. Za dolazak droge prisutni su na španskom, italijanskom, grčkom, albanskom i crnogorskom primorju.

Jedan video ilustruje ovo relativno mirno vreme, pre nego što je rat bandi poljuljao krhku ravnotežu između kriminalnih organizacija, piše francuski list.

Na snimku sa venčanja Safeta Kalića, vođe crnogorske bande iz Rožaja, vide se svi balkanski kriminalni lideri, uključujući Darka Šarića, kako se ljube i slave. Snimak, objavljen na internetu 2010. godine, izazvao je skandal jer pokazuje i prisustvo na zabavi Zorana Lazovića, koga je tada predsednik Đukanović zadužio za borbu protiv kriminala unutar tajnih službi, kao i Ljubiše Mijatovića, koji će postati njegov šef obezbeđenja.

Predsednik se branio tvrdnjom da su pomenuti bili u misiji da špijuniraju kriminalce, ali malo koga je time ubedio, smatra novinar Urdan.

„Politika, fudbal i podzemlje“

Posle afere u Valensiji i hapšenja, pod američkim pritiskom, Darka Šarića, koji je postao previše moćan, ravnoteža je bila poremećena i izbio je „Kotorski rat“. Taj rat vodi se između Škaljarskog i Kavačkog klana, nazvanim po dva sela u okolini crnogorskog primorskog odmarališta. Kotor je zauzeo posebno mesto za sebe u svetu trgovine drogom, oslanjajući se na svoju pomorsku kulturu. Mladi mornar iz okoline nema mnogo izbora nego da postane krijumčar droge.

Pored sukoba bandita za novac od droge, hipoteza eksperata je da se škaljarski klan prebrzo uzdigao posle hapšenja Darka Šarića i počeo da mašta o izvesnoj samostalnosti u odnosu na srpske i crnogorske tajne službe.

Le Monde piše da su Beograd i Podgorica u tom ratu bili naklonjeni kavačkom klanu, koji je nastao rascepom unutar škaljarskog klana. Navodi se da su Kavčani ozloglašeno bliski i sa huliganima povezanim sa Vučićevim mrežama u Srbiji i sa tajnom policijom Đukanovića u Crnoj Gori.

Sa beogradske strane, jasno je da je policija uglavnom ciljala Škaljarce, naglašava se u tekstu i dodaje da je njihov tadašnji vođa Jovan Vukotić uhapšen u Turskoj 2018. godine na zahtev Srbije, izručen Beogradu i da mu je suđeno iz krajnje trivijalnog razloga (korišćenje lažnog pasoša), kao i da su se pripadnici škaljarskog klana, koji su ganjani po Srbiji, sklonili širom Evrope, a neki su progonjeni i ubijeni u Španiji, Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Grčkoj.

Iako se ne zna ko je ubio Aleksandra Stankovića, vođu Janjičara, navodno bliskog kavačkom klanu, nestanak Saleta mutavog doveo je i do promena unutar kriminalnog podzemlja Beograda. Oči su bile uprte ka moćnom Luki Bojoviću, u vreme kada je bio šef zemunskog klana i blizak Škaljarcima. Stankovića je od tada zamenio Veljko Belivuk, poznatiji kao „Velja Nevolja“, a Bojović je, iz zatvora u Španiji, poverio rukovođenje bandom Filipu Koraću, čoveku koji se poslednjih godina uspinje hijerarhijom srpskog podzemlja.

„Iako je umešanost srpskih vlasti u ovom ratu bandi teško dokazati na sudu, Janjičari, koje je Belivuk preimenovao u Principi (nazvani po Gavrilu Principu, srpskom ubici austrougarskog nadvojvode Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu) znatno su ojačali od dolaska na vlast Aleksandra Vučića 2012. godine“, konstatuje se u tekstu.

Iz Le Monde ističu da su Janjičari obezbeđivali Vučićevu svečanu inauguraciju, a njegov sin Danilo redovno se pojavljivao u javnosti sa članovima bande.

Veza između države i Principa uspostavljena je, prema novinarskim istragama, od strane Dijane Hrkalović, bivše pripadnice službe tajne policije koju je Aleksandar Vučić unapredio u državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, do njene ostavke 2019. godine.

Dijana Hrkalović, fenomen Hrkalović, emisija Među nama, Medju nama
Foto: Nova S

Francuski list piše da je Hrkalović bila blizak prijatelj i lidera Janjičara i visokog oficira žandarmerije Nenada Vučkovića, poznatog kao „Vučko“, člana kluba navijača Partizana i bliskog prijatelja Velje nevolje i Saleta mutavog. Hrkalović, koja je predsednika Vučića opisala kao „čoveka koji nas sve nadmašuje svojom genijalnošću“, podnela je ostavku i ćuti od kako su u javnosti obelodanjene nezgodne priče.

„Jedan od tih slučajeva je otkriće, na farmi u Jovanjici u Vojvodini, polja od dvanaest hektara, gde je 65.000 biljaka marihuane bilo sakriveno iza useva paradajza, krastavaca i luka, laboratorije i 600 kilograma droge, kao i oružja i najmodernije opreme za nadzor i praćenje. Vlasnik farme, koju su redovno posećivali funkcioneri vlasti, imao je lažnu značku i policijske registarske tablice koje su mu obezbedili policajci koji su radili za Dijanu Hrkalović“, piše Le Monde.

Dodaju da je drugi slučaj otkriće da je „Vučko“ diskretno koristio policijski streljački klub da trenira sa vođama Janjičara, Stankovićem i Belivukom, kao i Novakom Nedićem, generalnim sekretarom Vučićeve vlade.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobro poznaje ovaj svet koji funkcioniše između politike, fudbala i podzemlja. Kao mladić bio je navijač Crvene zvezde u Arkanovo vreme. Aktivan u politici zajedno sa Vojislavom Šešeljem, liderom srpske krajnje desnice i sa paravojnom milicijom sličnoj Arkanovoj, bio je ministar pod Miloševićem. Danas, čini se, koristi huligane Partizana, kluba koji je tradicionalno blizak tajnoj policiji jer pripada državi“, stoji u tekstu.

Međutim, dodaju, ove godine su se dogodila dva događaja u srpsko-crnogorskom kriminalnom svetu. Policija je u Beogradu uhapsila Veljka Belivuka i dvadesetak Janjičara u februaru, na opšte iznenađenje. Pravosuđe tereti Belivuka za ubistva, otmice, iznude i krijumčarenje narkotika. Od njegovog hapšenja, mediji bliski vlastima prenose svedočenja porodica nestalih žrtava bande.

„Još uvek nije poznato zašto je država odlučila da stavi tačku na ovu kriminalnu grupu posle višegodišnje zaštite“, komentariše Dojčinović.

Pored otkrića mesta na kome su vršena pogubljenja u kući u Ritopeku, na periferiji Beograda, jedna hipoteza je, prema rečima jednog stručnjaka, da je „Belivukova grupa, koja je bila u službi države, otišla predaleko u reketiranju biznismena bliskih vlasti“.

„Doktor smrt“

U Crnoj Gori je u aprilu uhapšen Slobodan Kašćelan, šef kavačkog klana. Ovde obrt situacije ima racionalno objašnjenje, navodi Le Monde, jer je stranka predsednika Đukanovića izgubila na parlamentarnim izborima 2020. godine i dinosaurus crnogorske politike se našao, iako je zadržao uticaj na tajne službe i pravosuđe, u situaciji kohabitacije sa vladom koja je neprijateljski raspoložena prema njemu.

Slobodan Kašćelan
Slobodan Kašćelan. Foto: Vijesti.me/Youtube

„Država više ne kontroliše organizovani kriminal. Đukanović više nema neprikosnovenu vlast“, kaže Vanja Ćalović Marković, direktorka Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije.

Kašćelan je uhapšen po nalogu Dritana Abazovića, potpredsednika Vlade koji koordinira bezbednosnim službama. Taj mladi i hrabri Abazović otkrio je da mu je, u jeku promene vlasti, kavački klan ponudio, preko ljudi bliskih „kumu“ Branislavu Mićunoviću, da ga upozna. Nakon njegovog odbijanja, stigla je mu je poruka: „Videćemo se mi, na ovaj ili onaj način… „.

Dritan Abazovic Sarajevo Bosna i Hercegovina
Dritan Abazović u Sarajevu Foto:TANJUG/ FOTO FENA/ HARUN MUMINOVIC

Ubrzo posle toga, navode, osujećen je pokušaj atentata zahvaljujući telefonskom prisluškivanju, kojim je otkriven plan snajperskog atentata, kao u slučaju Zorana Đinđića u Beogradu pre skoro dve decenije. Dritan Abazović je rekao da je „spreman da plati svaku cenu kako bi pobedio organizovani kriminal“. Abazović je smenio Zorana Lazovića, direktora službe policije za borbu protiv organizovanog kriminala, čoveka koji se pojavio na snimku Kalićevog venčanja, a za koga se dugo smatralo da je, prema jednom izvoru bliskom vlasti, „veza države i organizovanog kriminala“ u Crnoj Gori.

Odnos između ljudi na vlasti i podzemlja ponekad dobije veoma čudan zaokret. Stara priča i dalje tera Beograd da zavija od smeha ili plače od besa, u zavisnosti od sagovornika. Pre dvadeset godina, sitni kriminalac Veselin Božović našao se na meti napadača sa kalašnjikovim u jednoj ulici u Beogradu. Još uvek je bio živ kada je stigao u bolnicu, pošto meci ubice nisu bili pogodili vitalne organe. Njegova supruga, sin i dva prolaznika, iako takođe ranjeni, takođe su preživeli. To je bilo svojevrsno čudo.

„Ali onda je stupio na scenu doktor Zlatibor Lončar, koji tog dana nije bio na dužnosti ali je iznenada stigao u urgentni centar bolnice. Sat vremena kasnije, Božović je bio mrtav. Policijska istraga je dokazala da mu je doktor Lončar ubrizgao smrtonosni sadržaj“, piše Le Monde.

„Rekao nam je – dokrajčiću ga…“, svedočio je jedan kriminalac pokajnik, navodi se u tekstu.

List iz Francuske piše da je deset dana kasnije doktor dobio stan kao nadoknadu za svoje usluge. Ističu da je on negirao optužbe i nikada nije krivično gonjen zbog, kako je policija saopštila, nedostatka dokaza.

„Doktor Lončar je zapravo radio za Zemunski klan, u to vreme najmoćniji u Srbiji. Tada je čovek, kome su srpski tabloidi dali nadimak ‘Doktor smrt’, postao lojalan sledbenik predsednika Aleksandra Vučića. Danas je ministar zdravlja“, zaključuje se u tekstu novinara Le Monde Remija Urdana.
***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar