Koja institucija je "izdala" Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz "Krušika", da li strahujemo od države i kakvi su pritisci sa kojima se ljudi poput Obradovića bore svakodnevno, u želji da sebi obezbedi dostojanstven život u Srbiji, samo su neka pitanja na koja je odgovoreno na onlajn konferenciji "Građani imaju moć".
Slučaj Aleksandra Obradovića, uzbunjivač iz „Krušika“, bila je tema drugog dana onlajn konferencije „Građani imaju moć“. Na pitanje ko je od institucija „izdao“ Obradovića, novinar Vuk Cvijić kaže da odgovor na to pitanje oslikava reakcija dva suda nakon što je javnost saznala za slučaj Obradovićevog privođenja, nakon čega su organizovani i protesti ispred Centralnog zatvora u Beogradu.
„Dva suda koja nisu odlučivala čini mi se dve nedelje ili dvadesetak dana pre toga o zahtevu da se Obradović pusti iz pritvora, u jednom danu su donela tu odluku. I to govori da sudovi, nažalost, barem neke sudije, rade pod pritiskom. Tu je BIA, tu je policija, Vojno-bezbednosna agencija (VBA)… Mi u NIN-u smo posle otkrili da je direktor VBA istovremeno, jedno kratko vreme bio predsednik upravnog odbora banke koja je Krušiku davala novac. Tužilaštvo je tražilo od VBA i BIA da istražuju Krušik, a čak je i BIA dobijala donacije iz Krušika. Ceo sistem je besmislen“, kazao je Cvijić na konferenciji.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja smatra da je to svakako tužilaštvo, postavljajući ključno pitanje kako je moguće da je tužilac pokrenuo postupak, imajući u vidu da Zakon o zaštiti poslovne tajne eksplicitno kaže da oznaku poslovne tajne ne može nositi nijedan akt, nijedan podatak, koji predstavlja prikrivanje krivično dela.
„I sada, taj tužilac koji i dalje postupa prema Aleksandru Obradoviću, pošto je postupak u toku i u fazi je istrage skoro dve godine i po mojim saznanjima u istražnom postuku je ispitan samo jedan svedok i to krajem 2020. godine, čovek se nalazi u limbu, taj tužilac koji je pročitao Zakon o poslovnoj tajni, kako se usudio da pokrene taj postupak?“ kazala je Sofija Mandić.
I sam način na koji je Obradović uhapšen, predstavlja svojevrsnu demonstraciju sile, smatra Cvijić.
„Ovaj sistem o kom pričamo je zasnovan na zastrašivanju. Sam način na koji je Obradović uhapšen, na kraju radnog vremena, da svi vide, predstavlja svojevrsnu demonstraciju sile. Tamo radi više od 3.000 ljudi i svi su ćutali, bili su uplašeni. Čak i u samoj policiji to vidi. Postoji inspektor iz Niša koji je istraživao korupciju, bio je na tragu korupcije u koju su umešani državni funkcioneri i vlasnik jednog tabloida, on je penzionisan nasilno, protiv svoje volje. Postoji presuda da on mora da se vrati na posao, međutim policija ga nije vratila i ček je platila kaznu. Ne policija, to smo mi platili“, kaže Cvijić.
Na šta se sve institucije usuđuju i treba li da se plašimo države, Sofija Mandić odgovara potvrdno i objašnjava da je to slučaj ne samo zato što država, kao i svaka država, ima monopol, nego zato što je spremna da grubo prekrši pravila.
„Država je u stanju da zloupotrebi svaki svoj mehanizam ali to što se plašimo ne znači nužno da nećemo preduzeti neku akciju. Mi se plašimo raznih stvari, pa živimo i pokušavamo da svaki dan učinimo produktivnim. Tako treba gledati i na ovaj strah od države“, kaže ona.
Upitan da li mediji mogu više, da li smo dostojni saveznici ljudi poput Obradovića, Cvijić kaže da profesionalnih medija ima sada jako malo, čak dosta manje nego devedesetih.
„Bilo je više profesionalnih dnevnih novina, a sada je pritisak ogroman i veštiji je nego što je bio devedesetih godina. Tada je bio brutalan, ubijane su naše kolege. Mada, i ovde smo imali napad na našeg kolegu u Grockoj kom je zapaljena kuća. Mi imamo problem u NIN-u sa oglašivačima, koji bi se možda i oglasili kod nas, ali ne mogu zbog raznih pritisaka“, kaže Cvijić.
Onlajn konferenciju „Građani imaju moć“ organizuju 8. i 9. aprila BCBP, zajedno sa partnerskim organizacijama – CRTA, Partneri Srbija i Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Okuplja aktiviste, borce za ljudska prava i uzbunjivače iz Srbije sa ciljem da se otvori debata o najvećim problemima sa kojima se suočavaju, kako ih prevazilaze, kako unaprediti njihov položaj i kako ohrabriti građane da im se priključe u borbi za bolju i pravedniju zemlju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare