Događaj koji je promenio balkansko podzemlje: Da li je likvidacija Darka Ašanina na korak od rasvetljavanja nakon anonimne dojave?

Ubistvo jednog od najmoćnijih ljudi balkanskog podzemlja, Darka Ašanina, davne 1998. godine, ponovo je postalo aktuelno nakon što se pojavila anonimna dojava, koja je dostavljena crnogorskom, ali i srpskom tužilaštvu, a u kojoj se navodi da je Veselin Mujović nekoliko meseci pre Ašaninovog ubistva pokušavao da pomiri moćnog mafijaškog bosa i brata jednog uticajnog crnogorskog političara.

Veselin Mujović nije hteo da se izjašnjava o detaljima, naglasivši da nema poverenja u sve tužioce, već da želi da ga sasluša tužilac crnogorskog Državnog vijeća tužilaštva, u koga on ima poverenja.

Podgoričke Vijesti su pokušale da dobiju neku informaciju od policije ili tužilaštva, ali odgovora nije bilo, a slična je situacija i u Srbiji, jer ni portal Nova.rs do sada nije dobio odgovor o ovom slučaju i navodnoj anonimnoj dojavi.

Zašto je ubistvo Darka Ašanina, jedno od mnogih devedesetih godina aktuelizovano i da li zločin od pre skoro tri decenije može da izazove potrese, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji?

Ko je bio Darko Ašanin?

Sam Darko Ašanin je bio zanimljiv lik, jedan iz plejade kriminalaca koji su se "kalili" sedamdesetih i osamdesetih godina u Zapadnoj Evropi, a potom se vratili u "domovinu" gde su devedesetih dočekali raspad stare Jugoslavije i postali multimilioneri, nedodirljivi za policiju, ali vrlo dodirljivi za suparnike. Darko Ašanin, po tome nije bio izuzetak, ali je bio izuzetak u mnogim drugim stvarima.

U pitanju je čovek koji je imao i druga područja interesovanja, a ne samo kriminal. Bio je sportista i profesionalno se bavio boksom, kako u nekadašnjoj Jugoslaviji, tako i u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, gde je bio prvak pokrajine u kojoj je živeo. Za razliku od mnogih krimiinalaca iz nekadašnje SFRJ koji su operisali po Zapadu, Ašanin je imao zanimanje i to neobično u tim krugovima. Završio je Pedagošku akademiju, ali se nastavničkim poslom nikada nije bavio.

Otišao je sa one strane zakona, prvo je postao izbacivač, što je zanimanje koje samo po sebi nije protivzakonito, ali gde mnogi stiču kontakte sa tipovima iz podzemlja, pa se to dogodilo i Ašaninu, koji je uvideo da mnogo više novca može da se stekne ilegalno nego legalno. Držao je ilegalne kockarnice i povezao se sa drugim poznatim likovima iz balkanskog podzemlja, ali, prema nekim informacijama, i sa tajnim službama iz bivše Jugoslavije.

Saradnja sa tajnom službom

To je bila uobičajena šema, da kriminalci iz SFRJ imaju zaštitu tadašnje Državne bezbednosti, koja je bila podeljena po republikama koje su činile Jugoslaviju, a postojala je i Savezna DB. Kriminalci su znali da će služba da ih izvadi iz skoro svake neprilike, najčešće iz zatvora i da će ih prebaciti iz zapadnoevropskih kazamata u domovinu, gde će ekspresno završiti na slobodi. Ta pomoć je imala cenu, a to je obračun sa političkim neistomišljenicima i političkom emigracijom, uključujući i njihovu likvidaciju.

To se dogodilo i Enveru Hadriju, kosovskom Albancu, koji je izrešetan 25. februara 1990. godine u Briselu, glavnom gradu Belgije. Za jedne je on bio albanski nacionalista i špijun CIA, za druge politički aktivista. On se nalazio u automobilu kada se zaustavio na semaforu, kada je pored njega stao drugi automobil iz koga su usledili rafali. Hadri je ubijen na mestu.

Ono što je neobično je što je taj slučaj, relativno nedavno, dobio kakav-takav, sudski epilog. Naime, zbog te likvidacije su prvostepeno osuđeni bivši funkcioner DB Božidar Spasić, kao i dve osobe iz podzemlja, Andrija Drašković i crnogorski državljanin Veselin Vukotić, obojica dobro poznati policijama ne samo svojih zemalja, već i Balkana i Evrope. Belgijski istražni organi su, navodno, identifikovali još dve osobe koje su bile u automobilu iz kog je pucano: Andriju Lakonića i Darka Ašanina.

Ubistvo Lakonića

Ubistvo Hadrija nije jedino koje povezuje Darka Ašanina i službu. Drugo je potreslo srpsku policiju, a dogodilo se u klubu "Nana" 1990. godine. Imena su bila ista, ali su uloge bile različite. Ubijen je Andrija Lakonić, a sa njegovom likvidacijom su povezivani njegovi bivši "saborci", upravo Veselin Vukotić i Darko Ašanin.

Njih trojica su sedeli u "Nani" u martu 1990. godine kada je došlo do svađe, a potom i do pucnjave. Lakonić je ubijen, a njegovo ubistvo je poslužilo kao izgovor za obračun između tajnih službi i policija koje su tada bile povezane.

Zapravo, motiv ubistva nikada nije bio do kraja razjašnjen, a jedan od ljudi koji je platio ceh bio je inspektor beogradske policije Miroslav Bižić koji je omogućio osumnjičenima, Vukotiću i Ašaninu da pobegnu. Teško je poverovati da bi Bižić, iskusni policajac, to uradio na svoju ruku bez uticaja jedne od službi, ali je to iskorišćeno da bi se srpski DB obračunao sa pojedinicima iz Saveznog DB, ali i nekima iz beogradske policije.

Miroslav Bižić je takođe u međuvremenu ubijen.

Hici iz mraka na Dedinju

Ašanin je ubijen 30. juna 1998. godine u bašti svog lokala "Legat" dok je gledao utakmicu svetskog prvenstva Argentina - Holandija. Čak i tu postoji nekoliko verzija, po jednoj - likvidiran je hicem iz snajpera, po drugoj - rafalom iz automatskog oružja. Kako god, ubica nije nikada pronađen.

Nakon njegovog ubistva, mediji bliski tadašnjem režimu su ga veličali kao "patriotu" i "poslednjeg Titovog vojnika". Ali, sa druge strane, Ašanin je dovođen u vezu sa trgovinom narkoticima, uključujući i kokain koji je u ono vreme bio mnogo ređi nego danas. Takođe je nastavio da blisko sarađuje sa službama, pa je i njegova likvidacija zapravo nastavak obračuna među tajnim policijama u regionu.

Zbog toga nije isključeno da je i ova nova informacija o njegovom ubistvu zapravo poslednji, posthumni zadatak saradnika službe Darka Ašanina.