3
Tokom suđenja za otmicu Novaka Stevanića, poznato kao "prva otmica zemunskog klana", na svedočenju Ljubše Buhe Čumeta prvo su insistirali tužilaštvo i oštećeni, ali kada su ustanovili da je Čume neuhvatljiv i da država godinama ne može da ga locira, odustali su. Sada na njegovom svedočenju insistira odbrana optuženih, a Stevanićev otac kaže u razgovoru za Novu da nema sumnje da Čume mnogo zna o otmici njegovog sina.
Zaštićeni svedok u suđenjima pripadnicima zemunskog klana za ubistvo premijera Zorana Đinđića i niz drugih zločina koji su počinili pripadnici ove kriminalne grupe i nekadašnji vođa „surčinskog klana“, Ljubiša Buha Čume, već godinama se ne odaziva na pozive suda da svedoči o prvoj otmici zemunskog klana.
To je zločin iz 1997. godine, kada su, prema navodima optužnice, članovi ove kriminalne grupe, u saradnji sa bivšim policajcima, oteli studenta Novaka Stevanića, držali ga u garaži i mučili dok nije priznao gde se u stanu njegove porodice nalazi sef. Potom su otišli u stan, obili sef i odneli pravo bogatstvo, novac, trofejne pištolje, tehniku, veliku količinu zlatnog nakita. Kriminalci su nastavili da maltretiraju mladića, koji je na kraju počinio samoubistvo.
Iako nije na optuženičkkoj klupi, oštećeni smatraju da Čume zna mnogo o ovom slučaju, pa ipak, na kraju su odustali od njega kao svedoka. Ali, sud je naložio da Surčinca na svaki način dovede u sudnicu, poslat je sudski poziv poštom, naloženo je policiji da ga uruči, ali biće raspisana i potraga za njim zbog neodazivanja.
Pročitajte još:
3
1
6
„Nema sumnje da Čume mnogo zna o otmici mog sina. On je tada bio vođa te grupe, bio je iznad Spasojevića i Lukovića koji su to organizovali. Dejan Milenkvoić Bagzi, još jedan svedok saradnik u suđenju „zemuncima“, pomenuo je i slučaj mog sina i u policiji, i u tužilaštvu. Bagzi je izjavio da je video da je Spasojević Čumetu dao tri masivna zlatna lanca koji su ukradeni iz sefa u našem stanu, te 1997. godine. Čume je morao da zna šta se dogodilo, odakle ti zlatni lanci, sigurno je da mu se Spasojević pohvalio, čim mu ih je dao. Zbog toga smo tražili da Buha svedoči. Ali, kada smo videli da se ne odaziva, a da država ne može ili ne želi da ga dovede, odustali smo. Ovaj maratonski sudski postupak preti da ode u zastaru, a ja to ne želim. Ne želim da se ti ljudi, odgovorni za smrt mog sina, izvuku, ma ko da su bili. Želim da se zna istina. Istina i presuda su mi važnije i od svih ukradenih stvari, pa i od Čumeta i njegove priče. Zbog toga smo i odustali od njega kao svedoka“, kaže za portal Nova.rs otac stradalog mladića Zoran Stevanić.
Ali, sada na Čumetu kao svedoku insistira odbrana optuženih. Bilo da ga traže kao svedoka optužbe ili svedoka odbrane, rezultat je isti – Čume je neuhvatljiv. Policajci koji su pokušali da mu uruče poziv, navodno, naišli su na zaključanu kapiju ograde oko kuće u Surčinu. Niko im nije otvorio, niko se nije odazivao na njihove pozive. Čume je, kao i mnogo puta pre toga, nedostupan.
„Razumem šta advokati odbrane hoće, a to je da što više oduže sudski postupak i da ga odvedu u zastaru. Iako je to što rade po zakonu, mislim da je sve što se dešava velika sramota i za tužilaštvo, i za sud ali i za državu Srbiju. Moj sin je otet 1997. godine, još malo pa će se navršiti 30 godina, a za to vreme nisu uspeli da dovedu sudski postupak do kraja, iako postoje brojni dokazi, pa i iskaz svedoka-okrivljenog Nikole Bajića, koji je sve detaljno opisao. Taj čovek, Bajić, dobio je četiri godine zatvora na kaznu koju već služi, umesto da ga nagrade, dodatno su ga kaznili. Dobro, to je stvar suda, ali taj čovek je sve potvrdio i detaljno opisao i njegova priča se potpuno poklopila sa pričom koju je moj sin ispričao u policiji“, kaže Zoran Stevanić.
Student Novak Stevanić otet je u avgustu 1997. godine na ulici, od strane nekoliko osoba koje su se predstavile kao policajci.
On je vezan lisicama, stavljen u civilini automobil, ali umesto u policijsku stanicu on je odvezen u jednu garažu na Novom Beogradu. Tamo su ga pripadnici „zemunskog klana“ maltretirali i mučili dok ga nisu primorali da oda gde se nalazi sef u stanu u kojem je živeo. Potom su članovi ove kriminalne organizacije upali u stan, obili se i ukrali veću količinu zlatnog nakita, gotovinu, oružje i druge dragocenosti. Nakon toga su mladića pustili, ali su nastavili da ga ucenjuju i proganjaju dok nije izvršio samoubistvo.
Na optuženičkoj klupi su se našli, rame uz rame, bivši pripadnici MUP Srbije i biviši pripadnici „zemunskog klana“, inspektor u penziji Milan Radukić i bivši žandarm Saša Đajić, kao i nekadašnji član „zemunskog klana“ Goran Ristić.
Za ovo krivično delo bio je optužen i pripadnik zemunskog klana Nikola Bajić, ali je on priznao krivicu, postigao sporazum sa tužilaštvom i ispričao svoja saznanja o ovom događaju, pa je u odnosu na njega postupak odvojen i on je osuđen na četiri godine zatvora.
Neki od ljudi koji su učestvovali u otmici Novaka Stevanića, njegovom mučenju, obijanju sefa i krađi novca i nakita u međuvremenu su ili ubijeni, ili umrli. Vođe „zemunskog klana“ Dušan Spasojević Duća i Milorad Luković Kum, ubijeni su još 2003. godine prilikom pokušaja njihovog hapšenja u Meljaku, kraj Beograda. Ubijen je i Zoran Vukojević Vuk, bivši policajac koji je direktno učestvoao u otmici mladog Stevanića, a potom postao šef obezbeđenja „zemunskog klana“, svedočio protiv njih, ali na kraju mučen, ubijen i spaljen.