Apel pravnika: Ne plaćajte kazne za kršenje policijskog časa

Pravnici u razgovoru za portal Nova.rs apeluju na građane da ne plaćaju velike novčane kazne, koje se kreću od 50.000 do 150.000 dinara, jer će po okončenju vanrednog stanja imati pravo na žalbu, a samim tim i oslobađajuću presudu.Advokat Emin Dešević, dobar poznavalac prekršajnog prava, savetuje sve građane koji su osuđeni za kršenje policijskog časa, da se ni pod kojim uslovima, ne odriču prava na žalbu."Sistem koji je trenutno uspostavljen je, takozvanog, privremenog karaktera, odnosno, ove uredbe i naredbe koje trenutno stoje na snazi važe do okončanja vanrednog stanja u našoj zemlji. One prestaju da važe po njegovom ukidanju i bitno je da ljudi koji su kažnjeni za kršenje policijskog časa, u roku od osam dana od okončanja vanrednog stanja, podnesu žalbe na presude prekršajnih sudova u Srbiji", ističe Dešević.

Kako navodi, u obrazloženju žalbe građana mora da se nalazi pravni nedostatak o kojem govori, odnosno činjenica da pomenuta uredba o kršenju zabrane kretanja više ne stoji na snazi."Građani će zahtevati da drugostepena sudska instanca donese oslobađajuću presudu, što je sud dužan da dosudi. Znači, uredba o policijskom času je privremenog karaktera i kada ona stupi sa snage, nema više krivičnog dela, prekršaja i prestupa i po tome mora da se donese oslobađajuća presuda. Pojedini građani su se, pod pritiskom suda, odrekli prava na žalbu i to je greška, jer time nisu stekli pravo na ovaj pravni lek", ističe Dešević.Pravnica i penzionisana profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić navodi da postoji nekoliko mogućih situacija za građane Srbije koji su tokom vanrednog stanja osuđeni na novčane i zatvorske kazne."Što se tiče kršenja policijskog časa, pre svega, postavlja se pitanje da li je ta presuda pravosnažna ili ne. Ako ona nije postala pravosnažna, niko nije dužan da je plati dokle god ne postane. Samim tim, građani po okončanju vanrednog stanja imaju pravo žalbe na istu," ističe pravnica.

Kako navodi u razgovoru za naš portal, čak i da je u međuvremenu presuda postala pravosnažna, građani imaju mogućnost na pravni lek, a on se, pre svega, tiče toga da li je odluka o proglašenju vanrednog stanja ustavna."Što se tiče odluke o proglašenju vanrednog  stanja, to je za sada još uvek pitanje. Nekoliko organizacija podnelo je Ustavnom sudu inicijative za preispitivanje ustavnosti ove odluke, budući da je nije donela Skupština, već tri funkcionera. Ja tvrdim da je Skupština mogla da se sastane pre samog proglašenja. Ukoliko Ustavni sud kaže da je odluka o proglašenju vanrednog stanja neustavna, onda svako ko je trpeo zbog nje, a to su svi ovi ljudi koji su osuđeni, mogu da traže da se presude protiv njih stave van snage. To mogu da urade pojedinačno, tako što će podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu", ističe pravnica.Vodinelić-Rakić tvrdi i da, shodno tome, čak i građani koji su pravosnažno osuđeni, imaju pravo žalbe."Oni koji su pravosnažno osuđeni mogu podneti žalbu Ustavnom sudu za povraćaj novca. Takođe, što se tiče svih ovih lica, tu postoji mogućnost naknadnog pomilovanja i abolicije. Ali, to je u rukama predsednika Republike Aleksandra Vučića, tako da je to pitanje koje bi trebalo njemu postaviti", dodaje Vesna Rakić Vodinelić.