Najstariji dobitnik prestižnog priznanja za najkraći roman: Bukerova nagrada M. Džonu Harisonu za "Kraj svega"

Britanski književnik M. Džon Harison, koji ima 81 godinu, postao je najstariji dobitnik u istoriji prestižne Bukerove nagrade. Harisonu je prošlogodišnji laureat Dejvid Salaj na sinoćnoj ceremoniji u londonskom "Old Bilingsgejtu" uručio priznanje, koje podrazumeva i novčani iznos od 50.000 funti.

Roman književnika, čija karijera traje gotovo šest decenija, trijumfovao je jednoglasnom odlukom žirija, iako je Harisonu ovo bila prva nominacija za Bukera. U finalu Bukerove nagrade bilo je, inače, šest romana. Trijumfovao je, ne samo najstariji autor, već i književnik koji je iznedrio najkraći od svih šest romana iz najužeg izbora. Naime, "The End of Everything" (Kraj svega) ima samo 198 strana. Kuriozitet je da je ovo prva Bukerova nagrada za roman kog je objavio mali, nezavisni izdavač - "Serpent's Tail".

Najbolji roman, inače 13. po redu u opusu Harisona, prati skupljača stvari na plaži Filipa Tenenta i njegovu staru tetku naoružanu pištoljem koji se bore za opstanak na obali Kenta nakon misteriozne katastrofe i dolaska entiteta koji menjaju oblik, poznatih kao iGhetti. Ovaj destabilizujući i satirični distopijski roman smešten je u blisku budućnost. Pišući u kratkim, filmskim poglavljima, Harison se oslanja na konvencionalne književne forme, ali ih ujedno i preokreće, preispitujući granice ljudskog razumevanja i ostavljajući čitaocu da popuni praznine.

Žirijem, koji je pred sobom imao 163 knjige pristigle na konkurs, predsedavala je spisateljica i televizijska autorka Meri Berd, a o najboljim delima odlučivali su i nagrađivani pesnik, pisac i pedagog Rejmond Antrobus; muzičar, pisac i voditelj Džarvis Koker; novinarka, urednica i kritičarka Rebeka Liu; kao i pesnikinja, esejistkinja i autorka koja je ranije bila u užem izboru za Bukerovu nagradu, Patriša Lokvud.

Predsednica žirija Meri Berd opisala je pobedničku knjigu kao "politiku sadašnjice viđenu kroz prizmu budućnosti", pohvalivši spoj mračnog humora, političke satire i optimizma.

Ne samo što je Harison najstariji laureat Bukera, koji je "srušio rekord" Margaret Atvud kojoj je 2019, kad je ovenčana nagradom, bilo 79 godina, već je i prvi autor iz žanra naučne fantastike kom je uručeno ovo prestižno književno priznanje.

Kritičari su, pišući o romanu, ocenili da posredi nije naučna fantastika, niti triler, već da bi se delo moglo nazvati "spekulativnom fikcijom". Harisonova storija o invaziji vanzemaljaca i društvenom slomu, smeštena na južnu obalu Emgleske, očaravajuća je, pametna i iznenađujuće emotivna.

A uoči proglašenja laureata Bukera Harison je u razgovoru za britanski "Telegraf" priznao da je tek u poslednjih desetak godina spoznao svoj identitet kao pisca:

- To mi je donelo nalet umetničkog osveženja. Uđete u tu fazu "poznog stila" kada pišete da biste saznali koliko daleko zapravo možete da odete. Svesni ste da vam je ovo, možda, poslednja šansa. Da je to, možda, poslednja knjiga koju ćete napisati - iskren je bio pisac, dodavši da su se stvari umnogome promenile kada je 2020. ovenčan nagradom "Goldsmits".

- Sve ono što mi je ta nagrada pružila, kao i čitava ova gungula oko Bukera konačno su razvejale sve anksioznosti oko spisateljske karijere koje sam imao gotovo pola veka. Shvatio sam da je ono što radim vredno truda i da imam publiku koja ceni moj rad.

Ustanovljena 1969. godine, Bukerova nagrada dodeljuje se za vrhunska prozna dela napisana na engleskom jeziku i objavljena u Velikoj Britaniji ili Irskoj.