Advokat Vučinić: Ustav je samo forma, nikad nismo imali nezavisno pravosuđe

"Da ne idemo još dalje u prošlost, ali od Drugog svetskog rata, što sam mogao da zaključim iz literature, pa kasnije ono što sam uvideo, mi nikad nismo imali nezavisno pravosuđe ni samostalno tužilaštvo", rekao je Vučinić u razgovoru za Betu.Kako je ukazao, "uvek se govorilo samo o tome da li odnos tri grane vlasti preteže u korist zakonodavne vlasti ili izvršne, nikada sudske, ili tužilaštva".Vučinić je široj javnosti postao poznat kada se našao na udaru vlasti, jer je doneo odluku da na kratko vrati pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kao predsedavajući veća koje mu je sudilo u Specijalnom sudu, nakon čega je mimo svoje volje, ali na lični zahtev, zbog niza problema, otišao u advokaturu, kako je to detaljno ispričao u nedavno objavljenoj knjizi "Pod pritiskom".Govoreći o najvažnijim telima za sudije i tužioce, on je naveo da je prihvaćena sugestija struke da u Visokom savetu sudstva više ne bude ministar pravde. Činiće ga šest članova koje biraju sudije, predsednik Vrhovnog suda, odnosno sadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda, i četiri istaknuta pravnika izabrana u Narodnoj skupštini, dakle nema u sastavu ministra pravde.Ukoliko se izmene Ustava usvoje, naveo je Vučinić, u Vrhovnom savet tužilaštva, sadašnje Državno veće tužilaca, ulazilo bi pet tužilaca koje bira struka, četiri istaknuta pravnika bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac, ali i dalje ostaje ministar pravde.Naglasio je da za pravosudje smatra “ključnim” način na koji sudije biraju svoje predstavnike-sudije za Visoki savet sudstva, telo u čiju široku nadležnost spada i da odlučuje o njihoj sudbini - da ih bira i razrešava, provodi disciplinske postupke.To, smatra, važi i za budući Visoki savet tužilaca."Radeći nepunih 25 godina u sudu, od toga preko dvadeset godina kao sudija, mogu da posvedočim da ranija procedura izbora sudija koji će biti u Visokom savetu sudstva, nije bila ni malo demokratična. Predsednici sudova su većinom imali 'svoje' kandidate i jednostavno bi na kolegijumu rekli 'mi ćemo predložiti tog i tog'", ispričao je Vučinić.Kako je naveo, "prisustvovao sam većem broju kolegijuma gde smo unapred znali ko je kandidat iz našeg suda i da nije imao protivkandidata, tako da je na listiću bilo samo jedno ime iako je glasanje bilo tajno".Ako je taj predsednik došao na to mesto po nekom 'političkom ključu', što ne bi smelo, onda je jasno da je i kandidat tako određen", ispričao je Vučinić.On je podsetio da u odnosu na sudsku granu vlasti, izvršna dominira tako što ima mogućnost da utiče i finansijski."Ministarstvo pravde je to koje kroz budžet odredjuje plate i uslove rada sudija i tužilaca", objasino je Vučinić.Na konstataciju da predstavnici vlasti već u istrazi izlaze sa dokazima u javnost i na pitanje da li je to pritisak na učesnike postupka, on odgovara da za tako nešto "nisu ovlašćeni, ni po Ustavu ni zakonu"."To utiče na ljude u prvosudju. Individualno je koliko. Znam jednog sudiju koji je rekao da uopšte to ne prati, ne čita novine, ne gleda televiziju. Pa ne može baš tako, na javnoj je funkciji", rekao je Vučinić.On je podsetio da su tužilaštvo i okrivljeni ti koji pripremaju dokaze "u važećem stranačkom postupku"."Ne znam zaista, možda je to negde sakriveno u nekom nepisanom zakonu, da može, na primer, predsednik vlade, ministar, ili predsednik države da iznosi, ili komentariše dokaze. To je štetno za postupak. Jedni kažu da će neko biti osudjen, drugi da je politički montiran proces i da će biti oslobodjen, a sud mora da presudi jedno ili drugo. Gradjani onda s pravom veruju njima, a ne sudu. Tako nema poverenja u sudove, što ne sme da se dešava u jednoj pravnoj državi", zaključio je Vučinić.BONUS video: Utisak nedelje: Bojana Pavlović, Vladimir Vučinić i Aleksandar Trešnjev

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=utisaknedeljebojanapavlovivladimirvuiniialeksandartrenjev-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2659459"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram