Žičane ograde na granici podstiču mržnju prema migrantima

"IDEAS želi da istakne da, bez obzira na teške okolnosti u kojima se naša zemlja nalazi, a koja je uslovljena borbom protiv koronavirusa, pravo na pristup teritoriji i postupku azila ni na koji način ne sme biti uskraćeno izbeglicama i tražiocima azila", naveli su oni u saopštenju.Oni su rekli da se dokazalo da prakse koje podrazumevaju postavljanje žičanih ograda sa ciljem sprečavanja ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da pristupe teritoriji za sobom vuku posledice u vidu teških oblika kršenja ljudskih prava, guranja izbeglica "u ruke krijumčara", ali i do međunarodne odgovornosti različitih država pred Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima Ujedinjenih nacija."Ovakve prakse negativno se mogu odraziti i na dalji razvoj sistema azila u Srbiji koji je ozbiljno uzdrman restriktivnim merama koje su uvođene pre, tokom, ali i nakon ukidanja vanrednog stanja i lančano mogu dalje dovesti do usporavanja procesa evropskih integracija i ispunjavanja obaveza iz poglavlja 23 i 24", kazali su.

Oni dodaju da postavljanje žičanih ograda dovodi i do jačanja ksenofobičnog sentimenta u društvu i podsticanja govora mržnje i utiče na jačanje predrasuda i izgradnju negativnih stavova prema izbegličkoj populaciji."IDEAS poziva nadležne organe da na izbalansiran pristup štite javni interes koji u svojoj osnovi ima i zaštitu suvereniteta i bezbednosti Republike Srbije, i zaštitu javnog zdravlja njenog stanovništva, ali i zaštitu ljudska prava svih osoba koja borave na njenoj teritoriji ,bez obzirana njihovo poreklo, rasu, veru ili nacionalnost", stoji u saopštenju.https://twitter.com/APC_CZA/status/1293865742153261056Podsetimo, Srbija je na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa počela postavljanje žičane ograde, koja bi trebalo da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u lokalnoj samoupravi u Preševu.Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo na jugu Srbije, udaljenoj od Beograda 380 kilometara, rekao je za RSE da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU)."Mislimo da je ograda u funkciji dodatnog osiguranja granica zemalja van EU od izbeglica, koje će eventualno ponovo masovno krenuti takozvanom Balkanskom rutom", rekao je Arifi.Kako je za Nova.rs izjavio Gordan Paunović iz organizacije Info Park, ako se ispostavi da su započeli radovi na izgradnji ograde namenjene zaustavljanju migranata i izbeglica "to znači da Srbija radikalno menja smer načina kako upravlja migracijama u Srbiji, pristupajući taboru država kao što su Mađarska ili Hrvatska koje ne biraju nasilna sredstva da spreče iregularne prelaske".“Naš problem sa ovim pristupom je što on neće sprečiti prelaske i zaustaviti ljude, ali da postoji opasnost da Srbija stvori sliku kao neljudske države koja bira nasilne metode. Srbija mora da zadrži tranzitni karakter jer u njenim rukama nije rešenje ovog problema”, rekao je Paunović.Prvu žičanu ogradu zbog izbeglica podigla je Mađarska koja je, 2017. godine, na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.Severna Makedonija je 2016. godine dvostrukom žičanom ogradom obezbedila svoju južnu granicu prema Grčkoj, a prema zvaničnim podacima podignuto je 37 kilometara ograde visoke 2,5 metra sa žilet žicom na vrhu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram