Podeli
Foto:EPA-EFE/SANDER KONING

Pčelarima starijim od 65 ili 70 godina zabranjen je odlazak do svojih pčelinjaka, dok je mlađim zabranjeno da sa sobom povedu pomoćnike, bez kojih je selidba pčela na nove ispaše nemoguća. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živanović upozorava da će zbog toga mnoge pčele, koje su glavni oprašivači u prirodi, ostati bez hrane i na kraju uginuti, a na gubitku će osim njihovih vlasnika, biti i poljoprivrednici.

Živanović kaže da iako su stariji pčelari od ministra poljoprivrede i predsednice Vlade dobili odobrenje da u toku vanrednog stanja odlaze do pčelinjaka, ova odluka je ukinuta i pre nego što je zaživela. Kako kaže, trebalo je da do košnica odlaze tako što u svom dvorištu uđu u automobil i iz njega izađu tek kada stignu do pčelinjaka.

“U našem članstvu, većina je starosti preko 65 godina, preciznije 2818 pčelara koji gaje preko 160 hiljlada košnica. Većina tih ljudi ništa neće moći da uradi sa pčelama, neke pčele imaju hranu, neke nemaju, one koje su gladne uginuće”, objašnjava on.

Foto:EPA-EFE/ALAA BADARNEH

Razume brigu države, ali smatra da ukoliko bi se poštovali dogovori, štete od odlaska pčelara do košnica ne bi bilo, jer na livadama nema ljudi.

“Sve su zemlje dozvolile da pčelari idu na pčelinjake – Austrija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Republika Srpska, Crna Gora, Novi Zeland. Pčelari tu imaju prioritet jer razumeju šta im one znače”, objašnjava Živanović za Nova.rs.

Onemogućeno i premeštanje košnica

Osim starijih pčelara, problem imaju i oni mlađi, jer im se, uprkos dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede i MUP-om, ne odobrava da noću izađu na košnice sa pomoćnicima. To odobrenje im je neophodno, kako bi obavili premeštanje košnica, posao koji se, kako objašnjava Živanović, obavlja isključivo noću.

“Živim u Aleksincu, sneg je ovde trenutno 10 santimetra, pčele ne snegu nemaju šta da jedu. Ni vremenske prilike nam trenutno ne idu na ruku, bagrem je u nižim oblastima izmrzao, a on je pčelama glavna paša. Treba organizovati selidbu”, ističe on i objašnjava da to pčelar ne može da izvede sam, jer je potrebno da neko vozi kamion, nekoga da diže košnice.

Prema njegovim rečima, 45 odsto pčelara inače seli pčele, a kada je loša godina, kakva se očekuje, tu potrebu ima i veći broj njih.

Foto:EPA-EFE/Gyorgy Varga

“Bila je procvetala dženarika i crni trn – to su one prve paše koje daju polen pčelinjem društvu i sad je odjednom zahladnelo, biljke su se smrzle. Ukoliko pčelari uskoro ne dohrane pčele, matice neće više polagati jaja, a postojeće leglo će trošiti hranu iz košnice i na kraju će doći do uginuća”, objašnjava on.

Ugroženi prihodi pčelara, ali i poljoprivredika

Živanović naglašava da pčelarstvo za mnoge starije vlasnike predstavlja značajan izvor prihoda, na koji sada neće moći da računaju. On upozorava da štetu neće trpeti samo pčelari, već da će se to odraziti i na mnoge poljoprivrednike.

“Danas ako nemate pčela onda nemate prinos, biljke ne mogu da se razmnožavaju. Većina biljaka je strano-oplodna, znači traži da pčela donese polen sa druge biljke”, kaže i podseća da je nekada bilo više drugih insekata koji su oprašivali biljke, ali da su nestali usled primene pesticida.

“Zbog toga su pčele danas apsolutno dominanatan oprašivač biljaka. Da nije pčelara, i one bi bile pobijene”, zaključuje on.

Pčele “zarađuju” više za poljoprivrednike nego za svoje vlasnike

U Velikoj Britaniji su 2004. i 2006. godine sprovedena istraživanja koja su pokazala da jedno pčelinje društvo ukupno doprinese široj društvenoj zajednici 1200 evra godišnje, kaže presednik presednik SPOS-a Rodoljub Živanović.

“Od toga 1 do 1.5 posto je prinos za pčelara, sve ostalo je vrednost od oprašivanja poljoprivrednih kulutura, i oprašivanja divljih kulutra, tj. biljaka u prirodi koje su deo nečijeg ciklusa ishrane, bilo domaćih bilo divljih životinja. Toliko se gubi kada jedna košnica nestane u jednoj godin”, objašnjava on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram