Zagađenje vazduha, uništavanje prirodnih resursa, ugroženost reka, jezera preplavljena đubretom - to su problemi koji u poslednje vreme dižu Srbiju na noge. Ekološke katastrofe pre će dovesti do protesta, nego stranačke priče i političke igre. Svako malo stižu nam informacije o tome da je Beograd u svetskom vrhu po zagađenosti, guše se i Smederevo, Bor... Sve bi to trebalo da budu dovoljni razlozi za to da Filip Radović ne bude više direktor Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), ali nisu. Umesto njega, smenjeni su njegovi saradnici, oni koji se ne slažu sa pojedinim odlukama i oni koji su osvedočeni borci za bezbedan vazduh i čistu životnu sredinu.
Bez funkcije u novoj vladi ostao je nekadašnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, ali prvi čovek SEPA Filip Radović nije, on i dalje volšebno opstaje.
Ime direktora Agencije za zaštitu životne sredine široj javnosti zaparalo je uši proteklih nedelja, kada su se pojavile vesti o smeni ljudi iz njegove Agencije, ali i o nepravilnostima u radu tog vladinog tela, malverzacijama na koje je ukazao i Državni revizor.
Osim problematične ekološke situacije u zemlji – reka u cevima i vazduha koji se vidi, tu su i tri poslednja događaja i saznanja zbog kojih bi Radović trebalo da bude smenjen, kada već sam ne ume da ode.
U toku proteke tri godine, koliko je Milenko Jovanović bio načelnik odeljenja za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji značajno je unapređeno – ne samo što su postavljene nove merne stanice, već je i pouzdanost prikupljanih podataka sa postojećih povećana sa 22 na 85 odsto. Taj čovek je nedavno dobio otkaz, verovali ili ne, uz obrazloženje da su merne stanice „nedopustivo zapuštene“.
Disciplinska komisija Agencije za zaštitu životne sredine, donela je Rešenje po kome Milenku Jovanoviću, zbog “teške povrede radne dužnosti”, prestaje radni odnos u Agenciji u kojoj je bio zaposlen još od njenog osnivanja. Kao glavni razlog za to, navedeno je da Jovanović nije obezbedio adekvatno održavanje i zaštitu većine mernih stanica, koje su „nedopustivo zapuštene“.
Jovanović smatra da je otkaz dobio zato što se suprotstavio direktoru Agencije zbog menjanja kriterijuma za ocenu kvaliteta vazduha.
Podsetimo, janvost je početkom decembra saznala da je Agencija za zaštitu životne sredine bez najave i objašnjenja promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha, pa je tako je vazduh koji je do nedavno bio ocenjen kao zagađen, postao prihvatljiv.
To, međutim, kako je rekao Jovanović, nije bila jedina promena, već su kriterijumi menjani četitiri puta, a da on nije ni obavešten, a kamoli konsultovan.
Prve izmene parametara na zvaničnom sajtu otkrio je, kako je rekao za Insajder, slučajno u oktobru prošle godine. Slučajno je u to vreme došlo i do smene ministara.
Što se njegovog slučaja i otkaza tiče, time se trenutno bavi žalbena komisija Vlade Srbije i njegovi pravni zastupnici.
„U tom postupku je, a to mogu da kažem sa svojih 38 godina iskustva rada u državnoj službi, prekršena i procedura i suština. Sve je tu laž koju je očigledno organizovao direktor“, rekao je Jovanović.
Doskorašnji načelnik odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem u Agenciji za zaštitu životne sredine Dejan Lekić kaže za Nova.rs da je rešenje o smeni dobio bez najave i to nakon što se više puta protivio izmenama kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha i pružio podršku kolegi Milenku Jovanoviću, koji se zalagao za istu stvar – adekvatno izveštavanje o zagađenju vazduha u Srbiji.
Čovek koji je napravio sajt Agencije za zaštitu životne sredine na kom građani mogu da prate nivo zagađenja vazduha u realnom vremenu i nađu mnoge druge značajne informacije o stanju životne sredine, nedavno je prebačen na radno mesto nižeg ranga i to, kako kaže, bez ikakve najave i obrazloženja.
“Bio sam na mestu višeg savetnika u državnoj upravi 19 godina, sa najvišim ocenama, da bi nedavno bio degradiran jer navodno ne zadovoljavam kriterijume”, priča za Nova.rs Lekić koji je po obrazovanju diplomirani inženjer i magistar veštačke inteligencije.
Kako kaže, bez i jednog “doviđenja” sa mesta načelnika za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine prebačen je u grupu za unapređenje i obrazovanje inspektora za korišćenje softvera, u kojoj iznad sebe ima rukovodioca grupe, načelnika odeljenja, pomoćnika ministra.
Prekršajni sud u Beogradu pokrenuo je krajem prošle godine postupak protiv Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). U pitanju je dugo odlagana reakcija na zahtev Državne revizorske agencije (DRI) koja je u toku 2016. godine utvrdila brojne nepravilnosti u radu Agencije, u koje spada protivzakonito angažovanje radnika na osnovu PP ugovora, skrivanje donacija vrednih više od 11,5 miliona dinara, davanje dobavljačima veće sume novca od ugovorene, kao i sprovođenje protivzakonitih javnih nabavki.
Prekršajni postupak usledio je čak dve i po godine nakon što je DRI to zatražila, i to nakon što je izvršila kontrolu poslovanja i finansijskih izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine za 2016. godinu.
U izveštaju, koji je DRI objavila u decembru 2017. godine, navodi se da je SEPA donacije u iznosu od 67.629.000 predstavila kao prihod iz budžeta. Pritom je sakrila da je ukupna suma donacija bila veća za 11.600.000 dinara – dakle taj novac je ostao neprijavljen.
Dok je DRI pri analizi finansijskih izveštaja uočila ukupno četiri nepravilnosti srednjeg prioriteta, spisak nepravilnosti koji je pronašla prilikom analize samog poslovanja je znatno duži – čak 13 visokog prioriteta.
Iz izveštaja se vidi da je Agencija u toku 2016. godine imala između 14 i 23 radnika koji nisu bili zaposleni na neodređeno, a taj broj ne bi smeo da bude veći od 10, što je 10 odsto zaposlenih za stalno u toj državnoj agenciji.
SEPA je pritom sa 14 radnika zaključila 30 ugovora o privremenim i povremenim poslovima (PP) u trajanju dužem od 120 radnih dana, što je takođe protivzakonito. Angažovanim radnicima je na osnovu toga isplaćeno ukupno 5.856.000 dinara bruto nadoknade.
I to nije sve, već je Agencija sa 22 radnika zaključila 53 PP ugovra, pri čemu oni nisu dostavili nikakav izveštaj o radu, zbog čega im je Agencija bez adekvatne računovodstvene dokumentacije isplatila ukupno 14.123.000 dinara.
Zanimljivo je i da je SEPA u toku 2016. godine za usluge mobilne telefonije, održavanje računarske i komunikacione opreme i nabavku ekstra čistih gasova za laboratoriju, dobavljačima platila čak 1.730.000 dinara više od ugovorenih vrednosti, od čega čak 1.152.000 za telefonske usluge.
Kako je detaljno objašnjeno u izveštaju, Agencija je dobavljaču „Telekom“ Srbija umesto ugovorene vrednosti od 720.000 dinara u toku 2015. i 2016. godine uplatila ukupno 1.872.000 dinara. Dakle, čak 2,6 puta više od ugovorenog.
To nije jedini naveden slučaj u kom je za usluge platila iznos veći od ugovorenog, a pobrojani su i slučajevi u kojima je nešto plaćano samo na osnovu okvirnih sporazuma, bez zaključenih ugovora, kupovano bez obavezne javne nabavke, kao i da su neke javne nabavke bile raspisane pre dozvoljenog roka.
Nakon uočenih nepravilnosti Državna revizorska agencija uputila je preporuke na koje je SEPA imala obavezu da u roku od 45 odgovori.
DRI očigledno nije bila zadovoljna sprovedenim ispravkama, zbog čega je 24. maja 2018. godine sudu poslala zahtev za pokretanje prkrešajnog postupka protiv Agencije, na koji je Prekršajni sud reagovao tek krajem prošle godine.
V. d. direktor Agencije Filip Radović je u odgovoru Prekršajnom sudu naveo da je postupak zastareo, kao i da je DRI ispustila da u sve uključi Upravu za javne nabavke.
Postojanje ovog postupka protiv Agencije i Radovića obelodanjeno je nakon skandala koji je izbio zbog neutemeljenog snižavanja kriterijuma po kojima se vazduh označava kao zagađan ili prihvatljiv. Nakon toga je usledilo i otpuštanje dugogodišnjeg načelnika Odeljenja za zaštitu vazduha Milenka Jovanovića, koji tvrdi da je do toga došlo upravo zato što se protivio pomenutoj promeni kriterijuma.
Nismo ni istražni organi, nismo ni sudije, utvrđivanje odgovornosti je njihov posao. Ipak, postoje stvari koje se vide golim okom i stvari koje nas štipaju za grlo – zagađen vazduh, jezera puna đubreta, mini hidrocentrale koje isušuju reke… Nakon ovakvih „uspeha“ na čelu SEPA, kao i otpuštanja onih koji se svemu tome protive, vreme je za smenu direktora Radovića, pošto on očigledno ne ume da štiti životnu sredinu, već isključivo sopstvene interese.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare