"Nije lako baviti se naukom u Srbiji, ali ni u drugim, bogatijim zemljama, a verujte da znam, probao sam. Vratio sam se i nije mi žao" priča za Nova.rs docent dr Marin Jukić, sa Farmaceutskog fakulteta, jedan od dobitnika prestižne nagrade "International Medis Awards" za izuzetna dostignuća u oblasti medicine i farmacije u Ljubljani.
Koliku vrednost i značaj ima rad doktora Jukića, govori podatak da je ovu nagradu osvojio i 2018. i 2019. godine, a smatra se najboljim istraživačem u oblasti farmacije srednje i jugoistočne Evrope. Zahvaljujući njegovom istraživanju o lečenju depresije, Američka agencija za lekove je 2020. promenila preporuku u propisivanju terapije leka „escitalopran“. Njegovi radovi proglašavani su za najbolje na Univerzitetu u Beogradu tri godine za redom, do 2019. do 2021. Aktivno učestvuje u Evropskom Koledžu za Neuropsihofarmakologiju, a vodi projekte čija je ukupna vrednost od oko 700 hiljada evra i na svojim istraživanjima zapošljava čak pet doktoranata.
A ove godine se našao među četiri srpska naučnika/naučnice koji su izabrani od 229 istraživača iz osam evropskih država, dok je u finale ušlo 19 najboljih radova objavljenih u prestižnim medicinskim časopisima.
Doktor Jukić se u farmaciji bavio procenom rezultata aktivnosti haplotipa CYP2D6, što je jedan od najvažnijih enzima uključenih u metabolizam lekova u našem organizmu.
„To je enzim koji je jako važan za metbolizam jer preko njega ide 40 odsto lekova u kliničkoj praksi. Svaka osoba nosi različite forme gena, od kojeg zavisi da li će se neki lek nagomilavati ili će ga biti nedovoljno u organizmu. Cilj mog istraživanja je objašnjenje šta je kom pacijentu potrebno za lečenje pojedinih bolesti u odnosu na to koliko brzo organizam metaboliše lek. Ako brzo metaboliše, lek ne razvija željeno dejstvo. Ukoliko sporo metabioliše, dolazi do nagomilavanja leka u organizmu“, objašnjava u razgovoru za Nova.rs. doktor Jukić.
farma
Da bi se odredila savršena doza za svakog pacijenta, potrebno je da se odredi genotip, što se radi PCR testom.
„Ako pacijent brzo metaboliše lek, onda terapija ne može da deluje kako treba. A opet, ako ga sporo metaboliše, dolazi do nagomilavanja leka, a to vodi ka toksičnim, neželjenim efektima. Poenta personalizovane medicine je upravo doziranje. Potrebno je da pre nego što pacijent dobije lek, doktor zna kako da ga dozira, u zavisnosti od organizma, odnosno metabolizma, obolelog. Lekar treba da zna da li pacijent pripada grupi brzih ili sporih metabolizera“ kaže naš sagovornik sa Farmaceutskog fakulteta.
Cilj je, ističe dr Jukić, da rezultati istraživanja postanu deo kliničke prakse.
„Nagradu sam dobio za otkrivanje Zvezde41, a to je izoforma koja se nalazi na haplotipu CYP2D6. Ta forma vodi ka sporijem metabolizmu. U poslednjih 20 godina u nauci se vodi debata o tome da li je važno kako nečiji metabolizam sprovodi lek, a moj rad je rešio tu debatu. U ispitivanju je učestvovalo 4.700 pacijenata sa tri različita supstrata, kod kojih smo izmerili koliko ta izoforma utiče na metabolizam. Videli smo da su nosioci Zvezde41, spori metabolizeri. Ova metoda smanjiće vreme lečenja pacijenata, moguće greške u propisivanju terapija, a takođe će znatno umanjiti i finansijske troškove“ naglašava dr Jukić.
Sedam godina je radio u inostranstvu, a onda se vratio u Srbiju.
„Bavio sam se naučnim radom u Izraelu tokom četiri godine, a potom i u Švedskoj tri godine. Međutim, kada su me pozvali u Srbiju da radim na projektima, i kada sam shvatio da je moj rad ovde prepoznat, odmah sam se vratio. U bogatijim zemljama su bolji uslovi što se tiče opremljenosti, ali je velika konkurencija i teško je dobiti finanasije. U Švedskoj su recimo kupili magnetnu rezonancu za pacove, koja košta 28 miliona evra. Mi to sigurno nećemo kupiti uskoro. Ipak, to je njihovo ulaganje u nauku za narednih nekoliko decenija“.
Nauka je uvek gladna novca, ističe dr Jukić, ali tek kad je industrija primeni ima smisla, do tada je neprofitna.
„U nauci vam je uvek potreban donator, a njih nije lako naći ni u Srbiji, ni u drugim državama. Imam trenutno otvorene ponude za Austriju i ponovo za Švedsku, i stalno vagam, da li da odem. Ipak, za sada ostajem, jer ovde imam sve što mi je potrebno“, zaključuje doktor Jukić.
Dobitnici nagrade za 2021. godinu
Podsetimo, pored Marina Jukića, dobitnice nagrade iz Srbije su i Aleksandra Tomić Pešić za oblast neurologije, Marija Vukoja za intenzivnu medicinu i anesteziologiju i Gorica Ristić za reumatologiju.
„Većina građana ne razume ovo što radimo, ali je bitno da budu informisani da i naši naučnici dolaze do značajnih otkrića. Postoji veliki broj ljudi kod nas koji ne zaostaje za svetom što se tiče nauke, a često smo i bolji od onih u bogatijim zemljama“, kaže doc. dr Marin Jukić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare