"Besan sam jer Tramp laže i stalno krši zakone, a nije ni legalno izabran za predsednika": Holivudski glumac Džon Sevidž za Nova.rs o filmu, politici, podelama i Srbiji

Kao glumcu glavni zadatak mu je oduvek bio da podeli sebe s publikom. Vodio se time da je neophodno u životu da imamo vere. A i da delić te vere može da bude i gledanje filmova.

I posle gotovo šest decenija u poslu američki glumac Džon Sevidž i dalje gaji ogromnu ljubav spram filma, priznaje u razgovoru za Nova.rs, dodajući kako je svestan da su neka njegova filmska ostvarenja mnogima "promenila živote". A njih je pregršt.

Ovaj glumac rođen na Long Ajlendu, koji je krajem avgusta proslavio 77. rođendan i to nigde drugde do u Herceg Novom, u kojem je prvi put boravio kako bi u okviru 39. Montenegro film festivala održao razgovor i predstavio knjigu "Savage Life and Art", koju je o njemu priredio Nemanja Sarač, iza sebe ima čak dvestotinak naslova.

Debitovao je na velikom platnu daleke 1969. godine, a ređali su se u bogatoj karijeri kultni naslovi poput "Lovca na jelene", "Kose", "Marijinih ljubavnika", "Salvadora", "Uradi pravu stvar", "Poslednje mere"… Radio je s najvećim sineastima, od Miloša Formana, preko Majkla Ćimina i Olivera Stouna, do Frensisa Forda Kopole i Andreja Končalovskog, a glumačko umeće pokazao je, osim na filmu, i u pozorištu, te ovenčan brojnim priznanjima za svoj rad. Poslednjih godina čest je gost Srbije, a čak je i igrao u domaćim filmskim ostvarenjima Darka Bajića "Bićemo prvaci sveta" i Predraga Jakšića "Povratak".

Cenimo kulturne razlike

- Kada sam prvi put bio u Novom Sadu, stvarno sam pomislio: "Preseliću se tamo". Jer, zaista, prelep je grad. Srbija, takođe, bar tamo gde sam bio. Ali, moram priznati da sam krajem avgusta bio oduševljen i Jadranom. Samo biti na Jadranskom moru, u Herceg Novom, stvarno je prelepo. Videti tu kulturu, nasleđe, stare zgrade, kamenje - to je veoma uzbudljivo.

Stalno spominje Srbiju, i ovde je, kako se seća glumac za Nova.rs, boravio u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Vrnjačkoj Banji… I svaki dolazak ovde ostao mu je urezan u sećanje.

- Ne samo da sam stalno dolazio u Srbiju, već sam tu snimio i film, zasnovan na srpskoj priči. I sa glumcima i glumicama, sa kojima sam tada radio, i dalje komuniciram, ostali smo u kontaktu. Jedna od njih je Dijeta Bosnijak, sjajna glumica. I uvek sam voleo to, da otkrivam nove krajeve ovog dela sveta i provodim tu i vreme. I takođe sam voleo da otkrivam priče koje se tiču zajednica u ovoj zemlji. I kao glumac, kao Amerikanac. Ponekad mislim da je stvarno dobro pomoći najpre sebi, a onda i drugima, neupućenima da se dimenzije života malo bliže razumeju. Toliko je kultura na svetu pomešano, ali mnogi ljudi to, nažalost, niti znaju, niti prepoznaju - smatra glumac.

I otuda je, dodaje Sevidž, najbolji način da se jedna, dotad nepoznata kultura upozna ukoliko ste "u njoj".

- Znate, kada vas pozovu na italijansko venčanje, pa ono može da traje i po tri dana (smeh). I to je za divljenje. Ali to je i način da bliže upoznaš sve. Znam da, nažalost, mnogi mlađi ljudi to jednostavno danas sebi ne mogu da dozvole. Naročito u Americi, jer život tamo tako neumitno ide, da možeš potpuno da se pogubiš. Mislim da je jedan od glavnih problema s kojim se sada suočavamo to što ne želimo da uvidimo, prepoznamo i cenimo kulturne razlike.

Kao jedan od većih problema današnjice holivudski glumac vidi i prisvajanje prava drugih ljudi, umesto da im se oda priznanje. Jedan od primera za to jesu indijanska ili afroamerička zajednica u njegovoj zemlji:

- Svi oni su služili svojoj zemlji, spasili mnoge živote, pa i umrli za svoju domovinu. I, umesto da budu ovenčani najvišim priznanjem koje jedan čovek u Americi može da dobije - Medaljom časti, sve je obrnuto. Jer, jedan beli čovek je odlučio da kaže - ne. Nažalost, on je taj kom je data moć da poništi zasluge svih onih koji su drugačije boje kože. Znate li vi koliko me samo to ljuti. I mnoge moje prijatelje, jer to je moja, naša zemlja. Svi smo bili unisoni u stavu da bi ta nagrada trebalo da se dodeljuje pravim ljudima, onima koji su služili svojoj zemlji. Kad ono…

Čemu služi Ustav?

A upitan kako se danas oseća kao Amerikanac, kada je njegova zemlja direktno ili posredno uključena u konflikte širom sveta, Džon Sevidž odgovara:

- Ludo je danas, u 21. veku čuti reč rat. Imamo napisane zakone i zna se šta u njima stoji kada je posredi rat. Ali ne, neko ko vodi jednu zemlju kaže samo: "Ne, ne moramo se pridržavati zakona". Pa, čekaj malo. Ako SAD ima Ustav - čemu on služi? Ja sam se oduvek zalagao za to da moja zemlja ima strukturu, da ima zakone koje će razmatrati članovi Predstavničkog doma Kongresa SAD, a zatim za njih glasati oni u Senatu. Dakle, da će se proći kroz čitav proces glasanja i aminovati sve akcije. Ali, ne, neko jednostavno ne želi da prizna te glasove. Pa, naš predsednik, Donald Tramp nije legalno izabran. Tako ja mislim. Poenta je da ovde neko laže. Neki, očigledno, ne poznaju zakone sopstvene zemlje, ili ne žele da to priznaju. I šta sad da radimo - pita glumac.

Nadovezuje se na to opaskom da se zakoni donose kako bi se izgradio pravni sistem:

- A da li Tramp želi da ima svoj Vrhovni sud? Jer, on krši zakon u sprezi s nekim ljudima stalno. Nemam reči, zaista. Ne želim da zvučim razjareno, besno, ali jesam. Jer, imamo toliko ljudi u mojoj zemlji koji zaista vredno rade da održe strukturu zdravom i da idu napred u ovim teškim vremenima. Sve ovo što se dešava sa naftom je pogubno, uništava naš svet, a zagađenje samo izaziva klimatske promene. Kada mi neko kaže: "Oh, to nije ništa strašno" ili "Ma ne, nije baš tako" ili najgoru rečenicu - "To je samo priroda", razbesnim se. Pa, uništavamo našu planetu i, da, to se može dokazati. Sve ovo traje još od četrdesetih godina prošlog veka. Mnogi su zaboravili na upozorenja doktora o štetnim posledicama upotrebe uglja. Koliko je samo bolesti i smrti izazvao ugalj. Koliko je samo njih, "zarobljenih" sa svojom decom u malim sobama, tik do rudnika, pokušavalo da se zagreje zimi ugljem…

Delim sebe s ljudima

Bliže se značajne godišnjice dva velika filma, koja su obeležila Sevidžovu karijeru, "Lovca na jelene" i "Kose". I gotovo pet decenija od premijere angažovanog Ćiminovog, odnosno Formanovog filma Džon Sevidž smatra da je danas potrebno više takvih, autorskih ostvarenja:

- Ne treba sve da se svodi na zabavu ili crnu hroniku, što klinci danas u Americi upijaju. Moramo da se oslonimo na jake priče, i ima mnogo onih koji žele da predstave svoje storije. Mladi ljudi imaju toliko toga da doprinesu ovom našem svetu i neophodno je pružiti im šansu - apeluje glumac.

Osvrće se na kraju i na knjigu o sebi iz pera Nemanje Sarača "Savage Life and Art":

- Ne vidim da ima mnogo ovakvih knjiga o filmskom biznisu, o glumcima. A ja sam glumac, i s ljudima delim sebe. Ova knjiga je sklopljena tako dobro, rekao bih da je to knjiga, pre svega, o filmu. A ja sam deo filma. Radio sam tokom karijere na mnogo različitih filmova i s mnogo različitih ljudi. I taj moj rad sa rediteljima, snimateljima, direktorima fotografije, glumcima je impresivno predstavljen. Smatram intimno da je jedna od najvažnijih stvari u našem svetu danas da donosimo priče koje nisu samo zabavne i ne donose veliki novac. Kad vidim neki divan, moćan film, koji će publika s pažnjom ispratiti, a neće ustati i otići usred projekcije, jer im je predugačak, nema lepšeg osećaja. Moć filma je čarobna - zaključuje Džon Sevidž.