Znate li koji praznik slavimo danas i zašto?

Nakon četiri godine ratovanja, 11. novembra 1918. godine, u 5.45 sati ujutru potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, piše N1.

Simbolično, počelo je da se primenjuje od 11 sati istog dana, s toga i rečenica: "jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca".

S jedne strane Nemačka i Austrougarska, a s druge sile Antante - Rusija, Francuska i Velika Britanija - na čijoj se strani borila i sama Srbija.

Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske, na liniji ratovanja, u železničkom vagonu u blizini mesta Kompjenj.

Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš - čiji je, inače, bio i vagon u kojem je potpisan - predviđao je prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.

Primirje je prvobitno isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni završetak rata postignut je tek naredne godine kada je potpisan Versajski sporazum, 28. juna.

Obeležavanje u svetu

U zavisnosti od države, praznik nosi naziv Dan primirja ili Dan sećanja, a u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1954. godine, kao Dan veterana.

Prvo obeležavanje ovog praznika desilo se u Velikoj Britaniji, odnosno već na prvoj godišnjici 1919. godine.

U Francuskoj je Dan primirja prvi put obeležen 1920. godine, a postao je državni praznik 1924. godine.

Samo obeležavanje ovog dana pretežno za cilj ima odavanje počasti vojnicima koji su poginuli u Prvom svetskom ratu.

Srbija - tek od 2012. godine

U Srbiji se ovaj praznik prvi put obeležio 2005. godine, na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama, a od 2012. se obeležava kao državni praznik i tada je neradan dan.

Kako je prethodno za N1 izjavila istoričarka Dubravka Stojanović, iako se više od decenije obeležava ovaj dan, većina ljudi u Srbiji ne zna šta taj dan obeležava - a "to je prava slika ove države".

"Praznici nisu tu da se ne bi radilo ili da bi uvili prvu sarmu, praznik je tu da se pošalju određene poruke i vrednosti. Vi preko ovog praznika možete da pošaljete ogroman broj vrednosti, kada je Srbija pobednički stajala rame uz rame sa Britanijom, Francuskom, SAD, ali vi u stvari ne znate koju poruku hoćete da pošaljete, jer ovde nije jasno da mi hoćemo da idemo u Evropu, pa samim tim nisu dobrodošli ni ti saveznici", ocenila je prošle godine na ovaj dan.

Dodala je tada da taj datum označava i put ka stvaranju Jugoslavije, a da je to "danas neprijateljska država, pa da onda opet ne znamo koju poruku hoćemo da pošaljemo".

Stojanović je istakla da je Dan primirja u Prvom svetskom ratu praznik mira u današnjoj Evropi i da se odaju ogromne počasti svima koji su pali u Prvom svetskom ratu u Londonu, Parizu...

"U Parizu je svake godine vojna parada na čelu sa predsednikom. To jedan od najvećih praznika, uz naravno 8. i 9. maj, koji mi takođe ne proslavljamo, jer ne znamo ni ko je stvarni pobednik u tom ratu. Mi nismo završili ni Prvi ni Drugi svetski rat, a kamoli ratove devedesetih", ocenila je ona tada.

Simbol - Natalijina ramonda

Amblem Dana primirja u Srbiji sastoji se od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks.

Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana - u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.

Ime je dobila po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića - Sava Petrović.

Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika, podseća N1.