Šta je Komisija otkrila o "zvučnom topu": Tužilaštvo unapred odlučilo da nije korišćen, od BIA tražili proveru 154 građana koji su govorili o njegovoj upotrebi

Predmet "Zvučni top" Više javno tužilaštvo preuzelo je od Prvog osnovnog javnog tužilaštva, a tiče se događaja od 15. marta 2025. godine kada je u Beogradu održan protest "15 za petnaest", kada je jak zvuk, nalik zvuku motora aviona, prekinuo odavanje pošte nastradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

U izveštaju komisije navodi se da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu izrekao privremenu meru kojom je Republici Srbiji ukazano da spreči dalju upotrebu zvučnog oružja na budućima protestima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu donelo je službenu belešku od 11. septembra 2026. godine, kojom je odlučilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, odnosno da 15. marta 2025. godine nije korišćen „zvučni top" niti neko drugo „sonično oružje". U istoj belešci istaknuto je da su navodi o upotrebi „soničnog oružja" tendenciozni i da ih pojedinci iznose u nameri da se destabilizuje država.

Komisija, međutim, ocenjuje da je ta odluka doneta unapred i da je čitav postupak bio usmeren ka njenom formalizovanju, a ne ka utvrđivanju istine.

Komisija u izveštaju navodi da u zaključivanju javnih tužilaca, potpisnika službene beleške postoje, "brojni propusti koji se ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju".

Pre svega, radi se o pristrasnom tumačenju činjenica kroz prenaglašavanje značaja pojedinih činjenica, a zanemarivanje onih koje ne potvrđuju unapred formiran stav obrađivača da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.

U nekim segmentima zaključivanja, navodi se, radi se o namernim logičkim greškama da bi se odbranio unapred formiran stav.

Iz sadržine službene beleške sledi zaključak da postupajući javni tužioci nisu preduzimali radnje sa ciljem da istraže događaj i utvrde da li je zvučni top upotrebljen, već kako bi formalizovali unapred donetu odluku da upotrebe nije bilo.

Kako je oštećenima onemogućeno pravo na prigovor

Jedan od najkonkretnijih pravnih nalaza Komisije tiče se načina na koji je predmet zaveden. Naime, predmet se sve vreme vodi u KTR upisniku, a protiv takve odluke o nepokretanju krivičnog postupka oštećeni nema pravo na prigovor, jer se odluke o nepokretanju postupka donose u formi službene beleške.

Imajući u vidu značaj i obim konkretnog predmeta, Komisija smatra da je pravilnom primenom Pravilnika predmet trebalo biti zaveden u KT ili KTN upisnik. U tom slučaju bi odluka bila doneta u formi rešenja o odbacivanju krivične prijave, protiv kojeg je dozvoljen prigovor oštećenog neposredno višem javnom tužiocu.

Načinom zavođenja predmeta, zaključuje Komisija, oštećenima je uskraćeno pravo na „delotvorno" pravno sredstvo, odnosno korišćenje pravnog sredstva je neopravdano ometano radnjama tužilaštva. To predstavlja povredu Evropske konvencije.

Markovićevi javni istupi pre odluke

Komisija posebno izdvaja ponašanje zamenika glavnog javnog tužioca Miodraga Markovića, jednog od potpisnika službene beleške. Njegova neobjektivnost, navodi se, manifestuje se i javno, pre donošenja odluke.

Tako je 19. juna 2026. godine, gostujući na RTS-u u specijalnoj emisiji "Dosije 'Zvučni top' – frekvencija straha", Marković izjavio da su pronađeni dokazi koji ukazuju na organizovanu pripremu simulacije upotrebe "zvučnog topa" 15. marta 2025. godine. Takođe je naveo da je tužilaštvo „podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja nadležnom organu u sastavu MUP-a, Službi za borbu protiv terorizma, koja je inače specijalizovana za terorizam i za ekstremizam i koja će, postupajući po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja, utvrditi identitet četiri grupe lica koji će posle toga biti procesuirani".

Na isti način Marković je postupio i tokom gostovanja na RTS-u 14. septembra 2026. godine, kada je upozorio osobe koje javno iznose stav da je bilo upotrebe „soničnog" oružja da u ime Višeg javnog tužilaštva u Beogradu može da garantuje da će sva ta lica biti procesuirana i da se niko od njih "neće izvući".

Time je, ocenjuje Komisija, javno kriminalizovao ispoljavanje ustavno zajemčene slobode izražavanja. Istom prilikom Marković je naveo: "Naš osnovni motiv je da damo svoj doprinos zaštiti ustavnog poretka Republike Srbije".

Komisija naglašava da, u odsustvu nepristrasnosti, Marković apsolutno zanemaruje da javno tužilaštvo sve svoje nadležnosti, uključujući i gonjenje učinilaca kažnjivih dela, vrši radi zaštite javnog interesa određenog zakonom. Javni interes, podseća se, ne obuhvata samo zaštitu ustavnog poretka već i zaštitu prava građana, kao što je pravo na slobodu izražavanja ili prava oštećenih krivičnim delom, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku.

Pogrešan uzrok - redari, prsluci i panika

Komisija se osvrnula i na objašnjenje iz službene beleške da je kretanje građana izazvao protokol povlačenja redara. To objašnjenje ocenjeno je kao „prilično neuverljivo" i kao primer logičke greške koja se zove „pogrešan uzrok".

Ta greška nastaje kada se proglasi da postoji uzročna veza između radnje (aktiviranje bezbednosnog protokola) i posledice (lančana panična reakcija), samo zato što se jedan događaj desio neposredno pre drugog.

U ponuđenom obrazloženju i dalje potpuno izostaje odgovor na ključno pitanje - da li je u kritičnom trenutku upotrebljen zvučni top. Takođe, deluje krajnje neuverljivo, navodi Komisija, da bi samo skidanje markera i presvlačenje prsluka obezbeđenja moglo samo po sebi da inicira tako naglu i lančanu paničnu reakciju prisutnih građana.

Komisija ističe da Više javno tužilaštvo u Beogradu dolazi do ovakvog stava uprkos izjavama oko 150 osoba koje su u izjavama datim u svojstvu građanina pred javnim tužilaštvom ili policijom navele da su osetile dejstvo soničnog ili akustičnog oružja. Tu su i mišljenje nemačkog stručnog tima „Earshot" i brojni drugi dokazi.

Tužilaštvo je propustilo da razjasni očiglednu kontradikciju između medicinske dokumentacije oštećenih i saglasnih iskaza svedoka koji potvrđuju dejstvo akustičnog sredstva, s jedne strane, i navoda iz akata državnih organa koji takvu upotrebu a priori negiraju, s druge strane. Umesto da razjasni ovu protivrečnost, tužilaštvo je prejudiciralo zaključak, jer je nedokazanu tvrdnju državnih organa uzelo kao nepobitnu činjenicu, zanemarujući materijalne dokaze koji je direktno opovrgavaju.

Na više mesta, navodi Komisija, političko opredeljenje autora snimaka ili kritičara koristi se kao argument protiv verodostojnosti njihovih navoda. Vrši se ocena motiva ili ličnosti, a ne analiza sadržine, autentičnosti i tehničkih karakteristika snimka. Isto važi za zaključke o organizovanom širenju dezinformacija, psihološkim operacijama i destabilizaciji države.

Posebno je problematičan, po oceni Komisije, način na koji je objašnjeno zbog čega građani uopšte imaju tegobe. Prema autorima službene beleške navedeno je posledica korišćenja zvučnih sredstava tokom protesta (pištaljki i raznih pirotehničkih sredstava), straha i uznemirenosti usled trčanja i panične lančane reakcije i lakših telesnih povreda usled nenamernog guranja i spoticanja.

Za Više javno tužilaštvo u Beogradu, konstatuje Komisija, očigledno nije bio moguć nijedan drugi uzrok tegoba i povređivanja osim onog na koji ukazuju sami građani koji su povređeni. Takođe, tužilaštvo nije objasnilo kako to da na drugim skupovima koje su organizovali studenti i građani nisu prijavljivane tegobe usled korišćenja zvučnih sredstava, iako su ona korišćena u istom obimu.

Tužilaštvo naredilo da BIA proveri 154 građana

Komisija otkriva i do sada malo poznat detalj: Više javno tužilaštvo u Beogradu obratilo se, odmah nakon preuzimanja predmeta od Prvog osnovnog javnog tužilaštva, 26. juna 2026. godine, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) sa zahtevom za proveru ukupno 154 građana koji su dali izjave o upotrebi zvučnog topa.

Od BIA je traženo da proveri da li se ova lica nalaze u evidencijama političkih partija i da li su povezana sa domaćim ili stranim nevladinim organizacijama, a sve u svrhu utvrđivanja elemenata krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

U predmetu u kome bi osnovni pravac rada trebalo da bude utvrđivanje činjenice da li je upotrebljen „zvučni top", tužilaštvo preduzima brojne aktivnosti i radnje usmerene protiv lica koja javno iznose stav da je akustično oružje upotrebljeno, zbog sumnje da su izvršila krivično delo. Konkretno, prikupljane su potrebne informacije od glavnog i odgovornog urednika portala Srbin.info, od predsednika Eko straže i drugih.

Naročito intenzivne i brojne dokazne radnje preduzete su prema Aleksandru Radiću - naredba za pretresanje stana i drugih prostorija, naredba za pretresanje opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi i drugo. Komisija ocenjuje da je to u potpunoj nesrazmeri sa mogućom kriminalnom opasnošću.

"Umesto da težište postupka usmeri na utvrđivanje odgovornosti za eventualnu upotrebu zabranjenih sredstava, tužilaštvo se u punom kapacitetu aktivira protiv pojedinca zbog javno iznete ocene, čime se krivično gonjenje svodi na sredstvo pritiska na one koji iznose kritičko mišljenje. Ovo ukazuje i na to da se fokus rada, umesto na rasvetljavanje samog događaja, preusmerava na zastrašivanje i procesuiranje onih koji javno govore o tome da je akustično oružje bilo upotrebljeno, navodi Komisija", navodi se.

Žrtve kao napadači na državu

Umesto da istražuje navode o potencijalnom ugrožavanju građana zvučnim topom, tužilaštvo čitav događaj tretira kao napad na državu, usmerivši fokus na političku pripadnost i građanski aktivizam samih žrtava i svedoka. Drugim rečima, korišćenje Ustavom zajemčenih sloboda izražavanja i udruživanja neosnovano je i zlonamerno tretirano kao subverzivna delatnost, čime je u potpunosti narušen princip objektivnosti i nepristrasnosti javnog tužilaštva.

"Tendencioznost u razmatranju dokaza ogleda se i u odnosu prema vojnom analitičaru Aleksandra Radiću. Umesto provere utemeljenosti njegovih izjava o korišćenju zvučnog topa, unapred se zaključuje da on propagira tu ideju uz najavu krivičnog progona. Ocena njegove komunikacije putem telefona i javno iznetih stavova u službenoj belešci sadrži lične diskreditacije i usmerena je na napad na ličnost, umesto na stručno osporavanje njegovih tvrdnji", navodi se u izveštaju.

Komisija podseća na standarde Evropskog suda za ljudska prava.

Istraga mora biti temeljna, što znači da nadležni organi uvek moraju uložiti ozbiljan napor da utvrde šta se dogodilo i da se ne smeju oslanjati na prerane ili neosnovane zaključke prilikom okončanja istrage. Da bi bila delotvorna, istraga mora biti podobna da dovede do identifikacije i kažnjavanja odgovornih lica.

U konkretnom slučaju, postupak očigledno nije vođen u pravcu identifikacije učinilaca eventualnog krivičnog dela, već isključivo kao sredstvo za opravdanje unapred donete odluke da nema osnova za pokretanje postupka.

Postupak i krivična prijava protiv Miodraga Markovića

Komisija predlaže da disciplinski tužilac podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka, saglasno članu 120. Zakona o javnom tužilaštvu, protiv javnog tužioca Miodraga Markovića i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović, zbog disciplinskog prekršaja kršenja načela nepristrasnosti i ugrožavanja poverenja građana u javno tužilaštvo.

Takođe, predlaže Disciplinskoj komisiji, odnosno Visokom savetu tužilaštva, da ukoliko pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je Marković učinio težak disciplinski prekršaj, pokrene postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Komisija je mišljenja da javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković treba da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Smatra se da je Marković, postupajući u predmetu izbegavao da svestrano razmotri i utvrdi činjenice, te da je grubo, uporno i javno ispoljavao tendencioznost u zaključivanju da 15. marta 2025. godine nije upotrebljen „zvučni top" niti neko drugo sonično oružje. Na opisani način, povreda principa nepristrasnosti u vršenju javnotužilačke funkcije prerasla je u prekoračenje službenih ovlašćenja i dužnosti u konkretnom predmetu.

Takvo postupanje, navodi se, ima odlike iskorišćavanja službenih ovlašćenja suprotno svrsi i nameni zbog kojih su ta ovlašćenja poverena javnom tužilaštvu, usled čega je nosilac javnotužilačke funkcije Marković teže povredio prava građana/oštećenih na skupu 15. marta 2025. godine.

Na kraju prvog dela izveštaja, Komisija predlaže i da nadležno javno tužilaštvo preduzme krivično gonjenje protiv Miodraga Markovića zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja.

Tokom postupka, predlaže se, treba ispitati po čijim nalozima je Marković postupao, odnosno da li je delovanjem starešine javnog tužilaštva stvorena ili učvršćena odluka da izvrši krivično delo za koje se podnosi krivična prijava.