18
Rat u Ukrajini počeo je pre šesnaest dana. Ukrajinsko-srpsku porodicu Proć sukob je zatekao u Lavovu, gradu na samom zapadu zemlje. Kada je čuo prve eksplozije, Marko je istog trenutka spakovao najosnovnije potrepštine i zajedno sa suprugom Julijom i sinovima Svjatoslavom i Tadejem krenuo put Srbije.
Ekipa portala Nova.rs razgovarala je sa izbeglom porodicom u Kuli, multikulturalnom bačkom mestu u kom živi Markov otac Ivan. Još uvek umorni, zbunjeni i potreseni zbog svega što se dešava u njihovoj domovini, članovi ove porodice odlučili su da podele iskustva koja, nažalost, ni građanima Srbije nisu strana.
Ukrajinac koji je rođen u Srbiji a koji je zasnovao porodicu u Ukrajini, objašnjava kako je došlo do toga da celu porodicu preseli u Srbiju.
„Čim je krenulo bombardovanje, čim smo saznali ujutru, bez razmišljanja smo pokupili stvari. Nismo hteli ništa da prepuštamo slučaju jer nismo znali kako će da se ti događaji odvijaju jer je već počelo bombardovanje Kijeva i ostalih gradova i ruske trupe su ušle u ukrajinsku teritoriju. Najviše smo se brinuli za decu pa smo se bez razmišljanja uputili ka Srbiji“, počinje razgovor Marko i dodaje da je u situacija u Ukrajini – sve lošija.
„Situacija se ne smiruje. Ukrajini preti humanitarna kriza jer puno stvari fali. Znate i sami, kad je ratno stanje, narod kupuje sve i svašta, pravi sebi zalihe, ne zna kako će i šta će biti sutra. Jako je teška situacija“, naveo je on, skrenuvši pažnju da Ukrajincima nedostaju najosnovnije potrepštine.
Deluje da je Marko staložen i racionalan. Ipak, jasno je da mu nije svejedno dok mu domovinu gaze agresorski tenkovi. Objašnjava zašto se odlučio baš za Srbiju.
„Vidite, najviše se ukrajinsko stanovništvo upućuje u susedne zemlje, Poljsku, Mađarsku, Slovačku, pretežno tamo gde imaju rodbinu. Mi smo se uputili u Srbiju jer sam ja rođen ovde. Bez razmišljanja smo se ovde uputili“, nastavlja Marko.
Dodaje i da se obratio za pomoć Komesarijatu za izbeglice u Srbiji, popunivši sve ankete, upite i zatraživši pomoć, međutim ono što ga i dalje brine, to je što sinovi Svjatoslav i Tadej nemaju zdravstvenu zaštitu.
„Za sada nema nikakvog konkretnog odgovora vezano za status dece. Još nismo uvek nismo dobili odgovor na pitanje šta ćemo sa njihovom zdravstvenom zaštitom2, požalio se Marko, inače diplomirani politikolog.
Ipak, dolazak u Srbiju probudio je emocije kod njega.
„Svi su nas primili srdačno. I Srbija je prošla krizu 1999. godine i ne samo tad već i ranije, za vreme građanskog rata. Mislim da srpski narod razume kad je teška situacija, kad je ratno stanje“.
Razgovoru se priključila i Julija, Markova supruga, dodajući da ni njoj nije bilo teško da se adaptira jer su ljudi u Srbiji izuzetno srdačni. Zahvaljuje i portalu Nova.rs na pažnji koju smo posvetili aktuelnoj krizi u Ukrajini.
„Hvala što ste došli da prikažete narodu pravu istinu i vidite kako živi ukrajinska porodica. Narod bi trebalo da ima direktna saznanja šta se tamo događa a ne samo da čuju neke pro-ruske političke medije koji ne pokazuju realnu situaciju i sliku u Ukrajini. Na današnji dan mnogi gradovi nestaju sa lica zemlje, preko četrdesetoro male dece je izgubilo život u sukobu. Ispostavlja se da su žrtve civili zapravo živi zid koji je iskorišćen u ovom ratu u kom ima mnogo stradanja.
Marko se osvrnuo i na reakciju Srbije na aktuelnu krizu.
„U početku je Srbija bila neutralna što se tiče te situacije ali konačno je krenula ta politika da izlazi u susret ukrajinskom narodu. Osudili su agresiju na Ukrajinu javno. Sankcije za sada nisu uveli Rusiji. Ne znam kako će se dalje ponašati prema ruskoj agresiji ali ako već postoji ta dobro utemeljena rusko-srpska diplomatija, možda bi Srbija mogla da iskoristi taj odnos da preusmeri rusku agresiju, da je smanji, da je stabilizuje“, ističe Marko.
Julija je prokomentarisala poziciju Srbije, pozivajući našu državu da iskoristi tradicionalno dobre odnose sa Ruskom Federacijom kako bi uticala na primirivanje situacije.
„Razumem prijateljske odnose između Srbije i Rusije ali te žrtve koje se sada iz dana u dan povećavaju govore da bi sankcije ili diplomatski pregovori pomogli da se žrtve smanje i da se dođe do primirja“, rekla je Ukrajinka.
Marko dodaje i da je Rusinska zajednica dosta bliska ukrajinskoj, te da su im pomogli u ovim trenucima.
„To je jedna nacija, jedan ukrajinski narod. Sarađujemo dosta dobro. Tu je i udruženje Rusina koje dosta aktivno sarađuje sa ukrajinskim organizacijama. Kreiraju zajedničke kulturne projekte koji dodatno učvršćuju saradnju. Daju nam podršku u ovim trenucima“, zahvalan je Marko.
Za kraj porodica Proć samo jednu želju – da se vrati kući, u neku novu Ukrajinu, u kojoj ne besni rat.
„Mi bismo želeli da se vratimo tamo jer smo tamo osnovali porodicu, tamo sam deset godina u zajedničkom životu sa suprugom. Kad se čovek navikne na neku sredinu, onda je to teško da promeni. Želeo bih da se taj rat završi što pre, da zapadne zemlje nađu kompromisno rešenje sa Rusijom jer ako se ovaj konflikt bude produžavao, raširiće se i može da pređe i na susedne države. Situacija mora da se smiri što pre“, rekao je Marko.
Bonus video: Rođaci Ukrajinaca koji žive u Srbiji strepe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
