Veliki školski čas – 80 godina od "krvave bajke"

Streljanje civila u Šumaricama smatra se jednim od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije.U znak sećanja na nevine žrtve svakog 21. oktobra u Šumaricama se održava jedinstvena antiratna manifestacija sa koje se upućuju poruke mira i apel da se zločin, koji se dogodio na početku Drugog svetskog rata pre 80 godina, nikada i nigde ne ponovi.Ove godine, senima žrtava prvi put se poklonio jedan visoki zvaničnik Nemačke, a venac je položila potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot. Do sada su u ime Nemačke komemoraciji prisustvovali ambasadori te zemlje u Srbiji.

‘‘Na ovom mestu želim da vam se izvinim, mada ne znam da li se za ovo što je ovde učinjeno uopšte može izviniti, ali vam dajem obećanje da ćemo živeti u prijateljstvu i poverenju, zajedno u jednoj evropskoj porodici, sećajući se onoga što je bilo i ne zaboravljajući ove žrtve‘‘ rekla je Klaudija Rot.Potpredsednica Bundestaga je izjavila da je zahvalna što joj je pružena prilika da u Šumaricama bude prisutna ‘‘kao Nemica‘‘ i naglasila da sve iz prošlošti, što su uradili njeni sunarodnici, može da stane u dve reči, zajedničke i za Aušvic i za Kragujevac,a to su - "Nikad više".Streljanje civila - odmazda za nemačke gubitkeVeliki školski čas u Šumaricama, održava se od 1957. godine u znak sećanja na civile koji su streljani u znak odmazde za gubitke nemačke vojske, u borbi koja se dogodila 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac, u kojoj je 10 vojnika poginulo, a 26 ranjeno.Nevini građani, među kojima i maloletni gimnazijalci, trebalo je da ispune ‘‘kvotu‘‘ strašne kazne koju je prema istorijskim dokazima osmislio glavnokomandujući general okupacionih snaga u Srbiji Franc Beme.

Njegova "presuda" glasila je – 100 civila za jednog ubijenog Nemca i 50 za svakog ranjenog vojnika.Ova strašna naredba je i izvršena, a smrti nisu bili pošteđeni ni maloletni učenici.Gimnazijalci i profesori izvedeni su iz svojih učionica, na ulici su hapšeni radnici, seljaci, prolaznici i "sve muško što se tog dana zateklo na ulici", zabeležili su hroničari. Svi su odvedeni u zloglasne topovske šupe u Šumaricama, odakle je malo ko uspeo da preživi nemački metak.Prema podacima Spomen parka "Kragujevački oktobar" za tri dana, od 19. do 21. oktobra, u Kragujevcu i okolnim selima streljano je oko 2.800 muškaraca i žena, među kojima je bilo 300 mladića i učenika, kao i četvoro romskih čistača čipela, uzrasta od 12 do 15 godina.

Preživelih sa streljanja više nema, a poslednji koji je izbegao tragičnu sudbinu, Dragoljub Jovanović, preminuo je pre tri godine u 94. godini života. Kada je izveden na streljanje imao je nepunih 17 godina, a u masovnom egzodusu zadobio je 11 rana.Molebanom koji se održava u Šumaricama, svakog 21. oktobra, odaje se pošta nevinim žrtvama, a potom se scensko-umetničkim programom šalje antiratna poruka celom svetu.Ove godine na Velikom školskom času izvedena je poema "Crni dani" Duška Radovića, prva poema namenski pisana za tu manifestaciju, a koja je izvedena 1971. godine.Dramski prikaz režirao je Dragan Jakovljević , a poemu su izveli glumci Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca.Državnu delegaciju na Velikom školskom času predvodio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz prisustvo ministara Branka Ružića, Nebojše Stefanovića, Darije Kisić Tepavčević i Gordane Čomić. Vence kraj humke streljanim đacima položili su predstavnici Vojske Srbije, Skupštine grada, verskih zajednica, SUBNOR, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.U Srbiji se 21. oktobar od 2012. godine obeležava kao državi praznik i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.BONUS VIDEO: 80 godina od stradanja u Đumaricama: Poslednja fotografija streljanih kragujevačkih profesora i đaka

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=80godinaodstradanjaposlednjafotografijasterljanihkragujevakihprofesoraiaka-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2578428"]