Foto: Nova.rs

U kragujevačkim Šumaricama danas je održana komemorativna manifestacija Veliki školski čas, u znak sećanja na nedužno streljane civile i maloletne gimnazijalce 21.oktobra 1941. godine. Vence kraj spomenika "Peto tri" položili su učenici Prve kragujevačke gimnazije i predstavnici Vlade Srbije, brojnih delegacija i ambasada. Ceremoniji, kojom je obeleženo 80 godina od masovng streljanja u Šumaricama, prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Streljanje civila u Šumaricama smatra se jednim od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

U znak sećanja na nevine žrtve svakog 21. oktobra u Šumaricama se održava jedinstvena antiratna manifestacija sa koje se upućuju poruke mira i apel da se zločin, koji se dogodio na početku Drugog svetskog rata pre 80 godina, nikada i nigde ne ponovi.

Ove godine, senima žrtava prvi put se poklonio jedan visoki zvaničnik Nemačke, a venac je položila potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot. Do sada su u ime Nemačke komemoraciji prisustvovali ambasadori te zemlje u Srbiji.

Foto: Nova.rs

‘‘Na ovom mestu želim da vam se izvinim, mada ne znam da li se za ovo što je ovde učinjeno uopšte može izviniti, ali vam dajem obećanje da ćemo živeti u prijateljstvu i poverenju, zajedno u jednoj evropskoj porodici, sećajući se onoga što je bilo i ne zaboravljajući ove žrtve‘‘ rekla je Klaudija Rot.

Potpredsednica Bundestaga je izjavila da je zahvalna što joj je pružena prilika da u Šumaricama bude prisutna ‘‘kao Nemica‘‘ i naglasila da sve iz prošlošti, što su uradili njeni sunarodnici, može da stane u dve reči, zajedničke i za Aušvic i za Kragujevac,a to su – „Nikad više“.

Streljanje civila – odmazda za nemačke gubitke

Veliki školski čas u Šumaricama, održava se od 1957. godine u znak sećanja na civile koji su streljani u znak odmazde za gubitke nemačke vojske, u borbi koja se dogodila 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, u kojoj je 10 vojnika poginulo, a 26 ranjeno.

Nevini građani, među kojima i maloletni gimnazijalci, trebalo je da ispune ‘‘kvotu‘‘ strašne kazne koju je prema istorijskim dokazima osmislio glavnokomandujući general okupacionih snaga u Srbiji Franc Beme.

Foto: Nova.rs

Njegova „presuda“ glasila je – 100 civila za jednog ubijenog Nemca i 50 za svakog ranjenog vojnika.

Ova strašna naredba je i izvršena, a smrti nisu bili pošteđeni ni maloletni učenici.

Gimnazijalci i profesori izvedeni su iz svojih učionica, na ulici su hapšeni radnici, seljaci, prolaznici i „sve muško što se tog dana zateklo na ulici“, zabeležili su hroničari. Svi su odvedeni u zloglasne topovske šupe u Šumaricama, odakle je malo ko uspeo da preživi nemački metak.

Prema podacima Spomen parka „Kragujevački oktobar“ za tri dana, od 19. do 21. oktobra, u Kragujevcu i okolnim selima streljano je oko 2.800 muškaraca i žena, među kojima je bilo 300 mladića i učenika, kao i četvoro romskih čistača čipela, uzrasta od 12 do 15 godina.

Foto: Nova.rs

Preživelih sa streljanja više nema, a poslednji koji je izbegao tragičnu sudbinu, Dragoljub Jovanović, preminuo je pre tri godine u 94. godini života. Kada je izveden na streljanje imao je nepunih 17 godina, a u masovnom egzodusu zadobio je 11 rana.

Molebanom koji se održava u Šumaricama, svakog 21. oktobra, odaje se pošta nevinim žrtvama, a potom se scensko-umetničkim programom šalje antiratna poruka celom svetu.

Ove godine na Velikom školskom času izvedena je poema „Crni dani“ Duška Radovića, prva poema namenski pisana za tu manifestaciju, a koja je izvedena 1971. godine.

Dramski prikaz režirao je Dragan Jakovljević , a poemu su izveli glumci Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca.

Državnu delegaciju na Velikom školskom času predvodio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz prisustvo ministara Branka Ružića, Nebojše Stefanovića, Darije Kisić Tepavčević i Gordane Čomić. Vence kraj humke streljanim đacima položili su predstavnici Vojske Srbije, Skupštine grada, verskih zajednica, SUBNOR, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.

U Srbiji se 21. oktobar od 2012. godine obeležava kao državi praznik i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

BONUS VIDEO: 80 godina od stradanja u Đumaricama: Poslednja fotografija streljanih kragujevačkih profesora i đaka

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar