Epidemiolog: Odavno ljudi ne slušaju mere, ne nose ni maske

Dodaje da je s obzirom da se vakcinacija dobro odvija i da je dovela do smanjenja broja dnevno zaraženih, to ljudima dalo signal da mogu da se ponašaju slobodno, a ne mere Kriznog štaba. Da li će ili neće doći do pogoršanja situacije na jesen, s obzirom da se otvaraju granice i da će ljudi tokom leta putovati, zavisiće pre svega od obuhvata vakcinacije i ponašanja ljudi, ukazuje Ilić i dodaje da je promocija vakcinacije dobra, ali zakasnela.Ona u Danu uživo na TV N1 kaže da je procenat vakcinisanih osoba u Srbiji manji od onog koji je zvanično saopšten, i iznosi 44 odsto onih koji su vakcinisani jednom dozom i 30,85 odsto sa obe doze vakcine. Navodi da je do razlike u podacima došlo jer je jedan procenat izračunavan na ukupan broj stanovnika, iako se zna da mlađi od 18 godina nisu vakcinisani, a drugi u odnosu na broj punoletnih.Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je 27. maja da je u Srbiji vakcinisano 45,3 odsto punoletne populacije, što nije dovoljno za kolektivni imunitet.„Prema pravilima epidemiologije, kolektivni imunitet se postiže kad je vakcinisano između 70 i 80 odsto populacije“, ističe epidemiološkinja.Na pitanje da li nas čeka teška jesen ona navodi da ne može to da kaže, „ali sasvim sigurno da postoji verovatnoća kada se radi o virusima koji izazivaju respiratorne infekcije (kao što je koronavirus) da može da dođe do pogoršanja situacije“.„Da li će do toga da dođe zavisiće od opsega vakcinacije i ponašanja ljudi, s obzirom da se otvaraju granice, da će ljudi da putuju, ja kao epidemilog ne bih procenjivala da ćemo imati baš mnogo lepu jesen, ali nadam se da će vakcinacija da odradi svoje i da ćemo imati bolju jesen nego što je bila prošla“, kaže Ilić.Promocija vakcina dobra, ali zakasnelaDodaje da promocija vakcina jeste u poslednje vreme urađena dobro, mada je zakasnila.„I to što nemamo dovoljan obuhvat, uprkos tome što imamo veliki izbor vakcina možemo da pripišemo poverenju u vlast, poverenju u zdravstveni sistem, u ovog i onog. Promocija je vrlo aktivna, ali s obzirom da je zakasnila i da ljudi neće da se vakcinišu, to je za analizu koja nije epidemiološka“, smatra Ilić.Na pitanje da li je pravo vreme za popuštanje mera, ona kaže da tokom čitave epidemije „objektivno mi nismo ni imali mere, ljudi su se ponašali onako kako su mislili da treba“.Odavno ljudi više ne slušaju šta su nove mere„Kontrole nije bilo, odavno ljudi više ne slušaju šta su nove mere, svako radi šta hoće, niko više ni ne nosi maske. Mi iz Ujedinjenih protiv kovida (UPK) smo se zalagali da se mere ukidaju postepeno, kako su i uvođene. Ali mere koje su napisane kao predlozi, instrukcije se ne sprovode. Trebalo je mere popuštati postepeno, ali koje mere, neke one zamišljene, teoretske koje smo mi iz UPK predlagali, te mere niti su postojale, niti su davane kao savet, a ako su i davane, nisu sprovođene“, navodi epidemiološkinja.Dodaje da „s obzirom da se vakcinacija dobro odvija, mada procentualno gledano to i nije baš tako, i ona je doprinela da dođe do smanjenja broja obolelih, i to jeste neki signal ljudima da mogu da se ponašaju slobodno, ne mere koje će da čuju od Kriznog štaba, već ono što oni procenjuju kad uporede 7.000 i 5.000 dnevno zaraženih, a sada 100 ili 200 – to je indirektno signal ljudima da mogu da budu slobodni, bar nekima, a neki su slobodni od samog početka“.Radna grupa za kovid – forme radiUpitana šta misli o osnivanju Radne grupe za analizu smrtnih slučajeva tokom epidemije, Ilić kaže da je napravljena forme radi.„Znate koliko je bilo povika na praćenje podataka tokom epidemije, koliko su lekari UPK dokazivali stručno i naučno da zvanični brojevi nisu istiniti… S obzirom da su iznošeni čvrsti dokazi da ti podaci nisu bili tačni, mislim da će oni sad reći ‘evo mi ćemo sad da preispitamo to za šta nas optuživali'“, navodi Ilić.Dodaje da će verovatno „doći do nekog broja koji je 10-15 odsto manji ili veći od ovog koji nam je poznat, i biće komentar ‘pa šta to je samo deset posto’. Mi sada imamo 7.211 umrlih od posledica kovida, uzmite da je 15 odsto 1.200 ljudi, a to uopšte nije malo“.Ističe da je „ono što bi trebalo da zabrine svakog zdravstvenog radnika višak smrtnosti“, ukazujući da je tokom 2020. godine 25.000 ljudi više umrlo nego u 2019. godini.„Zašto su ti ljudi umrli, koliko je među njima onih koji su umrli od kovida?“, pita Ilić i dodaje da misli da sa ovakvom komisijom „to nikad nećemo saznati“.Komentarišući broj umrlih lekara tokom epidemije, ona kaže da je izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara da je umrlo 15 lekara u trenutku kada ih je bilo 120, prema evidenciji Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, ista kao izjava (epidemiologa i člana Kriznog štaba Predraga Kona) da su se lekari zaražavali pijući kafu.„Vi možete da lažete do iznemoglosti, ali epidemija ide prirodnim tokovima i dođe do svog cilja, lagali vi ili ne“, poručuje epidemiološkinja Lela Ilić.