Gnjatović objasnila ko će primiti treću dozu vakcine

Marija Gnjatović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da se pretpostavlja da će treća doza vakcine biti potrebna kod određenog broja ljudi koji ne razvijaju adekvatan antitelni odgovor."Postoji jedan blaži problem kod humoralnog odgovora vakcinisanih 'Sinofarmovom' vakcinom i oni će biti kandidati za treću dozu. UAE su prve uvele treću dozu, na snazi je preporuka da je prime oni koji uopšte nemaju antitela ili ih nisu razvili posle šest meseci od primanja druge doze", navodi Gnjatovićeva za RTS.Objašnjava da istraživanja INEP-a pokazuju da vakcine novije generacije – Fajzer, Astra-Zeneka i "sputnjik" – razvijaju imunološki odgovor nešto ranije nego kod klasične vakcine "Sinofarm"."Antitela kod novih vakcina se javljaju kod većine već nakon nekoliko nedelja od prve doze, a druga doza produžava zaštitu. Kineska vakcina je blaga i bezbedna, ljudi se brinu jer se zaštita dešava kasnije. Dobra epidemiološka situacija je posledica vakcinacije i kineskom vakcinom, ona je dobra i na individualnom i na kolektivnom nivou. Zaštita se stvara nekoliko nedelja od druge doze", objasnila je Gnjatovićeva.Ukazala je da, na osnovu istražvanja INEP-a, savremene vakcine daju zaštitu od minimum godinu dana."Na početku se smatralo da će biti oko šest meseci, ali je jasno da je stvoren dobar odgovor. Sinofarm se još prati, pretpostavlja se da će dati odgovor između šest meseci do godinu dana", napominje gošnja iz INEP-a.Objasnila je da je pad nivoa antitela očekivan protokom vremena, dodajući da se najveća količina antitela stvara kada je organizam izložen virusu ili aktivnim komponentama vakcine."Kada nestanu iz tela, organizam neće uzalud da stvara antitela, ostaje ćelijski odgovor koji će se aktivirati kada je potrebno i to je suština vakcinacije", naglašava Gnjatovićeva.Kada je reč o novim sojevima koronavirusa, postoji zabrinutost da se vijetnamski soj – kombinacija britanskog i indijskog soja – brže širi, ali to se, kaže Gnjatovićeva, još razmatra.Sve vakcine će, prema njenim rečima, pružati neku zaštitu i protiv novih varijanti virusa.Deca visoko prokuženaGošća iz Instituta za primenu nuklearne energije navodi da je INEP pratio infekciju koronavirusom kod dece do 10 godina u porodicama gde je bilo više inficiranih.Rezultati pokazuju da su, kaže Gnjatovićeva, deca visoko prokužena."Čak i kad su nalazi bili negativni, ispostavilo se da je na 70 porodica, 80 odsto dece imalo antitela. Za taj mlađi uzrast treba dobro razmisliti koliko je neophodna vakcinacija. Doze svakako neće biti pripremljene i ispitane pre 2022. godine", navela je Gnjatovićeva.Ukazuje da ne treba žuriti sa vakcinama za malu decu, ali treba, dodaje, raditi na tome ako se pojavi neki soj posebno opasan za decu.Posebno je važno, napominje, pružiti informacije mlađoj populaciji, od 16 do 25 godina, u kojoj je malo vakcinisanih."Oni se drže teorije da virus ne napada mlađe. Vakcinacijom ne štite samo sebe već i one iz svog okruženja. Oni se puno kreću. Da bi mogao da se nastavi kulturni i društeni život na nivou pre kovida, važno je da se što više odazovu vakcinaciji", ističe Gnjatovićeva.Napominje da je epidemiološka situacija dosta dobra i da imamo najmanji broj novozaraženih u poslednjih sedam meseci, a sve je to, kaže, zahvaljujući vakcinaciji i dostupnosti vakcina.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram