Utisak: Rio Tinto neće poneti arsen, ostaviće ga nama

Društvo 06. jun. 202123:18 > 07. jun. 2021 00:09
Podeli:
Olja Beckovic Marija Alimpic i Dragana Djordjevic Ljiljana Tomovic Utisak nedelje
Olja Bećković, Marija Alimpić, Dragana Đorđević i Ljiljana Tomović gošće emisije Utisak nedelje na televiziji Nova S Foto:Ivan Dinić/Nova S

Nećemo sve te tone sumporne kiseline, ne damo našu reku, našu zemlju, ne damo vazduh, ne damo nijednu jedinu travku zarad nečijeg besnog profita, poručila je večeras u "Utisku nedelje" Marija Alimpić, profesorka francuskog jezika i aktivistkinja Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, komentarišući najavu otvaranja rudnika za eksploataciju jadarita u okolini Loznice koji planira da izgradi kompanija Rio Tinto. "Rio Tinto neće poneti arsen, on će ga ostaviti nama", rekla je naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević.

Alimpić je ukazala da lokalna zajednica od samog početka nije imala pravo na fer informisanost, da su ih lagali, govorili neistine kao što je „ono što sad možemo da čujemo da je otvaranje rudnika Rio Tinta u okolini Loznice javni interes“.

„To ne može da bude javni interes kada nije u interesu velikog broja stanovnika toga kraja“, istakla je ona.

Alimpić je navela da na tom području mora da se iseli 52 domaćinstva.

„To je želja Rio Tinta, dolaze džipovima i sa telohraniteljima, preteći im da ukoliko ne odu zemlja će im biti oduzeta“ istakla je ona.

Prema njenim rečima, 36 domaćinstava je pristalo da proda svoju imovinu Rio Tintu i da se isele.

Marija Alimpic Utisak nedelje
Marija Alimpić gošća emisije Utisak nedelje na televiziji Nova S Foto:Ivan Dinić/Nova S

„Ovo jeste dobrovoljna prodaja, nema javnog interesa i nema eksproprijacije. Apelujem na ljude da ne prodaju svoja imanja i da razmisle o posledicama. Ovaj deo Jadra i Rađevine naseljen je više od 8.000 godina i niko nas neće oterati“, istakla je ova aktivistinja, dodajući da „naš glas dajemo prirodi i ne postoji referendum, ni profit koji je iznad prirode“.

Alimpić je napomenula da ne može nekom „da padne na pamet da dođe na nečije imanje i zemlju i da tamo radi šta želi“.

„Pa ne može, niko nas nije pitao. Ni kompanija Rio Tinto, ni država nemaju nešto što se zove društveni pristanak, lokalne zajednice ne žele ovo i naše je pravo da kažemo ne. Ljudi u ovoj zemlji moraju da shvate da svako ima pravo da kaže ne“, naglasila je aktivistkinja Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“.

Ukazala je i da postoje pritisci stranih ambasada na vladu, ocenjujući to kao „čist neokolonijalizam“, ali i da sami aktivisti trpe pritiske i da ih prisluškuju.

Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević je istakla je da ono što ostaje kao problem je okolno stanovništvo koje će nastaviti tu da živi i koje će trpeti zagađenje i buku.

„Biće prašine, biće isparenja hiljade tona sumporne kiseline, biće neprijatan život ljudima koji budu ostali da žive u okolini tog rudnika“, istakla je Đorđević u „Utisku nedelje“.

Fascinantno je to, kako kaže, da se priča o 19 milijardi evra prihoda godišnje, a ne postoje ni ugovori sa Rio Tintom, ne postoji ni idejni projekat za taj rudnik.

Ona je dodala da su naučnici imali problem da urade procenu dometa te tehnologije i njenog uticaja na životnu sredinu jer, kako kaže, Rio Tinto neće poneti arsen, on će ga ostaviti nama, a taj predeo gde ljudi intenzivno žive od poljoprivrede biće totalno degradiran.

Dragana Djordjevic Utisak nedelje
Dragana Đorđević gošća emisije Utisak nedelje na televiziji Nova S Foto:Ivan Dinić/Nova S

Đorđević je ukazala da se ovakve vrste rudnika grade u pustinjama Nevade, Kalifornije, Gobi u Kini, a jedina dva primera u svetu koja nisu pustinja su Srbija i Portugalija koja je odustala jer su tamo postali svesni dalekosežnosti posledica takvog rudnika.

Ona je ukazala da je tim rudnikom veoma ugoržen i Makiš jer je to beogradsko izvorište vode već preopterećeno.

„Od Loznice do Beograda živi 2,5 miliona ljudi koji se na tom potezu snabdeva pijaćom vodom, Vojvodina već ostaje bez vode, a ako se i to uništi ne znam koju ćemo mi vodu piti u Srbiji“, upitala je Đorđević.

Govoreći o uništavanju prirode u području Loznice profesorka Biloškog fakulteta Miljana Tomović je rekla da je teško vratiti stanje životne sredine pre tih intervencija i da pre pokretanja referenduma morate obavestiti stanovništvo kolika je cena uništenog, a kolika dobijenog.

„Otvaranje rudnika je opasno za zdravlje ne samo današnje generacije. Budite sigurni da će generacije naše dece, unuka i praunuka imati posledice“, istakla je ona.

Ljiljana Tomovic Utisak nedelje

Tomović je navela podatak da se za nekoliko dana istraživanja došlo do rezultata da će ovim projektom 140 vrsta riba, od kojih su neke zaštićene na međunarodnom nivou, „biti osuđeno na smrt“.

„Neke od tih vrsta će morati da budu izmeštene, kako je predložio i jedan od stručnjaka Rio Tinta, što je bilo poprilično zabavno čuti pošto to ni u mnogo bogatijim zemljama ne mogu da izvedu a kod nas je to čista utopija“, naglasila je ona.

Komentari

Vaš komentar