Tužbama protiv prenaduvanih računa za vodu ili struju

Podeli:
Foto: N1, Privatna arhiva

Ukoliko građani dobiju "prenaduvani" račun za neku komunalnu uslugu javnog preduzeća, prvo što treba da urade jeste da ulože reklamaciju, a potrošačke organizacije savetuju da građani to učini pismenim putem. Nije na odmet da se sugrađani obrate ovim organizacijama kada već uoče neke probleme sa računom.

Poslednjih dana ponovo smo imali slučajeve „prenaduvanih“ računa za komunalne usluge, a u žiži javnosti opet se našao „Infostan“ koji je jednom Beograđaninu ispostavio račun uvećan za 50.000 dinara. Mnogi kupci često ne znaju šta da rade ukoliko im preduzeće ne prihvati reklamaciju, a potrošačke organizacije savetuju da kupac ne treba da plaća ceo „napumpani“ iznos računa, već samo onoliko koliko ga je ta usluga koštala mesečno u proseku, a da ostalo reši sudskim putem.

Ono što je važno za sugrađane da znaju to je da kod potrošačkih sporova, ukoliko kupac tuži preduzeće, onda ne mora da plaća sudske takse za tužbu ukoliko su sporovi u iznosu do 500.000 dinara.

Međutim, pre nego što dođe do tužbe, građani prvo treba da ulože reklamaciju koju će razmotriti preduzeće koje pruža uslugu.

Jovan Ristić Foto: N1

Kada se radi o beogradskom „Infostanu“ građani reklamacije mogu da upute direktno, putem besplatnog pozivnog centra 0800-011-018, pošte ili mejlom.

Nakon što primi prigovor ta firma isti prosleđuje komunalnim preduzećima, koja svoje usluge isporučuju kao što je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ za vodu ili EPS-u za zajedničku struju, ali i grejanje JKP „Beogradskim elektranama“.

„Infostan“ savetuje građane da svoje račune čuvaju bar 3 godine, posebno u slučaju da je uložena reklamacija, pokrenut neki spor ili je došlo do promene vlasnika nekretnine.

Kod žalbi na račun za struju one se podnose EPS-u i to je moguće učiniti: elektronskim putem, dopisom ili lično na šalteru EPS-a (adresa je navedena na računu kao „adresa za prigovore“). Kod prijave na šalteru, potrošačke organizacije savetuju sugrađane da obavezno naprave pismeni prigovor.

Jovan Ristić, diplomirani pravnik iz potrošačke organizacije „Efektiva“, ističe za portal Nova.rs da građani treba da reklamaciju šalju pisanim putem kako bi „ostao trag obraćanja“, odnosno da bi imali dokaz da su se već obraćali preduzeću koje pruža usluge.

„Ako reklamaciju radite preko šaltera, moraju da vam je zabeleže i uzmu zapisnik, a vama daju potvrdu da su zaprimili Vašu reklamaciju pdo određenim brojem. Uvek je sigurnije da to uradite u pisanom obliku kao što je mejl i time izbegnete šalterskog službenika“, savetuje Ristić.

Svako javno preduzeće kada uložite reklamaciju ima osam dana da odgovori na prigovor, ukoliko to ne učine građani onda u tom slučaju mogu da se obrate tržišnoj inspekciji koja kažnjava to preduzeće.

Ristić upozorava da neki trgovci stavljaju na svoje račune da potrošač ima rok do osam dana da izajvi reklamaciju i ističe da je to strogo zabranjeno, odnosno da nigde u Zakonu o zaštiti potrošača nije predviđen nikakav rok za ulaganje reklamacije.

„To njije dopušteno i ako to vidite negde znajte da je onda to preduzeće uradilo to samovoljno ili na osnovu nekog podzakonskog akta, ali zakoni su jači od podzakonskih akata“, kaže naš sagovornik.

Iako inspekcije ne može d areši problem „naduvanog“ računa, barem može da kazni preduzeće za kršenje procedura. To je neko prvo oružje koje potrošač ima pri sebi, ističe Ristić.

Naš sagovornik savetuje građane da kada ulože reklamaciju podnesu dokaze, jer će im to koristiti ako bude došlo do sudskog spora, a koji je, kako ističe, redovna stvar kod komunalnih preduzeća.

„Oni vam pošalju račun, a vi ne platite taj ‘prenaduvani’ iznos, sledeće što će da dođe je opomena pred utuženje. Kada dobijete opomenu treba da im kažete da to potraživanje nije u skladu sa zakonom i da to niste potrošili. Trgovac važu reklamaciju može da odbije ili prihvati. Najteže pitnaje je kako naterati trgovca da prihvati reklamaciju onda kada je potrošač u pravu, posebno kada se radi o monopolistima“, navodi Ristić.

Ukoliko građanima stigne rešenje o izvršenju na dug za taj prenaduvani iznos, onda treba da na to rešenje ulože prigovor i, kako ističe naš sagovornik, bez straha idu u na sud, a kako bi bili uspešniji potrebno je da imaju pisnai dokaz da su se obraćali sudu i da su pokušavali na miran način da reše spor.

Ono što je još poželjno da građani učine u ovakvim situacijama, to je da plate iznos koji, inače, u proseku plaćaju mesečno jer će „imati drugačiji tretman pred sudom“.

„Ne bi bilo loše da potrošač plati na spornom računu onaj iznos koji je nesporan. Ako mesečno plaća 5.000 dinara za neku uslugu, a onda njemu dođe ‘naduvan’ račun od 25.000, onda valja da potrošač plati 5.000, jer po zakonu trgovac posle toga ne može da ga isključi zbog neplaćanja i jako je bitno da plaćanja budu redovna. Drugo, sudija kada izađe na sud neće da ga tretira kao ‘nesavesnog neplatišu’. On će tada biti vrlo savesni platiša koji je glasno osporio ‘naduvani’ račun. Nije kupac dužan da plaća nečiju muzičku želju. To su neke osnovne stvari za odbranu potrošača u ovakvim situacijama“, savetuje Ristić.

Kada se radi o sudskom sporu, Ristić navodi da kupac može da pokrene potrošački spor pred sudom i tuži preduzeće i da u tim situacijama ne plaća takse za tužbu i presudu, ukoliko je spor do vrednosti od 500.000 dinara. Druga situacija je da kada ne želi da plati rešenje o odbijanju reklamaciju da onda čeka da bude utužen i da vodi parnicu.

On podseća da krajem godine stupa i novi Zakon o zaštiti potrošača, a koji predviđa da postoji i vansudsko posredovanje ili medijacija, a da će trgovci dobijati novčanu kaznu ako se ogluše o istu.

„Potrošači ne bi trebalo da se plaše da podnesu tužbu protiv komunlanog preduzeća. Najveća moć komunalnog preduzeća leži u tome što smatraju da potrošači neće ništa uraditi za sebe, da neće hteti da se brane, kao i da će se plašiti troškova i taksi. To je igranje na psihologiju građana. Treba preneti poruku da treba da se bore“, poručuje Ristić za Nova.rs.

Predstavnik „Efektive“ apeluje na građane da se u situacijama „prenaduvanih“ računa obrate i potrošačkim organizacijama, koje mogu da im pomognu.

„Ljudi nam se češće javljaju kada je već vrag odneo šalu. Građani kada osete da imaju problem treba da reaguju odmah i da se obrate potrošačkim udruženjima. Oni se često žale kada se radi o komunalnim preduzećima i javlja se mnogo ljudi zbog EPS-a, ‘Infostana’, ali i kazna za parkiranje“, kaže Ristić.

Naš saogovornik upozorava da očitavanje vodomera 2-3 puta godišnje nije u skladu sa zakonskim aktima i dodaje da u članu 91. Zakona o zaštiti potrošača piše da se računi izdaju za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa i da se moraju izdavati redovno, odnosno da mora sadržati elemente na osnovu kojih potrošac može da plati svoju potrošnju za obračunski period koji ne može biti duži od mesec dana. Kada oni vama urade učitavanje na 3-4 meseca to nije za period od mesec dana i to je kršenje zakona“, poručuje Ristić komentarišući pojedine žalbe građana da im se voda učitava na 2-3 meseca.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, savetovao je već građanima u slučajevima „naduvanih“ računa „Infostana“ za vodu da se obrate ovoj organizaciji i da će oni pokrenuti postupak.

Komentarišući raniji slučaj Beograđanke kojoj je stigao drastično uvećan julski račun za Infostan, Papović je to za portal Nova.rs ocenio kao nedopustivo i naveo da odgovornost mora da snosi i onaj koji je očitao vodu, ali i firma koja je slala račune, u tom slučaju „Infostan“.

Takve stvari se ne tolerišu i oni koji se bave očitavanjem vodomera treba da pod hitno izgube licencu, a oni koji su slali račune takođe treba da snose neke sankcije, poručili su iz Nacionalne organizacije potrošača.

„To je nedopustivo, ne mogu oni sa vama da se pogađaju, uplatite pa ćemo onda da vam odbijemo od narednih rata, kako je to uopšte moguće? To je prosto neverovatno. Ako je vaš račun jednog meseca bio 2.000-3.000 dinara i sledeći mesec vam dođe 35.000 zdrava logika nalaže da tu nešto nije u redu“, rekao je Papović.,

Papović je istakao da ne može da se toleriše nečiji nedostatak, neznanje, nemarnost ili bezobrazluk, a pogotovo da se to, kako kaže, stavlja na teret potrošača.

„Bez obzira da li je pukla mreža ili su bili radovi, nebitno je. Tu su definisane stvari i tu nema šta da se diskutuje“, naveo je predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

Papović je istakao da takve stvari nisu od juče i da tu, kako kaže, ima tehničkih problema, kao što ima primera da se i dalje očitavaju vodomeri čija je tehnička ispravnost istekla još pre 20 godina.

Bonis video: Anketa Koliko vam traje plata

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar