"Moje dete ne sastavi ni celu nedelju da ide u vrtić", "Tek krenuo u kolektiv, a već slinavi", "Ponovo se razboleo jer majke šalju bolesnu decu"... Ovo su, složićete se, prethodnih nedelja veoma česti komentari roditelja, čiji mališani su iznova i iznova bolesni, a posebno sada u ovom periodu kada vladaju različiti virusi, respiratorne infekcije, grip, veliki kašalj... Sagovornici Nova.rs navode da su virusi gotovo ispraznili vrtiće, te da bi trebalo razmisliti o određenim merama koje bi sprovodili i roditelji i predškolske ustanove, kako bi se deca što manje razboljevala. Oni predlažu i koje.
Ivana Radenković je mama trogodišnjeg Jakova koji ide u jedan beogradski državni vrtić na Paliluli.
Ona je za Nova.rs ispričala svoje iskustvo u prethodnih nekoliko meseci, a koje se tiče zdravlja odnosno bolesti njenog deteta. Kaže da je Jakov non stop bolestan, da dva dana ide u kolektiv, pa dve nedelje ne ide, te da se ovakva situacija konstantno vrti u krug već neko vreme.
PROČITAJTE JOŠ:
„Jakov ide u vrtić od svog 15. meseca, međutim stanje je sada toliko alarmantno, da bih ga najradije ispisala iz kolektiva. Zapravo, razmišljam da ga povučem kući, makar do proleća jer je ovo jako naporno i stresno, kako za njega tako i za mene i supruga. Taman što ga izlečimo, oporavimo i ‘napunimo mu baterije’, on je već drugi dan u vrtiću slinav, nervozan, nikakav, a četvrti dan već kašlje i ima temperaturu. Zastrašujuće je, nije nam ranije ovako bilo“, priča očajna Ivana.
Da je situacija u vrtićima zaista ovakva odnosno da se broj dece prepolovio zbog virusa, za naš portal kaže vaspitačica Bosiljka Jovanović koja je i predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja.
„Primetno je smanjenje broja dece i zaposlenih, međutim, epdiemija nije samo u vrtićima, nego je svuda. Zbog toga bih ponovo potencirala strožije potvrde od zdravstvenih ustanova za polazak deteta u kolektiv odnosno bris grla i nosa deteta koji su nekada lekari tražili od roditelja, da bi ono uopšte moglo da krene u vrtić“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da potvrda o zdravstvenom stanju deteta nije potreba roditelja, nego je lekar u obavezi da je izda ukoliko proceni da je dete zdravo za vrtić. Još strožija kontrola bio bi bris grla i nosa. Međutim, o toj meri ne odlučuje rukovodstvo vrtića.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mi smo baš na tome insistirali, kada smo pokušavali da dobijemo stopostotno bolovanje zbog takozvanog prinudnog bolovanja odnosno pozitivnog brisa. Vi kao vaspitač odete u Zavod za zaštitu zdravlja na redovan sanitarni pregled, uzmu vam bris i pozitivni ste. Dakle, vi ste kliconoša, a niste bolesni. Sedite kući, imate umanjeno bolovanje, a to dete, ako mu se dokaže da ima virus, dobije jednu dozu antibiotika i vrati se u vrtić. Nažalost, nismo uspeli da se izborimo za to. Brisevi se ne rade uopšte, što je velika mana. Ranije je bilo da, kada dođe do neke bolesti, Zavod za javno zdravlje izvadi briseve deci i udalji ih iz kolektiva“.
Dodaje da su kontrole zdravstvenog stanja deteta u državnim vrtićima rigorozne i stalne, a posebno kada vladaju epidemije kao što je veliki kašalj.
„U državnim vrtićima postoji sestra na preventivi koja ujutru vidi koja deca dolaze u vrtić. Kada uoči neki simptom prehlade, odmah zove roditelja, a posebno ukoliko je dete febrilno. Dakle, vrlo dobro se zna kada se roditelj poziva i o svemu tome se vodi računa. Tu je i glavna sestra, zatim redovne su sanitarne kontrole u vrtić, dok je celo osoblje edukovano i tačno zna kako treba da postupa s decom. Najvažnije je što se u vrtiću kod dece neguje razvijanje higijensko-zdravstvenih navika“, objašnjava Jovanovićeva.
Napominje da nema razlike između državnog i privatnog vrtića, u pogledu zdravstvenog stanja deteta, te da mišljenje da je dete koje ide u državnu ustanovu češće bolesno jer je veći broj dece u pitanju, nije tačno.
„Adaptacija je ista i za privatne i za državne vrtiće, dakle dete se adaptira isto bio to ogroman kolektiv ili manji. Tako je i za prehlade i viruse. Međutim, roditelji su često prinuđeni da rovito dete pošalju u vrtić jer im poslodavac teško izlazi u susret. Tu je i do zdravstvene službe koja je pustila takvo dete u kolektiv. Mislimo i da roditelji nekada dobijaju blanko potvrde za kolektiv. Zbog toga treba pojačati neke mere. Naravno, dobra mera je i veći broj vrtića kako bi se deca lepo rasporedila po grupama“, navodi vaspitačica.
Pedijatar Saša Milićević kaže za Nova.rs da su ordinacije puna malih pacijenata, a uglavnom svi imaju slične simptome – temperaturu, kašalj, curenje nosa, malaksalost, dijareju…
Najviše obolevaju predškolci i mlađi osnovci, zbog čega smatra da bi trebalo pojačati kontrolu zdravstvenog stanja deteta, kako u vrtićima tako i u školama.
„Bilo bi dobro da roditelji periodično rade bris grla i nosa deteta zato što mnoga deca nisu bolesna, ali u brisu grla ili nosa imaju različite bakterije, tako da su oni prenosioci. Oni zapravo predstavljaju najveći problem jer nisu bolesni, ali mogu da prenesu drugoj deci. Drugo, nekada je u svakom vrtiću bila medicinska sestra, ona, naravno, nije stručna kao lekar, ali je svakako na ulazu gledala i prepoznavala da li je neko dete bolesno i odmah bi ga uputila na pregled i udaljila iz kolektiva. Danas to radi neko iz vrtića ili sami roditelji, mada su oni, nažalost, prinuđeni da prehlađenu decu pošalju u vrtić , pa se tako prehlade i ostali“, navodi dr Milićević.
Smatra da bi svaki vrtić trebalo da ima školskog lekara, kao što je ranije u predškolskim ustanovama postojao stomatolog ili kao što sada rade logoped ili psiholog.
Napominje i spavanje – deca danas sve manje i manje spavaju, što je loše. Predškolskoj deci je, recimo, ukinuto spavanje u vrtiću.
„Značilo bi da deca malo više spavaju. Naša deca ne spavaju onoliko koliko bi trebalo. Stalno vise na telefonima, gledaju televiziju, a nedostatak sna i te kako utiče na imunitet. Treba unositi puno vitamina, to je jako važno, ali je i san podjednako bitan. I, po meni najvažnije – roditelji treba da budu savesniji i da češće vode decu na sistematske preglede. To se nekako izgubilo. Oni nekada nemaju vremena ili ne žele smatrajući da nema potrebe, pa se kontrola deteta izgubi. Oni onda čekaju da se dete razboli, što je potpuno pogrešno. Recimo, preventivni pregledi često pokažu da li je neko dete kandidat za astmu, ravne tabane, krivu kičmu, da li treba da nosi naočare ili ima visok nivo šećera u krvi. Treba kontrolisati i kilažu deteta. Tako da, sve to treba raditi bilo da je dete zdravo ili bolesno. Bolje sprečiti nego lečiti“, kaže on.
BONUS VIDEO: Obećani vrtić u Umčarima i dalje nezavršen: Najavljen davne 2012. godine, Šapić ga je nazivao biserom opštine Grocka
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare