0
„Aleksandar mi se mnogo rastužio kad ga jedan drugar nije pozvao na rođendan, a onda je video da su slavili u piceriji. Pitao me je: „Tata, ja sam njega zvao, što on mene nije?” Bude krivo to detetu, ali šta da mu kažem? Nismo ni mi zvali uvek – prošle godine nismo ni za tortu i sok imali, a gde i da dođu kad prokišnjava na sve strane”, započeo je priču vidno utučeni Stefan Marković.
Braća Aleksandar (9) i Relja (5) jedina su deca u selu Cer kod Preševa koje je okruženo albanskim stanovništvom – drugare imaju samo u školi u drugom selu. Nedugo nakon naše posete dobili su i sestricu Emiliju koja spava u kolicima jer za krevetac nemaju. Žive na samoj granici sa Severnom Makedonijom, gde je sve manje ljudi, a sve više divljih životinja. Nedavno im je vuk napao koze, a njihova majka Marina ga je oterala, misleći da je kuče!
„Imamo baštu, prase i četiri koze, ali najviše volim kad sakupljamo orahe, pa idemo da prodajemo to i sir. U kući me je strah – ima velika rupa i mislim da je u njoj zmija, a iza ormara ima miševa i svega, nađemo ih i u garderobi da se ugnezde. Voda teče po celoj kući kad pada kiša, pa stavljamo lavore, šerpe i korito. Bojim se da se sruši – i onda mi nemamo kuću”, opisao je svoju najveću bojazan mali Aleksandar.
Domaćin Stefan obavlja građevinske poslove kao pomoćni radnik. Bori se koliko može, ali jedva da zaradi 300-400 evra mesečno. I to kad ima posla – čim je loše vreme ili dođe zima, posla više nema. Nije prijavljen, niti može dobiti neko zaposlenje u toj sredini, a da ide dalje, usled okolnosti, nije opcija.
„Za život bismo nekako izgurali, ali kuća nam je u fazi raspada – stalno se mora nešto popravljati. Baš je stara, pravljena je od blata, kamena i trske. Čak i nije u potpunosti naša, koristimo samo ove dve sobice. Prozori su jako loši, pa duva na sve strane. Krpimo ih peškirima, ćebetom i čime stignemo, ali jako je teško zagrejati. Radio sam ja pre u jednoj fabrici, nadao se stvoriti nešto, ali dobio sam otkaz… Bar, Bogu hvala, imam divnu decu, što sam oduvek želeo, ali, iskreno, često se isplačem kad me ne vide – teško mi je što ne uspevam da im stvorim bolju perspektivu”, snuždeno je rekao Stefan.
Bude puno teških dana u domu Markovića. Najgore je što moraju stalno strahovati – da li će da padne kiša, hoće li biti jaka ili blaga zima, da ne dođe do nekog spoja jer su elektroinstalacije katastrofa, a vlaga i buđ su svuda… Koliko samo dana provedu u potpunom mraku jer struja često nestaje – čak su par novih godina tako dočekali. Nekad upale baterijsku lampu, ali više sveću – kažu skupe su baterije.
„Otvorim nekad frižider i vidim nema – budemo gladni. Nemam sad ni čizme za zimu – idem sve u patikama, ali budu mokre. Voleo bih da imam autić i plavu sobu, a ne ružnu ko sad gde i glavu pokrivamo ćebetom da bude manje hladno. I kad porastem hoću da budem policajac, hoću da faćam lopove i kriminalce”, nizao je odgovore prepametni i plemeniti dečačić Aleksandar.
Uslovi, kakvi se retko viđaju, svedoče o nemoći i generacijskom siromaštvu mnogih porodica iz ovog kraja. Zaboravljeni od svih, ipak nekako opstaju i ne odlaze sa rodne grude. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe aktivna je već godinama u ovom od Srba opustelom području, s obe strane granice, a čim smo saznali za Markoviće i upoznali ove sjajne mališane, poželeli smo da obezbedimo, kako na domaćinovoj majici piše, da im svaki dan bude zdrav i bezbedan!
„Poleteo sam u nebo od sreće. Odmah sam zvao ženu i rekao – dolaze Srbi za Srbe! Ogromnu ste mi nadu ulili, nadu za bolji život i lepše sutra. Ne mogu vam opisati koliko to nama znači. Verujem u Boga i dobre ljude, verujem da ćete spasiti moju decu”, ushićen je bio Stefan kad smo ga upitali šta je pomislio kad smo ga pozvali, prvi put se i osmehnuvši.
Porazilo nas je, ipak, kad je majka Marina rekla „džaba nama snovi i maštanje, kad će nam padne krov na glave”, kao da još ne može poverovati da će neko zaista da im pomogne, i rastužilo kad smo saznali da otac već mesecima štedi da bi za Božić obezbedio deci po jedan paketić. Pozivamo vas zato da podržite našu Božićnu akciju – da Aleksandar, Relja i Emilija za ove praznike dobiju 100 paketića i da sve buduće dočekuju u toploj sobi pod sigurnim krovom!
Sve o porodici možete pročitati na sajtu HO Srbi za Srbe na LINKU.
SRBIJA
1. SMS na 7763 (200 dinara)
2. Račun: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Devizni račun
REPUBLIKA SRPSKA
1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (3 KM)
2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka)
3. Pay Pal
CRNA GORA
1. Račun: 510-91548-03 (Crnogorska komercijalna banka)
2. Pay Pal
SAD
1. Donatorska platforma (kreditne kartice, tekući račun)
2. Pay Pal
3. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
KANADA
1. Pay Pal
2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. E-transfer na: [email protected]
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRALIJA
1. Donacija kroz bankovni račun:
BSB: 032-278
Account No: 878615
Bank: Westpac
2. Pay Pal
3. Donacija putem PayID
PayID Type: ABN
PayID: 57472783829
4. Donacija čekom:
Ček na Serbs for Serbs Inc, 18 Mantle Ave, North Richmond NSW 2754, Australia
NEMAČKA
1. IBAN: DE87 7605 0101 0015 8913 36
2. Pay Pal
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
ŠVAJCARSKA
1. Konto: 61-335679-5
IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5
Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Pay Pal
3. Twint
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRIJA
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)
ŠVEDSKA
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Račun: 5226 1060 858
NORVEŠKA
1. VIPPS broj: 104 414
2. Pay Pal
3. Račun: 1503 83 80483
Prikupljanje preko Fejsbuka na LINKU.
Prikupljanje preko Instagrama na LINKU.
BITKOIN
1. bc1qk6l0y484nrxga7pjmgw66w9qppeqjzjusqjvdf
ETEREUM
1. 0x1aEB12Dd57e3c921bedA67305a67dC8A06fD7E2e
