Tokom oporavka od kovida 19 važnu ulogu igra i način na koji se hranimo. Šta bi bilo dobro da se jede dok se oporavljamo, a šta bi trebalo da se izbegava?"
Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Ističe da optimalan imunski odgovor organizma na koronavirus zavisi između ostalog i od načina na koji se hranimo pre, u toku infekcije, kao i u fazi oporavka.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Adekvatan unos proteina, prema njenim rečima, je važan, s jedne strane jer se od njih stvaraju antitela, a sa druge strane zato što su oni osnovna gradivna komponenta u našem telu.
„Posebno kada govorimo o pacijentima koji su imali tešku formu bolesti, bili na mehaničkoj ventilaciji, nisu bili u stanju da jedu – jako je važno nadoknaditi izgubljene proteine. U kvalitetan izvor proteina spadaju belance, riba, mesa bez masnoće (živina bez kožice, junetina bez masnih delova), mlečni proizvodi, naročito surutka“ savetuje dr Ljubisavljević.
Ne preporučuje „veliki unos masti, jer nepovoljno utiču na imunski odgovor i pojačavaju zapaljenje“.
„To se odnosi na zasićene masne kiseline – masti životinjskog porekla, palmino ulje, a posebno na trans-masti, kojih ima u hrani koja je prošla proces hidrogenizacije kao što su margarini, čips, krekeri… Korisne su nezasićene masne kiseline, koje se nalaze u ribi (losos, skuša, tuna, sardina), morskim plodovima, orašastim plodovima, semenkama, maslinovom ulju, avokadu“ navodi.
Treba izbegavati ugljene hidrate sa visokim glikemijskim indeksom, jer „opterećuju energetski metabolizam ćelije, pa dolazi do stvaranja slobodnih radikala, koji pospešuju zapaljenske procese“.
„Dakle, smanjiti unos slatkiša i belog hleba, a izabrati proizvode od celog zrna žitarica, voće i povrće. U ishrani treba da budu zastupljena dijetetska vlakna, koja se nalaze u povrću, voću, mahunarkama, orašastim plodovima, mekinjama, ovsenim proizvodima… Ona povoljno utiču na sastav crevnih bakterija (mikrobiom), koji doprinosi boljem lokalnom imunitetu u crevima, ali i sistemskom imunitetu“ naglašava.
„Važno je da hrana bude bogata vitaminima (C, D, E), mineralima, kao što su cink (Zn), selen (Se) i gvožđe (Fe), polifenolima i karotenoidima. Dobri izvori ovih mikronutrijenata su citrusi, bobičasto voće, lisnato zeleno povrće, šargarepa, zatim semenke, orašasti plodovi, riba“ savetuje.
Potreban je unos dva do tri litra tečnosti na dan.
„Najvažnija tečnost za naš organizam je voda, ona učestvuje u svim metaboličkim procesima. Unosom veće količine tečnosti se rešava dehidracija nastala usled povišene temperature, razvodnjava se sekret i olakšava iskašljavanje, pospešuje rad bubrega i ubrzava izlučivanje virusa iz organizma“ objašnjava dr Ljubisavljević.
Preporučuju se i čajevi.
„Zeleni čaj je dokazan antioksidans, ali ne treba preterivati sa količinom, jer sadrži kofein. Čaj bez kofeina sa izuzetnim antioksidativnim svojstvima je rooibus. Trebalo bi izbegavati gazirana i alkoholna pića, kao i zaslađene sokove“ zaključuje naša sagovornica.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar