Struka protiv korone: Autoimune bolesti i epidemija

Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.Ističe da je na ovo pitanje odgovor pomalo neočekivan.

Ljudi koji boluju od autoimunih bolesti su, prema njenim rečima, u principu skloniji infekcijama, "što zbog same prirode njihovog oboljenja, što zbog lekova koje koriste, kao što su kortikosteroidi, citostatici i biološki lekovi, koji svi smanjuju imunski odgovor i čine organizam podložnijim za razvoj infekcija"."Međutim, pojavilo se nekoliko studija koje sve imaju isti zaključak, a to je da oboleli od autoimunih bolesti nisu imali više komplikacija ili više umirali od SARS-Cov-2 virusa u odnosu na ljude koji ne boluju od ovih bolesti. Jedno od objašnjenja je da se lekovi koje se koriste za lečenje autoimunih oboljenja donekle poklapaju sa lekovima koji se daju u lečenju težih formi kovid 19 infekcije. Takozvana "citokinska oluja" do koje dolazi u teškim formama koronavirusne infekcije jeste neka vrsta preteranog imunskog odgovora, što je karakteristika i autoimunih bolesti, tako da se zbog ovih sličnosti i leče srodnim lekovima" naglašava.

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020

Ipak, ovo je nova bolest o kojoj još ne znamo dovoljno, a vremenski period isuviše kratak da bismo doneli sigurne zaključke, tako dr Ljubisavljević savetuje građanima sa autoimunim bolestima da budu oprezni i da se čuvaju.Kada je u pitanju uticaj eventualne vakcine protiv kovida na obolele od autoimunih bolesti, naglašava da je za takve ocene još rano, jer u našoj zemlji još uvek nije registrovana nijedna vakcina."Kako se pacijentima sa autoimunim bolestima i protiv drugih bolesti savetuje vakcina, verujem da ćemo savetovati i vakcinaciju protiv kovida 19, kada za to dođe vreme" navodi naša sagovornica.Problem, prema njenoj oceni, mogu predstavljati imunoterapije koje snižavaju B-ćelijski odgovor, a koje primaju neki pacijenti sa autoimunim bolestima, jer "one smanjuju očekivani efekat vakcina - stvaranje zaštitnih antitela, pa postoji mogućnost da se ne razvije adekvatan imunski odgovor koji bi štitio osobu od zaražavanja korona virusom"."Treba imati na umu da su autoimune bolesti i njihova terapija veoma raznolike i kompleksne, pa da nije moguće dati univerzalan odgovor na ovo pitanje. Odluka o vakcinaciji i vrsti vakcine se zato mora doneti u svakom pojedinačnom slučaju, u  konsultaciji sa lekarom koji leči pacijenta od autoimune bolesti" zaključuje dr Ljubisavljević.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram