0
Prošlo je duže od godinu dana otkad su studenti u Srbiji započeli borbu protiv vladajućeg režima, nepravde, sistema, korupcije i to sasvim nenadano - kada su njihove kolege i profesori sa FDU-a napadnuti od grupe, među kojima su bili i funkcioneri Srpske napredne stranke. Borili su se protestima, različitim aktivnostima i uduživanjem sa građanima. Međutim, ono što su ispostavili kao osnovni zahtev - raspisivanje vanrendih parlamentarnih izbora još uvek se nije dogodilo. U razgovoru za Nova.rs studenti pričaju kakav je njihov plan za 2026. godinu i šta očekuju da se u njoj desi.
Studenti u Srbiji odnosno veći deo njih blokirao je sve univerzitete punih godinu dana, tražeći od vladajućeg režima da raspiše izbore.
To se još uvek nije dogodilo, ali, kako kažu, ne znači da neće, kao ni to što još uvek niko nije odgovarao za 16 nastradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Razgovarali smo sa studentima kakva su njihova predviđanja za 2026. godinu, kao i da li imaju neki plan.
Student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Matija Sabo Vojnić kaže za naš portal da u novu 2026. godinu ulaze svesni da nastavak borbe neće biti lak, ali i odlučni da ne stanu.
„Iza nas je duga godina koja je proletela kao treptaj. Godina u kojoj smo rekli ‘ne’ nepravdi, godina u kojoj smo se opredili da ne želimo više da prihvatamo sistem koji nas je decenijama uništavao. Uspeli smo, poput savremenog Prometeja, da ugrabimo baklju slobode i podelimo je sa građanima. Zajedno smo delili i suze i smeh, i pobede i poraze. Delili smo umor, neizvesnost i nadu, čak i zatvorske ćelije. Osetili smo kako je to zaspati u sred zime pod vedrim nebom, ali i probuditi se sa svešću da nisi sam i da borba ima smisla. Studentskim šetnjama smo osvestili i osvetlili svako mesto u Srbiji. Naša borba nije bila zatvorena u fakultetskim zgradama, već se izlila na ulice, trgove i puteve širom zemlje“, kaže Matija, prisećajući se kroz šta su studenti sve prošli.
Matija naglašava da su studenti pokazali da univerzitet nije zgrada, niti administrativna jedinica, već „živa zajednica ljudi“.
„Zajednica koja stoji čvrsto i onda kada vlast pokušava da je uzdrma pritiscima, pretnjama i represijom, jer je misija univerziteta večna – da misli, da kritikuje, da obrazuje i da brani slobodu. Tokom godine koju ostavljamo za nama, videli smo i lice i naličje zla. Videli smo ko je kukAVica i kako istovremeno uspeva da se pita za sve, a da ne bude odgovoran ni za šta. Videli smo koliko nisko vlast može da ode da bi se održala, koliko daleko može da se udalji od sopstvenih građana i koliko brutalno može da reaguje na miran, dostojanstven otpor. Osetili smo koliko bole pendreci, suzavci, hapšenja, informativni razgovori, ali smo još jače osetili šta znači ne povući se, ne pognuti glavu i ne odreći se svojih uverenja. Pokazali smo da imamo kičmu“.
Naglašava da neće odustati od svojih ciljeva, bez obzira na pritiske, pretnje ili pokušaje obeshrabrivanja.
Nećemo se vratiti unazad, jer znamo koliko je koštao svaki korak napred. Ono što smo započeli, završićemo zajedno. Zajedno ćemo se izboriti za izbore. Rešavamo sledeći najveći zadatak: da sve ono što je izgrađeno na ulicama i fakultetima, pretočimo i u izbornu pobedu. Ta pobeda neće biti sama sebi cilj, već sredstvo da se borba za pravdu, slobodu i odgovornost konačno preseli u institucije i tamo dobije svoj pun smisao. Želim da svi oni koji su odgovorni za sve loše što se desilo u poslednjih 13 godina odgovaraju, bez izuzetaka. Želim da živim u uređenom i zdravom sistemu, koji smo svojom borbom pokazali da zaslužujemo. Želim da porodice žrtava pada nadstrešnice, kao i sve porodice žrtava ovog sistema, konačno dočekaju pravdu. Ta pravda je dug celog društva. Bez nje nema zatvaranja rana i nema budućnosti. Mi smo spremni. Spremni da istrajemo, da branimo ono što smo osvojili i da se borimo za ono što nam pripada. Spremni, jer nas ova godina nije slomila, već naučila kako da pobedimo i stojimo uspravno“, navodi naš mldi sagovornik koji je na svojoj koži osetio snagu vladajućeg režima, jer je više puta bio pozivan u policiju bez ikakvog opravdanog razloga.
Njegov kolega iz Novog Sada Aleksa Savić sa Fakulteta tehničkih nauka kaže za Nova.rs da 2026. godinu vidi kao godinu raspleta i pobede, godinu u kojoj se sve ono što su započeli prethodne godine konačno sabira i dobija jasan pravac.
„Ulazimo u godinu u kojoj nas čekaju izbori i nema dileme da će upravo oni biti centralna tačka političke i društvene borbe. Sve će biti usmereno ka tome, energija, organizacija, solidarnost i pritisak odozdo. Očekujem da studenti i dalje ostanu jedan od ključnih pokretača promena. Već smo pokazali da umemo da se organizujemo, da donosimo odluke zajednički i da ne pristajemo na nametnute okvire“, navodi on.
Dodaje da je izglasavanje osnivanja studentske organizacije na fakultetu ogroman korak i dokaz da više ne čekaju da ih neko predstavlja.
„To je pokazatelj da preuzimamo odgovornost. Sledeći korak je jasan, a to je čišćenje studentskog parlamenta i vraćanje tog prostora studentima, a ne partijskim ispostavama i ličnim interesima. 2026. neće biti laka godina, ali će biti naša. Očekujem još jače povezivanje studenata, radnika, srednjoškolaca i svih koji osećaju da je ovo trenutak u kojem se odlučuje budućnost. Ovo je godina u kojoj prestajemo da se branimo i počinjemo da pobeđujemo. Godina u kojoj strah menja stranu, a nada postaje politička snaga. Ako smo do sada učili kako da se borimo, 2026. je godina u kojoj tu borbu privodimo kraju“, ističe Aleksa.
Vukašin Đinović sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu navodi da studenti i dalje traže izbore i da od toga neće odustati.
„I dalje tražimo izbore i nastavljamo da se spremamo za lokalne i za vanredne parlamentarne. Očekuju nas izbori u Puli, a priprema za parlamentarne je jedan od glavnih ciljeva u 2026. godini. Takođe, očekujemo da u 2026. konačno dočekamo oslobođenje Srbije, prvo na opštinama, na manjem nivou, a onda i na državnom“, kaže Vukašin.
Helena Strugar, studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu kojoj je zabranjen ulazak u Srbiju, iako nema pravih razloga za to osim što, kako je navela, učestvuje u studentskim blokadama, priznaje da su joj očekivanja za ovu godinu niska.
„Teško je govoriti o 2026. godini bez konteksta onoga što nam se trenutno dešava. Kao studentkinja, moj plan za 2026. godinu je da nastavim školovanje i da istrajem u borbi protiv ogromne nepravde koja mi se desila. Očekivanja su, iskreno, niska. Ne zato što nemam ambicije, već zato što sistem iz godine u godinu pokazuje da odgovornost ne postoji. Ono što se pre nekoliko dana desilo u Novom Sadu, gde su oslobođeni ljudi za koje je javnost očekivala makar političku ili moralnu odgovornost zbog pogibije ljudi, dodatno urušava poverenje mladih u institucije. Takve odluke šalju jasnu poruku da pravda nije jednaka za sve i da greške sa ozbiljnim posledicama često ostaju bez ikakve odgovornosti za one na vrhu“, smatra ova studentkinja.
Dodaje da očekuje da joj bude ukinuta zabrana ulaska u zemlju, jer nijedan zakon niti prekršaj nije napravila koji bi takvu sankciju opravdao.
„Ovakve mere samo dodatno pokazuju koliko se pravila primenjuju proizvoljno, a ne u skladu sa pravom i činjenicama. Ako već ne možemo brzo da menjamo sistem, onda očekujem bar da institucije počnu da funkcionišu onako kako bi trebalo – u interesu građana, a ne pojedinaca. Žao mi je što ova moja priča danas zvuči gotovo utopijski, iako je u suštini vrlo realna i ostvarljiva“.
Kaže i da je trenutna situacija takva da ono što bi trebalo da bude normalno – zvuči kao nešto nerealno.
„Upravo zato pružam punu podršku studentima i građanima koji se bore protiv ove nepravde, protiv zarobljenih institucija i umreženih pojedinaca koji imaju moć da zloupotrebljavaju svoj položaj, krše zakon i primenjuju ga selektivno“, navodi Helena.
Studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Anja Despotović kaže da na 2026. godinu gleda kao na godinu u kojoj će početi jasnije da se vide efekti truda koji su studenti i građani u godini koja je za nama ulagali kroz neke glasne, ali posebno kroz mnoge tihe borbe.
„Ako je prethodna godina bila godina solidarnosti i podrške, ova će, prirodno, biti godina zajedničkog angažmana. Ako smo prošle godine razbili strah i podigli moral, onda je u novoj godini vreme da tu stečenu hrabrost i veru pretvorimo u konkretno delovanje. Decentralizovana akcija koju smo sproveli 28. decembra je značajan korak ka tome. Ne treba zaboraviti da od početka svega ovoga studenti teže promeni sistema, a da su izbori i izborna pobeda neophodan korak ka tome, ni više ni manje od toga. Zato mislim da je važno da svi, studenti i građani, realno sagledamo situaciju i čime raspolažemo, a samim tim i da razumemo redosled potrebnih radnji i uskladimo ambicije u datom trenutku“, kaže ona za Nova.rs
Dodaje da treba imati na umu da je svaki i svačiji doprinos značajan, ali i da može da bude veći.
„Već smo postizali ‘nemoguće’, tako da nema razloga da ne nastavimo delovanje čak i tamo gde se čini da nema svrhe, sve dok je ono pravovremeno, a lestvica postavljena na pravu visinu. Čeka nas mnogo posla i razgovora, a posebno na lokalu i u sopstvenom okruženju. Pred nama je godina fokusa“, poručuje ona.
BONUS VIDEO: Ko će želeti da poseti Novogodišnji bazar kog i dalje štiti policija?