Skriningom i boljim lečenjem raka pluća menjamo sumornu statistiku

Karcinom pluća se kod čak 60 odsto pacijenata otkriva u metastatskom stadijumu bolesti. Razlog za to je činjenica da se početni simptomi, kao što je intenzivniji kašalj ili otežano disanje uglavnom ne primete, jer su u pitanju najčešće pušači, koji su na ove tegobe navikli.

"Kasno otkrivanje raka pluća često je rezultat nespecificnih simptoma koji se lako prepisuju manje ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput kašlja i zamora. Pored toga, prisutnost faktora rizika kao što su pušenje i zagađenje vazduha, u kombinaciji sa nedostatkom edukacije o važnosti rane dijagnostike, dodatno komplikuje rano otkrivanje", objašnjava dr Zoran Andrić, načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa.

Skrining na rano otkrivanje raka pluća može napraviti ogromnu razliku u ranoj dijagnostici i preživljavanju pacijenata.

"Veoma je važno naglasiti da građani koji se odluče da se podvrgnu skriningu, ne treba da brinu o zračenju, jer se koristi takozvani niskodozni skener, koji emituje vrlo nisku dozu zračenja. Iskustva iz regiona i Evrope pokazuju da ranije otkrivanje i veća dostupnost inovativnih terapija direktno utiče na bolji kvalitet i produženje života", kaže dr Andrić.

Kada je u pitanju lečenje ovog najsmrtonosnijeg raka, u našoj zemlji postoji nejednakost u dostupnosti terapije. Svake godine više od 500 pacijenata dobije dijagnozu skvamoznog raka pluća. Lekari takve pacijente mogu da leče samo hemoterapijom, jer druge opcije nisu dostupne o trošku zdravstvenog osiguranja. S druge strane, postoje i oni bolesnici koji dobiju dijagnozu neskvamoznog raka pluća, ali je njima na raspolaganju najsavremenija terapijama o trošku države.

"Inovativna terapija donela je pravu revoluciju u lečenju karcinoma pluća. Kod jednog procenta pacijenata koji je primaju omogućeno je dugoročno vreme do progresije bolesti i značajno produženje života, što je najvažnije. Danas svetski vodiči više ne savetuju samostalnu primenu hemoterapije u prvoj liniji lečenja metastatskog karcinoma pluća. Svim pacijentima savetuje se ili ciljana ili imunoterapija - sama ili u kombinaciji sa hemoterapijom", objašnjava doc. dr Milica Kontić Jovanović, načelnica odeljenja za molekularnu i imunoterapiju karcinoma pluća u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Struka svakako teži da se pacijenti leče u skladu sa svetskim preporukama. Iako su napravljeni značajni pomaci u lečenju pacijenata sa karcinomom pluća potrebni su dodatni napori da se i za preostale grupe pacijenata što pre omogući lečenje inovativnom terapijom i mi kao lekari koji se bavimo ovom oblašću to snažno podržavamo.

"Sudeći po rezultatima registracionih kliničkih studija oko 19 odsto pacijenata sa skvamoznim i 12 odsto pacijenata sa sitnoćelijaskim karcinomom pluća ostvaruju petogodišnje preživljavanje ako se uz hemoterapiju u lečenju primeni i imunoterapija", kaže dr Kontić.

Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća “Punim plućima” se već godinama zalaže da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje, ali i za dostupnost inovativne terapije za što veći broj pacijenata.

"Potreba za skriningom je ogromna, jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 odsto. Nedavno istraživanje koje smo radili sa CESID- om pokazalo je da bi se većina građana u riziku odazvala na skrining kada bi ih uputili lekari ili ukoliko bi dobili poziv sa zakazanim terminom pregleda. Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća, nabavkom dodatnih skenera i bronhoskopa", istakla je Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima”.

Međutim, ostao je jedan broj pacijenata za koje je jedini izbor lečenja i dalje hemoterapija, iako se pokazalo da savremena terapija može bolest da prevede u hronično stanje.

"Primeri za to postoje, jer mnogi naši članovi su među nama zahvaljujući savremenim terapijama. Iskreno se nadamo da će nadležni što pre rešiti ovaj nejednak pristup u lečenju", kaže Ćorović.

Naš proslavljeni košarkaš Žarko Paspalj (58), dugogodišnji je pušač prisustvovao je tribini i poručio građanima da se odazovu skriningu na rano otkrivanje raka pluća.

"Svestan sam posledica i štetnosti cigareta, koje su svakako vodeći uzročnik raka pluća. Iz tog razloga u potpunosti podržavam nastojanja da skrining na rano otkrivanje raka pluća konačno zaživi i u Srbiji i rado ću se odazvati pozivu na preventivni pregled. Mislim da sportisti i druge poznate ličnosti treba da iskoriste svoju prepoznatljivost i uticaj koji imaju na javnost, da pozovu građane da brinu o svom zdravlju i pregledaju se, jer se maligne bolesti mogu izlečiti ukoliko se otkriju na vreme. Takođe zelim da pružim podršku i onima koji su već oboleli od raka pluća, da se ne predaju i želim im da se što bolje i savremenije leče", poručio je Paspalj.

***

BONUS VIDEO: Srbija na drugom mestu u Evropi po stopi oboljevanja i smrtnosti od raka pluća: Pulmolog otkriva zašto Srbi toliko puše?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1804podlupompuenjedraganajovanovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5835354"]