Poplave su 2014.godine u požeškom selu Kalenići odnele Markovića most na skrapežu pa 65 domaćinstava ne može doći do svojih parcela koje se prostiru na površini od oko 500 hektara. Obraćali su se svima i tražili pomoć, od predsednika mesne zajednice do predsednika države, svi su obećavali, niko ništa nije uradio. Zarasle su voćnjaci, njive i livade, malinjaci pokošeni, drva kupuju jer do imanja mogu doći samo pešice ili preko Kosjerića što je put loš obilazni put od 15 km. Lokalna samouprava ne mari za njhov problem jer im , već osmu godinu, nisu prioritet.
Kada su 2014.godine naišle velike vode, Skrapež je izašao iz korita i odneo desnu stranu obale površine jednog hektara, prilazni put i “krila” Markovića mosta u Kalenićima. Vlasnici parcela na desnoj obali reke, odsečeni su od svoje zemlje. Nikakvo prevozno sredstvo od tada ne može preći reku pa je obrada zemlje postala namoguća. Za većinu domaćinstava to je jedino poljoprivredno zemljište, šume i pašnjaci koje imaju, jer su im na levoj obali reke samo kuće sa okućnicama. Porez plaćaju, zemlju ne obrađuju, drva kupujun i preko reke gldeaju svoju dedovinu kako zarasta u korov.
Mileta Dragutinović iz Kalinića, u brdu sa druge strane Skrapeža ima imanje od pet hektara. Gaio je voće, hranio stoku, muka ga je nateraa da od svega odustane, više ni prilaza nema, putevi su zarasli.
Povezane vesti:
“Imam 3,5 hektara obradive zemlje i 1,5 šume. Aktivno sam obrađivao četiri voćnjaka a u dve njive sadili smo kukuruz, krompir i drugo povrće. Imao sam desetak ovaca i krave ali sada nema mogućnosti za to. Ako bi ovde prešli nekako peške, ako kiša padne ne možemo da se vratimo, onda moramo u Crnokosu ili Tubiće okolo, to je predaleko. Nekada smo imali 80 kazana šljive, 1-2 vagona sena, imanje je bilo utegnuto i uređeno, sada ni da priđemo od korova ne možemo. Čovek nam je poginuo tamo u šumi dok je sekao drva, Hitna pomoć nije mogla da pređe na drugu stranu pa smo zvali hitnu iz Kosjerića. Sa te strane je bilo teško prići, sati su trebali da se do njega dođe pa je umro, možda bi se bolje završilo da je ovuda hitna odmah došla. Imali smo i požar, gorela je šuma, evo ovde preko reke, požeški vatrogasci nisu mogl da priđu, onda su došli iz Kosjerića koji opet nisu mogli prići na vreme i kako treba”, priča za Nova.rs Mileta.
Stanka Tešić žali za kućom i imanjem, imala je veliko stado i uslove za ishranu stoke. Nekoliko ovaca je u selu, sin ih povremeno obilazi a ona nije kadra da se spušta i penje uz merdevine koju stoje uz most niti da pešači satima kroz korov.
“Ostale su mi kuća, štala, zgrada, zagrađeno je sve, imam livada koje se više ne kose. Nekoliko godina smo kosili i palili, sada je u korovu. Imali smo dosta ovaca ali ja imam 67 godina, nam merdevine ne smem, sin ode povremeno, ja nikako ne idem”, kaže Stanka.
“Imam gore blizu 15 hetara zemlje, šume, njive, livade i voćnjake ali to je bilo. Njive postaju šume, korov je zauzeo sve, od toga više koristi nema. Kola, traktor, ništa ne može, zemlja se ne obrađuje. Pored svoje šume kupujem drva za ogrev, nekada su kamioni mogli gore, sada ništa. Ne koristim zemlju, ne prihodujem ništa a porez svi redovno plaćamo, nikog briga nije za nas”, rekao nam je Vojin Janković.
Već osmu godinu meštani se obraćaju opštini i svim nadležnim institucijama za pomoć, sem obećanja nisu dobili ništa.
“Obratili smo se odmah posle poplava, rekli su nam da nismo prioritet jer na drugoj strani niko ne živi aktivno, bez obzira što zavisimo od te zemlje a do 80-ih godina su nam i domaćinstva bila gore, ljudi su kuće preselili na drugu stranu ali zemljište je ostalo, od te zemlje svi žive. Sami smo jednom angažovali mehanizaciju, vratili Skrapež u korito i napravili nasip, prva kiša posle dva meseca je sve ponovo odnela. Obećvali su iz opštine, išli smo na sastanke, oni dolazili ovde i svaki put obećavali ali samo pred izbore, bio je i sadašnji predsednik opštine, kad izbori prođu nema nikoga. Obraćali smo se svim opštinskim strukturama, onda smo pisali Kancelariji za javna Ulaganja, Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture, Srbijavodama, Železnicama Srbije pa i kabinetu predsednika. Ministarstvo je obavestilo lokalnu samoupravu da je to problem koji oni treba da reše, odmah, do dana današnjeg, nije urađeno ništa. Iz Kancelarije za javna ulaganja su nam odgovorili da ne postoji inicijativa lokalne samouprave bez koje se sredstva, koja postoje, ne mogu opredeliti. Potreban je i projekat jer se bez njega republička sredstva ne mogu ulagati, u opštini niko ne preduzima ništa, oni su nas, kao građane, otpisali.”, kazao je za naš portal predstavnik Koordinacionog odbora koji su meštani oformili, Tomislav Bondžulić.
Nova.rs je pokušala da izjavu na ovu temu dobije od predstavnika opštine Požega. Zmanik predsednika opštine Ivan Novaković nam je rekao da taj problem njemu nepoznat.
“Ja nisam u toku sa tim, ne znam kome su se obraćali, do mene taj zahtev za protekle dve godine nije stigao, verujem da ni predsednik nije upoznat. Možda službe znaju, ali do mene tako nešto nije stiglo, ne znam šta bih i rekoa oko to nije urađeno”, rekao je Novaković
Most, koji je u vlasništvu lokalne samuprave, meštani su sami finansirali i gradili 1982-1983.godine, od opštine su dobili samo metalne noseće grede. Sada su nemoćni da bilo šta urade, gledaju svoju zemlju sa druge strane reke i čekaju sedam godina da se neko smiluje na njihovu muku.
Bonus video: Šar planina proglašena za Nacionalni park
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar