Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže za N1 da "litijumska bajka", koju plasira vlast kao neku neviđenu razvojnu šansu Srbije, laž, jer kako kaže, litijum-jonske baterije uopšte nisu budućnost.
„Nema tu nikakvog ekonomskog razvoja, najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile, kineski CATL, objavio je da od 2023. kreće sa serijskom proizvodnjom natrijum-jonskih baterija koje su jeftinije, pouzdanije i dugotrajnije od litijum-jonskih, s tim što natrijuma ima u svetu mnogo više i može se eksploatisati u daleko boljim okolnostima što se tiče zaštite životne sredine“, rekao je Ristić za N1.
Više od 30 ekoloških organizacija i pojedinci okupljeni oko Ekološkog ustanka održaće u subotu protest „Ustanak za opstanak“. „Ovog leta smo ostali žedni, udišemo toksičan vazduh, a zemlja se rasprodaje. Nastavlja se gradnja mini-hidroelektrana, seku se šume, šire rudnici, otvaraju kamenolomi. Oni koji dignu svoj glas se prebijaju ili im se preti. Planira se mračna budućnost Srbije. U pitanju je opstanak svih nas“, navedeno je u saopštenju organizacija.
Jedan od govornika na tom protestu biće i profesor Ristić. On kaže da su motivi za njegovo prisustvo na protestu vezani za očivanje životne sredine i ekologiju.
„Ja ću samo dati akcenat na planirano iskopavanje litijuma u Srbiji. Strane kompanije koje se bave rudarstvom i koje planiraju da iskopavaju litijum, Srbiju vide kao jeftinu resursnu bazu, u kojoj mogu da primene tehnologiju koja imaju zaista devastirajući uticaj na životnu sredinu, i svima njima je jasno da je naša regulativa u smislu kontrole veoma krhka i da je moguće lako realizovati te interese“, naveo je Ristić.
A oni koju istražuju, to rade da bi posle eksploatisale rudu.
Ta, kako kaže, litijumska bajka je plasirana kao neka neviđena razvojna šansa Srbije. Navodi i da su Kinezi razvili i grafenske baterije.
„Moguće je sa tom baterijom posle svega osam minuta punjenja, obezbediti kretanje autom od 800km. Treba znati i da je u Nemačkoj startovao jedan projekat da se litijum dobija iz podzemnih voda, sa dubine od tri do pet kilometara, toplota se koristi za grejanje i povrtarsku proizvodnju, za plastenike. Na specijalnim jonskim filterima se zadržava litijum, rubidijum, cezijum, i šta sve ima u toj vodi i onda se ohlađena voda vraća tamo odakle je uzeta… Nema raskopavanja, uništavanja šuma, zagađenja vodotokova, nema raseljavanja stanovništva“, naglašava Ristić.
I to nije skuplja tehnologija, kaže, čak je i jeftinija.
„Rio Sava nema nijednu ozbiljnu svetsku referencu u eksploataciji litijuma, oni su navodno razvili neki patent, ali niko ne zna šta je suština tog patentna. Ako je svetska perspektiva natrijum-jonske baterije, postavlja se pitanje zašto mi ponavljamo priču o bajkovitom litijumu“, pita Ristić.
Prema njegovim rečima, neprihvatljiv je podataka da strane kompanije prave planove o relokaciji stanovništva iz doline Jadra.
Kaže da država treba da reaguje.
„Nema veze što je Rio Tinto kupio to zemljište, to ne znači da država treba da ih pusti da dovedu u rizik ceolo područje. Država treba da zaštiti svoje stanovništvo od potencijalnih budućih zagađenja, i održi samo ono što donosi prosperitet“, rekao je Ristić.
O tome zašto je ekološi aktivizam postao popularan, kaže:
„Ekološki aktivizam se proširio kao posledica rasta nivoa javne spoznaje o problemima u životnoj sredini. Ja stalno očekujem da nadležni reaguju. To je smisao postojanja sistema, da slušaju glas naroda i da reaguju na adekvatan način“, zaključio je.
Bonus video: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar