Presudom Upravnog suda kojom je poništeno rešenje Ministarstva zaštite životne sredine, a nakon tužbe investitora "Mala hidroelektrana Zvonce", utvrđena je isključivo povreda pravila postupka, a sud nije ni ulazio u ocenu činjeničnog stanja, saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI.
Upravni sud je presudom donetom 8. septembra 2020. godine usvojio tužbu investitora „Mala hidroelektrana Zvonce“ iz Beograda, kojom je poništio rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine 4. aprila prošle godine i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje, navodi RERI.
„Rešenjem je utvrđeno da je investitoru zabranjeno izvođenje radova u suprotnosti sa izdatim uslovima zaštite prirode te mu je naloženo da u roku od 20 dana od prijema rešenja cevi ukloni iz korita za veliku vodu, odnosno, korito vrati u pređašnje stanje“, navodi se u saopštenju.
Kako se objašnjava, presudom je rešenje poništeno iz proceduralnih razloga, odnosno, iz razloga što su povređene odredbe koje se odnose na rokove dostavljanja i postupanja nadležnog inspektora Ministarstva zaštite životne sredine, a što je prethodilo donošenju rešenja.
„Upravni sud je presudu doneo zbog povreda pravila postupka, pri čemu nije cenio zakonitost rešenja u materijalno-pravnom smislu, odnosno, nije ulazio u ocenu činjeničnog stanja donetog rešenja, van navedenih proceduralnih nedostataka. Rečju, sud nije raspravljao o samoj odluci da se cevi izvade iz korita reke i nije takvu odluku ocenio nezakonitom“, objašnjava RERI.
Najava ministra Gorana Trivana, da će izjaviti žalbu na navedenu presudu, predstavlja populistički i pogrešan potez, koji će samo produžiti pravnu neizvesnost i trajanje čitavog postupka.
Naime, kako se navodi, odredbama Zakona o upravnim sporovima nije ni propisana mogućnost podnošenja žalbe u upravnom sporu, pa je jedino moguće podnošenje vanrednog pravnog sredstva Vrhovnom kasacionom sudu, kojim bi samo bilo produženo trajanje čitavog upravnog postupka, umesto da se vraćanjem predmeta prvostepenom organu i otklanjanjem formalnih nedostataka, omogući prvostepenom organu da, u što kraćem roku, donese novo rešenje istovetnog sadržaja sa ovde osporenim rešenjem.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar