Recepti psihologa: Kako da ne poludite u kriznim vremenima

"Trenutna situacija u svetu deluje nepovoljno na ljude, jer se nadovezuje na još jednu, tekuću krizu. Svi smo očekivali da će tome uskoro doći kraj, a umesto olakšanja, stiglo je nešto što predstavlja novi faktor problema ili otežavajuću okolnost, koja se još teže doživljava nego kad nastane iz mirnog stanja. Rat u Ukrajini se sad čini kao nadovezivanje na neprijatne događaje, koji deluju kao beskonačni niz, što obeshrabruje ljude, a svima nam je potrebna doza optimizma. Međutim situacija nas stalno obeshrabruje i podseća da život nije pod našom kontrolom. Ono što je kod nas, u Srbiji, dodatno problematično, je što živimo krizu već decenijama, posle koje je stigla pandemija, a sad još i rat. Za nas je sve ovo retraumatizacija koja nas čini osetljivijim na nove izvore kriza, bilo da su kolektivne i individualne", objašnjava u razgovoru za Nova.rs Tamara Džamonja, psiholog i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Tek nas očekuju brojne teškoće, a optimizam je na minimalnom nivou."Ipak, važno je da se suočimo sa ovim što se dešava u svetu i da se pripremamo za nove moguće krize. Međutim, ono što je još važnije je da, kao i u svim životnim situacijama, ne budemo usmereni isključivo na ono što je negativno, jer to nije jedino što nam se dešava. Preterana preokupiranost, briga i fokus samo na negativne stvari učiniće da se osećamo mnogo gore. Ne možemo svet gledati kroz ružičaste naočare, ali i stalna usmerenost na krizu i brigu, ne pomaže da nam bude bolje. Hajde da gledamo ono što je dobro u našem životu, na ličnom planu. Nikad se ne dešavaju samo loše ili samo dobre stvari“ kaže naša sagovornica sa Filozofskog fakulteta.Neka nam fokus bude samo na onome što je dobro, ističe ona."Iako smo svesni da je situacija teška, važno je da se fokusiramo na druženje, na socijalne kontakte, na podršku koju dobijamo od ljudi, na održavanje rutine. Da postavimo sebi pitanje, šta ja danas mogu da uradim za sebe i za ljude u mom okruženju, a da me to održi? Da se bavimo onim delom života koji možemo sami da kreiramo i da kontrolišemo. To su druženja, hobiji, sve ono što volimo da radimo i što nam je omogućeno, da negujemo tu praksu uprkos lošem vremenu u kojem živimo. Socijalni kontakti i podrška su se pokazali kao najvažniji faktori održanja u svim krizama. Kada se držimo zajedno, koliko god možemo, jedni drugima smo podrška. Altruističko ponašanje je takođe korisno, nešto što možemo da učinimo da pomognemo drugima, takođe pomaže i nama, jer se osećamo korisnim i aktivnim“ savetuje profesorka Džamonja.Blisko okruženje i odnos prema društvu i institucijama, kao i političarima koji upravljaju državom, važni su kada se spremamo da prođemo kroz novu kriznu oluju, smatra dr Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu."Prva stvar u borbi sa krizom je mreža bliskih ljudi sa kojima možemo da podelimo svoje brige i strahove, posebno ako među njima postoje oni, koji u ovakvim situacijama uspevaju da zadrže zdrav razum i pomognu nam da sagledamo realnije situaciju. Niko od nas ne može da umanji objektivne rizike, jer je kriza izvan naše kontrole, ali i van kontrole glavnih učesnika, ni oni ne mogu da predvide šta će da se desi. Ovo može da se pretvori u nešto što će urušiti budućnost nas i naše dece, a mi na to ne možemo da utičemo, ali ono što možemo da uradimo je da ne dozvolimo da nas te misli i osećanja preplave. Recept za to je odnos sa bliskim ljudima, kroz razgovor, kako bismo rečima ovladali situacijom, uspeli da razumemo i procenimo koliko je situacija u svetu stvarno opasna i da imamo osećaj u kojoj meri je trenutno rizična po nas i naš život. Ne bi smeli da dozvolimo da u ovom trenutku, tek potencijalna kriza, narušava naš život i rutinu“ kaže za Nova.rs prof. dr Baucal.Ljudima u našoj okolini, koji su možda slabi i burno reaguju na aktuelnu tešku situaciju, moramo biti podrška, ističe on.Može da se desi da mene danas uhvati osećaj panike, pa će mi pomoći neko blizak da to stavim pod kontrolu, a sutra ću onda ja nekome biti glas razuma“.Svi smo ovde, u Srbiji, na istom brodu i od kapetana i onih koji upravljaju brodom, zavise naši rizici i ponašanje, kaže profesor."Ako ljudi koji vode državu, budu donosili razumne i dobre odluke, u toj meri će naši objektivni rizici biti manji. Važno je da obratimo pažnju koji ljudi vode institucije, a s obzirom da idemo u susret izborima, svako od nas može da proceni ko bi od ljudi, koji su na raspolaganju, mogao najbolje da doprinese, da kao država prođemo kroz oluju koja je pred nama. U ovoj krizi se pokazuje koliko je bitno ko upravlja državnim institucijama, a izbori su naš najbolji instrument da biramo te ljude. Način kako oni upravljaju našim društvom, važan je faktor koji utiče na naš stres, povećava ga ili umanjuje“ objašnjava profesor Baucal.Građani Srbije već 30 godina žive različite krize."Imali smo ratnu i ekonomsku i tranzicionu krizu. Od kraja osamdesetih godina prošlog veka, mi smo jedno krizno društvo. To nekim ljudima možda pojačava toleranciju na krizu, pa kod nas ima više onih koji ih bolje tolerišu jer su u kondiciji, ali dugotrajna kriza može i da istanji naše kapacitete. Kriza bi po svojoj prirodi morala da bude privremena. Mi udahnemo vazduh, zaronimo i ne dišemo ispod vode neko vreme, dok ne prođe težak period. Međutim, kada kriza dugo traje, kao kod nas, onda postoji opasnost da se pod vodom ugušimo, ne možemo zadržati vazduh toliko dugo", upozorava prof. dr Baucal.Vesti koje čitamo ovih dana su za nas veoma uznemirujuće i to je očekivano, s obzirom da se radi o ratu u zemlji koja je vrlo blizu, smatra profesor Dragan Popadić, socijalni psiholog."Ova situacija ima mogućnost stalne eskalacije sa nepredvidivim posledicama, bilo bi čudno da se ljudi ne boje ovakvih stvari i da su nedotaknuti. Glavni problem nastaje kada izgubimo mogućnost kontrole i kada se nalazimo u stalnoj neizvesnosti šta će se dogoditi. Dokle god ljudi nemaju nikakvu sigurnu ideju šta se dešava, osećaj zabrinutosti može vrlo lako prerasti u paniku. Dolazi do iracionalnog ponašanja i impulsivnog reagovanja. Ako, recimo, poskupi gorivo, kod ljudi će doći do reakcije socijalne dileme, koje su vrlo komplikovane, a građani bi najbolje prošli kada bi kolektivne interese stavili ispred sopstvenih” objašnjava Popadić i dodaje da je važno razlikovati očekivanu zabrinutost od panike, koja može nastati u ovakvim trenucima.Ljudi su zapljusnuti kontradiktornim informacijama i nisu sigurni šta treba da preduzmu, a to je glavni okidač panike.“Treba da se potrudimo da dođemo u stanje u kojem imamo neku kontrolu situacije, tako se ponašaju ljudi koji su sada najviše pogođeni ratom ili su mu direktno izloženi. Ako oni mogu da na racionalan način razmišljaju o posledicama, onda to možemo i moramo i mi, koji smo u povoljnijem položaju”, zaključuje Popadić.Bonus video: Redovi ispred Lidla

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=guzveispredlidlabeogradgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3169108"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram