Sva četiri reprezentativna sindikata u prosveti, odlučila su da posle neuspešnih višemesečnih pregovora sa nadležnima u Vladi Srbije, izađu na ulicu. Protest je zakazan za utorak 26. septembar u 12 sati ispred Skupštine Srbije. Međutim, u samoj završnici priprema za protest, sindikati su dobili poziv iz Vlade da se sastanu u ponedeljak i još jednom pregovaraju. Predstavnici sindikata za Nova.rs kažu da će otići na taj sastanak, ali da od protesta ne odustaju i da će on svakako biti održan u terminu u kom je i najavljen.
Reprezentativni sindikati u prosveti iskristalisali su i formulisali tri jasna zahteva, koja su, kako tvrde za naš portal, već bila “na stolu u Vladi Srbije”, ali su ih nadležni “odbili i ignorisali”.
Sindikati traže da plate prosvetnih radnika budu na nivou prosečne republičke zarade, zatim da se poveća dodatak za razredno starešinstvo od sedam do 10 procenata, a treći zahtev je smanjenje obimne administracije koju vodi nastavno osoblje.
Naši sagovornici ističu da su sva tri zahteva “izuzetno opravdana”, a pogotovo, kako kažu, treći, čije je ispunjavanje u opštem interesu i dece i nastavnika.
Napominju da su učitelji i nastavnici zatrpani preobimnom administracijom koju vode za svakog učenika, kao i da su u obavezi da posao rade dvostruko – prvo u elektronskom dnevniku, a potom to isto i na papiru.
U obrazloženju ovog zahteva, koje su između ostalog dostavili nadležnima, naveli su da bi vreme koje potroše na administraciju, mogli da iskoriste za rad sa decom, ali kažu, da nisu naišli na potpuno razumevanje.
Ova tri zahteva, ponovo će u utorak predati nadležnima u Vladi Srbije, s ciljem da se izbore “za kvalitetno obrazovanje u Srbiji”, što je ujedno i naziv protesta.
“Šta je loše u tome što se borimo za svoj status?”
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, podseća da se sindikati u prosveti još od događaja u Trsteniku zalažu i traže da se zaposlenima u školama omogući bezbedna radna atmosfera.
Ističe i da je “najveća boljka” što devet meseci od tog događaja pregovaraju sa Vladom Srbije, bez ikakvog uspeha.
“Sve ovo što tražimo, to je rezultat onoga na čemu radimo od prošle godine i što nije urodilo plodom. Tražimo konkretne stvari. Da se popravi naš status, a status profesije zavisi od materijalnog i od profesionalnog položaja. Nama su urušena oba statusa i ne vidim ništa loše u tome što se borimo za svoj položaj. Neko će reći – evo, prosvetari opet traže veće plate. Pa, naše plate su najniže u celom regionu i u celoj Evropi. Prosvetni radnici u svim zemljama bivše Jugoslavije imaju plate koje su iznad republičkog proseka i veće su od naših plata. Mi samo tražimo zarade koje su adekvatne i egal sa ostalim javnim službama”, kategorična je Ilić.
Ona je napravila poređenje i rekla da administrtivni radnici u javnim službama imaju veće plate od prosvetnih radnika.
“Profesor početnik ima 76 .000 dinara, a prosečna republička plata je 86.000. Ne može administracija u javnim službama da ima veću platu od profesora. Mi imamo 80 odsto ljudi koji su završili fakultete i master. Šta je loše u tome što tražimo da nam plate budu na nivou republičkog proseka?”, podvukla je predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.
“Razredno starešinstvo dođe kao kazna”
Milorad Antić predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ujednio i član vladine Radne grupe za osnovno i srednje obrazovanje, za Nova.rs kaže da su tokom pregovora, na sve iznete zahteve o povećanju zarada i dodatka za razredno starešinstvo, dobijali odgovor – “nema para”.
On smatra da je povećanje dodatka jedna od ključnih stvari za “popravljanje situacije u obrazovanju”.
“Taj razredni starešina mora da bude i profesor i psiholog i socijalni radnik. On ima stalno otvorenu liniju sa decom i roditeljima. Najbitniji čovek u obrazovanju je razredni starešina. On je prvi koji treba da primeti neko nasilje i da reaguje. Sada za taj posao ima dodatak od četiri odsto. Mi smo tražili da se poveća na sedam do 10 posto. U novcu, to je vrlo mala razlika, ali je ipak stimulacija da neko ceni njegov rad. Sada dodatak iznosi od 2.500 do 3.000 dinara, a sa povećanjem bi trebalo da bude nešto preko 4.000. Ali, rekli su nam da nema para. Sada je to kazna, ljudi izbegavaju da uzimaju odeljenja, to je Tantalova muka”, revoltiran je Antić zbog odbijanja povećanja dodatka.
I on ističe da su zahtevi sindikata isključivo usmereni ka stvaranju kvalitetnog obrazovanja, a da je dosadašnje ignorisanje nadležnih, kako kaže, očigledno nepoštovanje čoveka koji daje doprinos društvu, tako što vaspitava i obrazuje decu.
“Vođenje duple adminstracije oduzima dragoceno vreme”
Sindikati zahtevaju i da se prosvetni radnici rasterete kada je u pitanju vođenje administracije o učenicima.
Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević ukazuje da postoji veliki deo administracije koju “vode duplo”, odnosno da sve što unesu u elektronski dnevniku, potom moraju da rade i na papiru.
Ona za Nova.rs kaže da je stanje u prosveti “alarmantno i da više nema čekanja”.
“Izneli smo konkretne predloge da se iz elektronskog dnevnika povuku svi podaci, sva dokumenta, sva svedočanstva, sve ocene, sve što može da se prenese iz elektronskog dnevnika da se odštampa i da se više ne piše ručno. Da se smanji papirologija u smislu vođenja pedagoške sveske i portfolija. Sve to tražimo da bismo imali više vremena da se bavimo nastavom, učenicima, empatijom i svim onim što nam ministarstvo u smernicama predlaže”, kaže Jerotijević, uz ocenu da su sve promene koje je donelo ministarstvo “samo kozmetičke” i da se njima ne postiže suština obrazovnog i vaspitnog rada.
Naši sagovornici kažu da Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete usvajaju i donose pravilnike i uredbe bez konsultacija sa sindikatama, pa podsećaju da su nedavno iz medija saznali za korekciju koeficijenata za nenastavno osoblje.
Time je, objašnjavaju oni, praktično izjednačena zarada fizičkim i administrativnim radnicima, pa sada blagajnik u školi, ima platu koja je za 320 dinara veća od plate tetkice ili domara.
Reprezentativni sindikati u svojoj zvaničnoj najavi protesta pozvaju roditelje, celokupnu akademsku zajednicu i širu javnost da im se pridruže, navodeći da ovo nije samo „borba za veće plate“, već prvenstveno za kvalitetnije obrazovanje i perspektivu dece.
BONUS VIDEO: Prosvetari zameraju što nisu pitani za nove školske planove
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare