"Značilo bi nam da i druge struke stanu uz nas, da podelimo teret": Prosvetari ne odustaju od obustave nastave

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) i Zorana Matićević, profesorka sociologije Treće beogradske gimnazije govorili su o pretnjama koje dolaze od najviših predstavnika vlasti, koji već danima u medijima govore kako su prosvetari lako smenjljivi. Pošto su takve poruke poslate i radnicima iz drugih sektora, recimo policajcima, gosti su saglasni da bi promena društva bila verovatnija kada bi podrška zahtevima studenata bila moćnija.

Zašto drugi sektori ne podržavaju prosvetu?

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija, najpre se zahvalila ljudima koji su podržali prosvetare u njihovoj borbi.

"Ako umeš da daš pomoć moraš da znaš i da je prihvatiš. Tako da smo mi zahvalni što su se ljudi solidarisali i pomogli. Ali zaista bi prijalo da je i neka druga struka stala uz nas, jer bi smo bili moćniji. Recimo da kolege iz EPS-a. Pošte, Gradske čistoće stanu uz nas, jer nikome ne cvetaju ruže", rekla je Dimitrijević.

Ona je podsetila da su u medijima upućene pretnje i policajcima.

"Naravno da nije svako u istoj situaciji, pa nije ni nama svejedno da ostanemo bez posla. Ali mi govorimo o tome da ljudima u javnom sektoru sigurno nije dobro. Takođe mislim da njih pritisci i utisci drže u takvoj poziciji, da se ne ohrabre, a verujem i da ima mnogo onih koje je stranka zaposlila", istakla je.

Njena koleginica, profesorka sociologije, se nadovezala i dodala da mislim da je potreban angažman svih društvenih slojeva kako bi se društvo promenili, ali je naglasila da za to treba dosta vremena.

"Proces navikavanja na hrabrost i na izražavanje traje i ja mislim da ljudima samo treba dati vremena. Ne treba ih osuđivati. Mnogo smo trpeli i ćutali, pa sada treba pozdraviti svako povezivanje i interesovanje", navela je Matićević.

Sociološkinja tvrdi da je vlast uspela da postidi ogormnu većinu Srbije, i da ona nije ljuta na ljude koji se ne aktiviraju da bi nešto promenili.

Kokot je rekao da je veza između učenika i studenata najočiglednija, ali da oni kao radnici apeluju na ljude da preuzmu teret.

"Evo mi smo preživeli i bez plate. Možda smo najviše i stradali pa smo shvatili da ćutanje nije od pomoći. Mislim da vlast parazitira na tome što drugi sektori nisu ustali, iako mislim da mi govorimo samo ono što misle i drugi sektori", rekao je.

On navodi da bi situacija sada bila daleko drugačija za sve koji žele bolje društvo, da je hipotetički na protestu 15. marta u Beogradu došlo upola manje ljudi nego što zapravo jeste.

Povratak na nastavu?

"Kolektiv Treće beogradske gimnazije se ne vraća na nastavu. Ne iz uverenja da nismo zamenjljivi. Razlog zašto se ne vraćamo je isti koji je postojao i ranije, zahtevi i dalje stoje i u tom smislu nema pomaka. Nikakve pretnje, pogotovo sa mesta predsednika, to neće promeniti", rekla je Matićević.

Sa koleginicom se složila i predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

"Mi se ne vraćamo u školu, govorim o Beogradskim gimnazija iza kojih stoji Forum. Studenti su pokazali koliko je to jedinstvo važno, pa smo u tom smislu dobili povratnu informaciju od ostatka ljudi da ostajemo u obustavi bez obzira na napade", rekla je Dimitrijević.

Kokot je podsetio da je režim pretio i ranije, ali da su i tada radnici pokazali da neće reagovati.

"Pretnji je bilo i u januaru, a prosvetni radnici su pokazali da ne reaguju na to. Odluka sindikata je da obustava nastavlja da traje. NSPRS sada broji negde oko 8.000 članova, imamo članstvo u više od 500 škola u Srbiji. Potpuno je jasno da sindikat ima legitimitet da donese takvu odluku", dodao je.

Šta je sa zaradom?

Gosti emisije su se osvrnuli i na smanjene plate.

"Pošto je direktor taj koji potpisuje uplate, moram da kažem da su neki od njih žarko želeli da kazne kolege koje su u obustavi pa su dobili ili 0 dinara ili 2000 dinara. Ta cifra ni po kakvom obračunu ne može da se dobije, većina je dobila oko 15 hiljada u prvoj uplati, a otprilike su toliko dobili i u drugoj. Dakle neko ko radi dvadeset godina i ima 96 hiljada platu je sada dobio 30 hiljada", objasnila je Dimitrijević.

Koleginica Matićević se nadovezala i rekla da se definitivno osećaju posledice takve odluke, ali da je radnicima značila finansijska pomoć koja se pojavila.

"Ima nekih ljudi koji su u težoj situaciji. Mi smo svaki dan dolazili na posao i učestvovali smo u aktivnostima koje su brojne. U medijima se govori se da smo mi neradnici, što baca ljagu na nas. Mi nismo imali očekivanja da ćemo dobiti platu kao da nastavu držimo, ali smo očekivali da ćemo bar za te druge aktivnosti biti plaćeni", dodala je.

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije je rekao da je u obustavama po nekim procenama učestvovalo preko 30.000 ljudi.

"Mi smo bili spremni na to jer su na početku bile pretnje otkazima, tada se nije ni govorilo o platama. Vlast je povadila svo oružje koje imaju i kroz tu prizmu ja gledam i uzimanje od plate. Ne postoji mehanizam da se zarada na taj način uzme, na način na koji je uzeta", objasnio je Kokot.

On je istakao da je u januaru isplaćena puna zarada, a podsetio je da su tada prosvetari takođe bili u obustavi, na osnovu čega je postavio pitanje kako je moguće da sada ne bude isplaćena pod istim uslovima.

"To što je umanjena plata to je šteta koja je apsolutno prihvatljiva ako izađemo iz svega ovoga kao zdravije društvo i bolja država", rekao je.

Šta se dešava sa školskom godinom?

Profesorka sociologije je rekla da studentski zahtevi jesu prioritet prosvetara.

"Ako je školska godina važna ja bih očekivala da će vlast da zadovolji zahteve, a oni samo prebacuju odgovornost na nas. Kad se reše zahtevni normalizovaće se nastava, ne pitamo se mi nego ljudi koji imaj moć da to sprovedu", objasnila je.

Profesorka tvrdi da školska godina ne može da propadne.

"Sve može to da se reši i rešavalo se. Bilo je situacija posle bombardovanja jer fizički nije mogla da se održava nastava, pa se sve nadoknadilo. Nađe se neko rešenje. Nećemo ići na odmor, odradićemo, nećemo pobeći", rekla je.

Ona tvrdi da su, s njene tačke gledišta, učenici u blokadi sve već položili, jer ona ne vidi šta bi profesori, nakon svega, mogli više da ih nauče.

Kokot je rekao da se pojavljuje se crv odgovornosti kod nekih radnika, jer vide da vlast ne čini ništa da bi rešila problem, pa ljudi razmišljaju da li čine veću štetu ili korist učenicima.

"Što se nas tiče, na predstavnici vlasti su odgovorni, oni trebaju da ispune zahteve. Ako oni nisu spremni da reše problem, onda mi moramo biti spremni da promenimo vlast.
Preduslov bilo kakvih sistemskih rešenja jeste da ljudi koji su na vlasti ne budu više tamo, ali se to ne treba postizati na nasilan način", istakao je gost emisije.

Dodaje da se vidi da su ljudi na vlasti spremni da žrtvuju sve da bi ostali na tim pozicijama.

"Ako je kod nas motiv manji nego što je kod njih, ja se plašim u kom pravcu bi to moglo da ode", kazao je Kokot.