Profesor o merama Kriznog štaba: Ovo je u školi neizvodljivo

Deljenje odeljenja u dve grupe od po petnaest učenika, prema njegovim rečima, biće u pojedinim gimnazijama biti pravi izazov."To će biti jedan od ozbiljnih problema u gimnazijama u Beogradu ili nekim većim regionalnim centrima gde odeljenje često ima i do 33, 34 učenika", objašnjava on za Nova.rs.Dodaje da u gimnazijama postoji problem i sa prostornim kapacitetima."Sa reformom gimnazija uvedene su vežbe iz brojnih predmeta, kao i neki novi predmeti, tako da je bio izazov napraviti raspored i u nekim normalnim okolnostima. Kako će to sad izgledati u praksi, ostaje da se vidi, a praksa obično demantuje teoriju", objašnjava Markov.Predsednik Foruma beogradskih gimnazija kao objektivan problem vidi i to što veliki broj nastavnika radi u dve, pa i tri škole."Neki nastavnici rade u i u gimnaziji i u osnovnoj školi. Kako će se to pomiriti to, ne mogu da pretpostavim", kaže i dodaje:"Plašim se da će sva odgovornost biti prebačena na direktore. Nisam optimista, ali videćemo."Očekuju se da škole uskoro dobiju detaljnija uputstva Ministarstva prosvete, ali kako dodaje, u uputstvima je nemoguće precizirati kako bi trebalo da se napravi raspored, koji je "osnov svega"."Ako se raspored ne uradi kako treba onda ništa neće funkcionisati. Ali, ako vam od 60 profesora 20 radi u dve ili više škola, i sad je potrebno da se oni u okviru jedne škole podele po grupama, pa unutar druge, kako to? Biće jako bitna i koordinacija između direktora", objašnjava on.

Učenici nisu roboti - pa da svako malo stavljaju i skidaju maske

Drugi deo problema je kako će se u praksi primenjivati odluke vezane za ponašanje učenika, napominje Markov.

"Učenik nije robot. Kažu, svaki učenik dobija četiri kvadratna metra za sebe. Da, ali učenik treba da izađe i na tablu, da napiše nešto, da reši neki zadatak. Treba da ode do toaleta", objašnjava on.Dodaje i da nije dovoljno precizirano da li maske obavezne ili nisu."Ako maske zaista štite onda je po našem mišljenju nedopustivo da doktorka Kisić Tepavčević juče na RTS-u izjavi da učenici, ako se osećaju nelagodno za vreme trajanja časa, mogu da skinu maske, pa kad hoće nešto da kažu da stave maske”, ističe on i dodaje:"Očigledno ne znaju kako izgleda tok časa, da je čas dinamičan proces koji podrazumeva kontinuiranu interakciju između nastavnika i učenika. Zamislite gde učenik svako malo skida i stavlja masku, to će se završiti tako što će svako da skine masku i neće je više stavljati."Apeluje da se u tom slučaju povuku jasne linije.

Šta ako se u školi pojavi korona

Kako ističe, još uvek nije rešena ni bitna dilema o tome šta ako se razboli neki učenik ili nastavnik."Ne znamo da li u tom slučaju ide škola u izolaciju, da li ide odeljenje, kako će sve to funkcionisati", naglašava Markov.Napominje da je jedina pozitivna stvar u svemu što u nekim razvijenijim zemljama, poput Nemačke i Švajcarske, školska godina počinje ranije, pa ćemo na njihovom iskustvu moći da vidimo kako učenici funkcionišu u kolektivu.U škole širom Srbije iz Ministarstva prosvete danas bi trebalo da stigne upustvo o tome kako organizovati nastavu od jeseni. Ministarstvo šalje predloge modela nastave, a na samim školama je da odluče po kom će od predloženih modela organizovati rad.Modeli za više razrede osnovnih škola i srednjih škola podrazumevaju kombinaciju onlajn i nastave u klupi.Kod njih se razredi dele ukoliko je u njima više od 16 učenika. Tu je školama ostavljeno da odluče, zavisno od toga da li imaju dovoljno prostora i nastavnika, da li će da organizuju redovnu nastavu ili će deo časova učenici pratiti od kuće. Opcija je da se tamo gde nema mogućnosti, nastava organizuje jedan dan u klupama, jedan preko časova emitovanih na javnom servisu.Ministar je priznao da će u 55 odsto škola morati da se dele odeljenja, ali smatra da to ne predstavlja organizacioni problem za "dobrog direktora jedne škole".https://www.youtube.com/watch?v=_QqDNgc13p0&feature=emb_logo***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram