Prof. Petrović odgovorila Rio Tintu: Za novac se može svašta i uraditi i napisati, ali istina je samo jedna

„Kao prvo rekoše da sam ‘iznela niz netačnih i paušalnih navoda u kontekstu Projekta ‘Jadar’ koji se mogu protumačiti kao namerno izazivanje panike i zastrašivanje građana“. Naravno da mi nikada nije palo na pamet da se bavim izazivanjem panike i zastrašivanjem građana moje zemlje, već sam jednostavno na postavljena pitanja novinarke odgovarala stručno – onako kako me je nauka i višedecenijska praksa naučila! Stoga, molim ovu firmu da mi više nikada ne imputira ove stvari, jer ću onda ja imati dobar razlog da upotrebim sva pravna sredstva kako bih zaštitila svoju reputaciju i svoj integritet“, navela je ona povodom reakcije na njen intervju za N1.

Dalje dodaje da na njenu izjavu – da su mnogi stručni ljudi već rekli svoje i da ima „mnogo naučnih radova koji govore o pogubnom uticaju rudarenja litijuma na životnu sredinu i na društvo uopšte“, napisali su da ona, kako je ukazala, „dovodi građane u zabludu da je stručno mišljenje samo ono koje je negativno kada je u pitanju iskopavanje litijuma, te da se: ‘iskopavanje litijuma već vrši u mnogim zemljama sveta na bezbedan način, a litijumski projekti razvijaju se i u mnogim zemljama EU, uključujući Nemačku, Austriju, Francusku, Finsku…“

„Jasno je da ovi pi-arovi pišu ono što njima odgovara i da uopštavaju stvari. Kako su ovo napisali, moglo bi se pomisliti da je iskopavanje litijuma ‘tako bezbedno’, a nije“, ocenila je profesorka.

Istakla je mišljenje upravo nemačkih stručnjaka koji bi da što više odlože ekstrakciju litijuma u svojoj zemlji, i to ne samo iz mineralnih stena već i iz geotermalnih izvora gde je ta ekstrakcija mnogo benignija (pošto se ne koriste užasno velike količine opasnih hemikalija).

„Jedan od njih – dr Jens Grimmer, naučnik sa Karlsrue Tehnološkog Instituta kaže sledeće: „Do sada je eksploatacija domaćih rezervi bila sprečena nedostatkom odgovarajućeg procesa za iskorištavanje ovog resursa na isplativ, ekološki prihvatljiv i održiv način”, dok njegova koleginica dr Florencie Saravie čak kaže: „Izvozimo mnoge ekološke probleme u treće zemlje kako bismo održali i poboljšali svoj životni standard.“

Povodom navoda Rio Tinta da Projekat „Jadar“ neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu, „imputirajući joj da je ona to kazala“, Petrović ističe suprotno.

„Samo sam izrazila sumnju da se može pojaviti višak neizreagovane kiseline u pogonu prerade rude. Napisaše i to da građane dovodim u zabludu jer kažem da je „proces izdvajanja litijuma iz jadarita potpuna nepoznanica“, navela je ona.

Na navode Rio Tinta da je proces detaljno objašnjen u javno dostupnim Nacrtima studija za procenu uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“, uključujući i postupanje sa sumpornom kiselinom u svim segmentima procesa, profesorka kaže da na mnogim mestima na njihovom sajtu se može videti da oni sami u mnoge stvari nisu sigurni.

„Recimo, u delu Bezbednost i zdravlje kažu da su usredsređeni na upravljanje rizicima „kada god je to moguće“, a često se upotrebljava izraz poput potencijalni uticaji (naravno, ne navodeći koji su to). Dakle, sami izražavaju sumnju, što jeste pošteno, s obzirom na to da su rizici daleko veći od nule kada se koriste ogromne količine opasnih hemikalija“, istakla je ona.

I dodala: „Uostalom, ako se pažljivo pogleda naslov na njihovom sajtu: „Kako ćemo potencijalne uticaje svesti na minimum“ i njegov sadržaj, u delu o sumpornoj kiselini jasno se vidi njihova sumnja jer kažu sledeće: „Kao dodatna mera zaštite biće instalirani prečišćavači vazduha koji će neutralisati svu paru razblažene sumporne kiseline koja bi pokušala da nađe svoj put u izlazni gas“. Tu sumnju sam i ja sama izrazila“.

Ona smatra da sam Rio Tinto dovodi građane u zabunu kada govori o Nacrtu studije za procenu uticaja na životnu sredinu.

„U vezi sa tim, neophodno je znati da se te njihove procene uticaja svode na modelovanje životne sredine. Za one ljude koji nisu upućeni, evo malog objašnjenja za to šta se podrazumeva pod modelovanjem. Za modelovanje se može jednostavno reći da je to teorijski pristup nekom problemu korišćenjem veštačke inteligencije (kompjutera/softvera) i različitih metoda modelovanja za procenu različitih uticaja na taj problem (u ovom slučaju na problem zaštite životne sredine). Pri tome se mogu prognozirati ti uticaji na problem za neki budući period a, naravno, dati i lepa vizuelna rešenja problema. Ali, kao što već znamo u teoriji je sve moguće. Realnost i praksa su već nešto drugo, naročito kada se radi o tako dinamičnom sistemu kao što je priroda. Za sada se u tom Nacrtu, budućnost oblasti Jadra – posle odlaska Rio Tinta, predstavlja kao divan predeo sa lepom engleskom travom. Ne bi me začudilo, da se u konačnoj verziji Studije tu pojavi i neko divno šareno cveće“, dodala je.

Osvrnula se i na izjavu Rio Tinta da „na krajnje arbitraran način“ navodi da se Projekat „Jadar“ „bazira na mnogim stvarima koje nisu naučno dokazane“, „ne navodeći nijednu!?“

„Na ovo bih odgovorila samo sledeće:

Koliko znam, kada je reč o jadaritu, osim rada iz 2008. godine u kome je objavljena njegova struktura, do sada su jedino naši stručnjaci objavili naučni rad pod nazivom „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, koji je objavljen u cenjenom časopisu „Nature – Scientific Reports“, i u kome se iznose dokazi da se i pri istražnim radnjama kod bušotina Jadra javlja povećan nivo toksičnih elemenata, kako u okolnom zemljištu, tako i u vodi. Koliko sam upoznata, stručnjaci Rio Tinta do sada nisu publikovali ni jedan rad kada je u pitanju ekstrakcija litijuma iz rude jadarit (pri tome molim da se ponovo ne uopštavate stvari jer govorim isključivo o kompleksnoj rudi jadarita formule LiNaSiB3O7(OH), a ne o spodumenu (LiAl(SiO3)2) ili o nekoj trećoj rudi). Dakle, ja do sada nisam videla ni jedan drugi naučni rad na ovu temu.

Konačno, za novac se može svašta i uraditi i napisati, ali ISTINA je samo jedna, a za mene je to uvek bila i ostaće ona – NAUČNO DOKAZANA!

Osim toga, svi vi iz Rio Tinta znajte da u ovoj zemlji još uvek ima mnogo obrazovanih, čestitih i nekorumpiranih ljudi i stručnjaka koji će uvek hrabro iznositi svoje mišljenje i braniti svoju životnu sredinu, baš kao što član 74 našeg Ustava nalaže i kaže:

Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.

Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“, zaključila je Zorica D. Petrović, redovna profesorka PMF u Kragujevcu, u penziji.

BONUS VIDEO: