Gugl zna kad su dva telefona prvi put uveče bila zajedno, provela celu noć zajedno i nikada se više nisu srela. Šta ćete da pomislite da se tu desilo? Ti sistemi znaju mnogo više nego što mi mislimo da znaju, ali poenta je da se to mnogo ne koristi, ali komercijalno. Međutim, drugi akteri, neke države koje nisu mnogo prijateljske, koje imaju pristup tim podacima - oni će to da koriste i oni to koriste za razne svrhe, istakao je Lazar Džamić, digitalni strateg svetskog glasa, gostujući u jutarnjem programu NOVA S.
Ima li istine u tome da internet menja našu svest i ponašanje i kako zaštititi lične podatke tema je o kojoj su u jutarnjem programu „Probudi se“ razgovarali Lazar Džamić i Andrej Petrovski, tehnički direktor SHARE fondacije.
Na konstataciju da i sam internet prepoznaje kada želimo da kupimo patike, pa nas zasipa oglasima o prodaji upravo tog proizvoda, što može da nas navede na pitanje – da li nas internet prisluškuje, Lazar Džamić odgovara da nije video dokaze da nas neko prisluškuje.
„Svakog meseca mi ostavljamo oko 20.000 digitalnih signala u digitalnom prostoru. Svi ti signali, cela digitalna industrija, svi ti guglovi i ostali – to se agregira, analizira i potom prodaju kao profili za komercijalne potrebe. To se radi već više decenija, 40, 50 godina, a direktni marketing se radi i duže. Razlika je samo što sada imamo sredstva na masovnom nivou koja to omogućavaju“, navodi Džamić.
Mi smo proizvod, ističe on.
„Vrednost naših privatnih podataka za biznis, za marketin u Evropi iznosi osam odsto BDP Evrope. Mi od toga nemamo ništa, već dobijamo samo besplatne usluge“, ističe on.
Kontrolu nad tim podacima – nemamo.
Tamo gde postoje zakonska regulativa, često se ne poštuje, kao što je slučaj u našoj zemlji. Evopa, prema Džamićevim rečima, jedina na svetu radi nešto ozbiljnije po tom pitanju.
„Regulacija za tehnologijom kaska 50 godina“, ističe on.
Andrej Petrovski ističe da sve internet kompanije trguju podacima.
„One ne prodaju pojedinačne podatke, to ne daju, jer je to njihova najveća vrednost. One zapravo trguju profilima, klasterima. Te kompanije imaju dovoljno para da angažuju najskuplje advokate koji će napisati politiku privatnosti. Nije obaveza korisnika da to razume, već je to obaveza društva. EU je jedino mesto gde imate određeni nivo zaštite i standarda kako ti podaci mogu da se koriste“.
Lazar Džamić ističe da su lični podaci privatno vlasništvo.
„Moji podaci su moje vlasništvo, kao što su to pare sa bankovnog računa. Ako hoćeš da ih uzmeš, moraš da ih platiš“, ističe Džamić.
Andrej Petrovski dodaje da nam za korišćenje interneta ne treba obrazovanje.
„Za vožnju vam treba položen vozački ispit. A za internet nisu obučeni ni roditelji, ni deca koja ga koriste“, ukazuje Petrovski.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar