3
Nakon kraće bolesti u Beogradu je juče preminuo lekar u penziji i akademik Svetomir Stožinić. Bio je doktor medicinskih nauka, internista kardiolog u prištinskom Kliničko-bolničkom centru i redovni profesor medicinskih fakulteta u Prištini i Beogradu.
Svetomir Stožinić je rođen 1932. godine u Priboju. Osnovnu školu završio je u Jasiki kod Kruševca, a gimnaziju u Prištini.
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1957. godine među prvima u svojoj generaciji, specijalistički ispit iz interne medicine položio s odličnim uspehom decembra 1964. godine, magistarsku tezu odbranio 1971, a doktorsku disertaciju 1975. godine.
Većinu svog radnog angažovanja proveo je u KBC u Prištini. Od 1985-1989 bio je direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, a od 1989. do 2000. direktor interne klinike KBC Bežanijska kosa, piše RTS.
Na stručno-naučnom usavršavanju i specijalizaciji iz kardiologije bio je 1966. i 1973. godine u Institutu kardiologije „A. L. Mjasnikov“.
PROČITAJTE JOŠ
Član je AMN SLD od osnivanja (1976), inostrani član Bugarske nacionalne akademije medicinskih nauka (1998), inostrani redovan član Ruske akademije medicinskih nauka (1999) i redovan član i doživotni počasni predsednik Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka (SKAIN – 2010).
Dobio je „Sedmojulsku nagradu“ Srbije (1980), nagradu za životno delo SLD (2007), Decembarsku nagradu Kosova (1976) i Novembarsku nagradu Kosovske Mitrovice (1971). Pored više visokih ordena dobio je i Orden predsednika Republike Francuske – Orden viteza Chevalier ordre national du merite (1977) koji je vratio početkom maja 1999. godine u znak protesta zbog učešća Francuske u bombardovanju naše zemlje.
Objavio je 30 knjiga, više od 400 stručnih i naučnih radova i 44 poglavlja u knjigama.
U svojim monografijama i drugim publikacijama celovito i enciklopedijski je obradio najznačajnije oblasti kardiologije i urgentne medicine, uključujući i prevenciju.
Najznačajnije su sledeće monografije: Preventivna kardiologija (1981), Bol u grudima (1989), Stenokardija (1990), Angina pektoris (1987, 1990), Infarkt miokarda (1991), Stres i somatizacija (1994), Akušni koronarni sindromi (1996), Sindromi s bolom u grudima (1997), Koronarna bolest srca i dijabetes melitus (1997), Klinička elektro- fiziologija srčanih aritmija (1998), Stres – zdravlje – bolest (2001), Naprasna srčana smrt (1993), Knjiga o stresu (2009), Filozofija života (2010), Stres i srce (2003). Ishemijska bolest srca – rano otkrivanje i lečenje (2016) i Kako sačuvati zdravlje (2016).
Od posebnog značaja su knjige „Ritam srca – bogazama do visina“ i „Filozofija života“ i najnovije dve knjige: „Ishemijska bolest srca“ i „Kako sačuvati zdravlje“.
Bio je oženjen, a iza sebe je ostavio suprugu, decu i unuka.
Oproštaj od Svetomira Stožinića biće obavljen u sredu, 30. novembra, u 11:30 sati na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.
BONUS VIDEO: SANU između starih principa i savremenog sveta
