Posle "Ribnikara", građansko vaspitanje da bude obavezno! Peticija koja je podelila Srbiju

Potpisnici peticije da građansko vaspitanje postane obavezan predmet u školi koji bi se brojčano ocenjivao, ističu da je nakon tragičnih događaja u Beogradu i Mladenovcu svima postalo jasno da je vaspitna funkcija u školama Srbije atrofirala."Zbog toga je neophodno da se građansko vaspitanje uvede kao obavezan predmet u svim osnovnim i srednjim školama Srbije, makar u dva poslednja razreda osnovne škole i u poslednjem razredu srednje škole dok bi u drugim razredima ovaj predmet/program ostao u statusu baveznog i izbornog", piše u opisu ove peticije.

Dodaju da treba da se uradi reforma nastavnih programa ovog predmeta u kom bi u većoj meri ušle teme kojima bi se ojačala empatija kod dece i u kojima bi učili o krivičnoj i prekršajnoj odgovornosti za kršenje prava.Takođe, zahtevaju i objavljivanje udžbenika građanskog vaspitanja za učenike, a posebno stavljaju akcenat na predavače građanskog vaspitanja koji bi morali da budu samo oni profesori koji su završili fakultete društveno-humanističkih nauka.Mišljenja roditelja o ovoj peticiji su, kao što smo na samom početku rekli - podeljena. Jedni roditelji smatraju da aktivnosti poput sađenja cveća, brige o životinjama, organizovanje pomoći za bolesnu i napuštenu decu ili za stare, treba da budu unutar građanskog vaspitanja, a koje bi deca učila, ali i obavljala nekoliko puta nedeljno.Drugi roditelji, pak, ističu da roditelji treba da uče građansko vaspitanje, a ne deca.

"To građansko vaspitanje se uči kod kuće, u okviru porodice. Pre poslati roditelje školske dece u večernje škole da nauče kako (ako već sami nisu sposobni) da svojoj deci usade elementarne stvari kao što su lepo ponašanje, ljubaznost, učtivost, tolerantnost i još mnogo toga što je nekada bila osnova rada sa decom jedne zdrave porodice", glasi jedan od komentara.Ima i onih koji se pitaju kako će građansko vaspitanje ili bilo koji drugi školski predmet da reši problem neprimenjivanja zakona i razorenih institucija."Kad prosvetni radnici budu imali adekvatno testiranje da bi uopšte obavljali taj posao, kad im se vrate prava i ovlašćenja, kad roditelji budu postavljali granice, kad socijalna služba za zaštitu dece i omladine bude radila po pravu, zakonu, a ne po partijskoj dužnosti... E tad da se uvede građansko, domaćinstvo...".

"Treba uvesti, ali potpuno izmenjenog sadržaja, koncepta izvođenja nastave, fondom casova i sa odgovarajućim nastavnim kadrom"."Ne, deci treba kućno vaspitanje, sve se iz kuće nosi. Kako vaspitavamo i usmeravamo, takvo će dete biti. Što više predmeta u školi, deca su opterećena sve više. Neće njih građansko vaspitanje naučiti redu, to je na roditeljima", samo su neki od takvih komentara.Naravno, postoje i roditelji koji su stava da "nema takvih stručnjaka koji bi predavali taj predmet"."Nema stručnjaka, a ni nema ocene pa je nemoguće u dečijoj glavi prihvatiti taj predmet ozbiljno. Vratite stari zakon i vlast u ruke nastavnika, kao i kaznu za zanemarivanje deteta od strane roditelja", smatra jedan roditelj.

"Ne. Deca treba da uče veronauku, da poštuju svoju veru, kulturu i tradiciju pa će naučiti da poštuju i svoje roditelje, učitelje i ljude drugih vera i nacionalnosti. Samo onaj koji poštuje sebe zna da poštuje i drugog. Samo onaj koji ima duboke korene u svojoj tradiciji, može slobodno i sa radošću prihvatiti i različitosti. Naša deca su bezdušna i treba im vratiti dušu".Pogledajte šta su još roditelji rekli o ovoj ideji.

Najveći problemi građanskog vaspitanja 

Građansko vaspitanje kao nastavni predmet u školama u Srbiji, postoji pune dve decenije, ali ga i danas prate slični problemi.Svih tih godina, predmet je vezan za versku nastavu kao njena alternativa – učenici biraju ili jedan ili drugi predmet. Tokom vremena se odnos dela javnosti prema ovim predmetima promenio, pa to više nije isključivo izbor između "konzervativne" i "moderne" Srbije, već često opredeljivanje za manje zahtevnog ili zanimljivijeg nastavnika jer je činjenica da se zbog statusa koji imaju građansko vaspitanje i verska nastava ne smatraju "ozbiljnim" predmetima.Građansko vaspitanje je uvedeno školske 2001/2002. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativan predmet, što je značilo da su učenici mogli da izaberu građansko vaspitanje, veronauku (koja je isto uvedena tada), oba ili nijedan od tih predmeta.

Pet godina kasnije je doneta odluka da se ovi predmeti uvedu u sve razrede osnovnih i srednjih škola, kao obavezni izborni. To je značilo da učenici moraju da se odluče za jedan od ova dva predmeta.Predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca (NAGVIS) Melita Ranđelović istakla je jednom prilikom da je hendikep građanskog vaspitanja, to što je samo nakon godinu dana od uvođenja, stavljen u poziciju da učenici biraju jedan od dva obavezna izborna predmeta. Na taj način su, kako je istakla, veštački konfrontirani i predmeti, i nastavnici, i učenici…Napominje da većina problema i izazova, kada je reč o građanskom vaspitanju, proizilazi iz činjenice da ovom predmetu nedostaje ozbiljna sistemska i sveobuhvatna podrška."Nastavnicima nedostaju nastavni materijali, većina nije prošla kroz stručne obuke kako bi unapredili svoje kompetencije, koje su često nezadovoljavajuće, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji sistem inicijalnog obrazovanja za profesore građanskog vaspitanja na fakultetima. S druge strane, učenici uglavnom nisu motivisani jer se radi o izbornom programu, koji uglavnom vide kao nebitan, ne ocenjuje se numerički i ne utiče na konačan uspeh. Na taj način šalje se poruka da građansko vaspitanje nije ravnopravno sa ostalim predmetima i samim tim nije dovoljno važno", objasnila je Nikić.Dodaje da je nepovoljnoj poziciji predmeta doprinela opšta neinformisanost javnosti, uključujući i prosvetnu, o tome šta su sadržaj programa i ciljevi građanskog vaspitanja.

A šta kažu učitelji i nastavnici?

Svake školske godine je sve više "novih" nastavnika koji izvode nastavu građanskog vaspitanja, a da se prethodno nisu pripremali za njegovu realizaciju.Građansko često predaju nastavnici koji nemaju potrebna znanja i veštine, a problem je i to što godinama unazad nastavnicima nisu ponuđene obuke koje bi bile kvalitetna priprema za uspešnu realizaciju predmeta.Učiteljica Biljana Tomić iz beogradske Osnovne škole "Rade Končar" kaže za Nova.rs da građansko vaspitanje treba da bude obavezan predmet u školama koji bi se i ocenjivao, s tim da bude modifikovan."Trebalo bi da se više radi na vaspitanju, da se izmeni plan i program, da se izmene udžbenici. Mi uopšte ne koristimo udžbenike i prilično se sami snalazimo šta ćemo da radimo sa decom. Tako da mislim da na tome treba raditi tokom leta, pa spremiti možda neke priručnike barem za prvo vreme, šta raditi i to vrlo ozbiljno, na časovima građanskog vaspitanja", smatra naša sagovornica.

Dodaje da smo malo zaboravili da je škola vaspitno-obrazovna ustanova, te da roditelji previše obraćaju pažnju na gradivo."A mislim i nastavnici, previše se fokusiraju na ocene, deca su pod velikim pritiskom od stalno propitivanja, petnaestominutnih vežbi, a jako malo vremena se posvećuje vaspitanju", mišljenja je učiteljica Biljana.Istog stava je i direktor beogradske gimnazije "Patrijarh Pavle" Jasmin Nikolovski koji apsolutno podržava ideju da građansko vaspitanje postane obavezan predmet i u osnovnim i u srednjim školama.S druge strane, direktorka Osnovne škole "Ratko Mitrović" u Beogradu Svetlana Milutinović ističe za naš portal da se ne slaže sa stavom da se i građansko vaspitanje ocenjuje, pored svih ostalih predmeta.

Navodi da ocene treba da se ukinu u potpunosti."Mislim da ocene treba da se ukinu u potpunosti jer su pritisci roditelja ogromni, pa ne bi trebalo uvoditi još predmeta za ocenjivanje. Ima mnogo načina da dete bude ocenjeno, a da ne bude pod pritiskom", uverava direktorka.BONUS VIDEO: Škola bez mobilnih telefona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kolabezmobilnihtelefona-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5725676"]